Plastenici — 18 October 2012

Tople leje su nekad bile dominantne a i danas se koriste za proizvodnju rasada.
Visoke tople leje su specifičan oblik leje prekriven perforiranom folijom ili tkanim materijalom agrotekstilom (kovertan, agril, lutrasil i sl). Visoke leje mogu biti u obliku humke ili su četvrtastog, a najčešće pravougaonog oblika, kada imaju okvir od daske, oblica, cigle, blokova. Visoke leje se prave od slojeva zemlje, komposta i ostataka biljaka. Njihovim razlaganjem oslobađa se toplota, pa je zemljište leje prvih godina za 5-8°C toplije od okolne bašte. Postepenim razlaganjem ovih slojeva stvara se u toku 4—5 godina kvalitetna organska materija za đubrenje bašte (kompost).

Visoke leje znače veću proizvodnu površinu i pogodne su za male bašte. Leje se postavljaju dužom stranom u pravcu severjug, a najbolje na južnoj strani bašte. Visoka leja pravi se u kasnu jesen. Sa mesta gde se podiže visoka leja, skida se sloj od 10-15 cm sa travom (buseni se slažu u bliziru leja) ili se skida sloj najkvalitetnijeg baštenskog zemljišta (25 cm), koji se koristi kao setveni sloj visoke leje. Na dno visoke leje (oblika humke) postavlja se žičana mreža, a zatim se duž središnjeg dela postavlja drenažni sloj (širine i visine 40-50 cm) od šiblja, grana, stabla suncokreta ili kukuruzovine. Preko drenažnog sloja redaju se naizmenično buseni trave, zemlje, vlažnog lišća, nerazloženog komposta, uz blago sabijanje, ravnanje površine i obrazovanje humke. Gornji setveni sloj humke je smeša baštenske zemlje i komposta (1:1).

Kod visoke leje sa okvirom, između okvira i slojeva leje stavlja se folija. Na zemlju se postavlja žičana mreža a kao drenažni sloj koriste se otpaci od drveta pomešani sa zemljom. Ostali slojevi su isti kao kod leje u obliku humke. Visoka leja u obliku humke širine je 180 cm, visine 100-120 cm, a leja sa okvirom je široka 120-150 cm, visoka 70-80 cm. Obe su proizvoljne dužine.
Setva ili sadnja u visokoj leji započinje u rano proleće, kada se leja slegne, a zemlja zagreje. Prve godine najbolje uspevaju vrste kojima je neophodno toplo zemljište (paprika, lubenica, dinja, krastavac). Leja se pre setve može prekriti folijom radi bržeg grejanja ali se najčešće to obavlja posle setve ili sadnje.

Kod tople leje postoje okvir (ram) i prozori a kod ukopane Ieje još i trap. Položaj prozora (koji čine krov) u odnosu na okvir određuje tip leje: jednostrana (širina 1,5 m) kada je prozor (krov) nagnut na južnu stranu, što se postiže razlikom u visini bočnih stranica okvira i dvostrana (širine 3 m) kada prozori spajanjem na grebenu (ugao 160-170°) čine krov na dve vode.
Okvir je niski deo leje pravougaonog oblika, utisnut u zemlju, širine od 150 do 300 cm. Kod dvostrane leje sve stranice su iste visine (30-40 cm) a kod jednostrane leje bočna strana je visine 30—40 cm, a južna 20-30 cm, što obezbeđuje potreban nagib od oko 4%, bolje korišćenje sunčeve energije i slivanje vode sa folije. Okvir se izrađuje od betona, opeke, slame, od dasaka (borovina, jelovina) debljine 2-4 cm, prethodno impregiranih (plavi kamen, ulje i sl). dužine 4-20 m. Okvir se povezuje poprečnim letvama postavljenim na razmak od 100 cm. Na taj način dobija se polje za prozor od folije veličine 150x100cm.

Prozori čine krov leje koji je sastavljen od rama veličine 100×150 cm, na kome se na kraćoj strani nalaze rukohvati koji omogućuju lakše prenošenje prozora. Za prozore se koristi plastična folija (PE). Ona je lakša od stakla, pa je i ram prozora lak. Sačinjenje od tanjih letava, a poprečno se zatežu žice koje sprečavaju da folija stvori koritastu površinu u kojoj se zadržava voda. Preko rama prozora zategne se folija debljine 0,10-0,20 mm i zakiva ili zavari. Za tople leje najpovoljnije je koristiti duplu foliju debljine 0,05-0,10 mm u koju se uvlači ram prozora. Na taj način, zbog vazdušnog sloja između folija u leji se bolje održava toplota. Pri korišćenju folija, prozore treba osigurati od duvanja vetra (zateže se kanap ili svaki prozor pričvršćuje za ram rajberom) jer su jaki i vetar ih lako odiže.

Kod ukopanih leja (ruske) trap (rov) se nalazi ispod, a okvir i prozori iznad površine zemljišta i zatvaraju trap. U trap se stavlja biotermički ili tehnički material za zagrevanje i zemljišni supstrat. Trap je pravougaonog oblika, dubine 30-80 cm (što zavisi od klimatskih uslova), širine i dužine koja odgovara leji. Najčešće se trap kopa sa kosim stranama (sprečava se odronjavanje) s tim da je širina trapa na dnu za 20-40 cm manja od širine pri vrhu. Radi sprečavanja odronjavanja, zidovi rapa se mogu obložiti (daska, beton, opeka).

Ukopane leje se koriste za ranu i srednje ranu prolećnu proizvodnju.
Prizemna leja je okvirom ograđen prostor na površini zemljišta gde se biljke gaje u prirodnom zemljištu ili u napravljenoj zemljišnoj smeši.

Kod nadzemne leje (pariska) organski materijal za zagrevanje (najčešće stajnjak) slaže se na površinu zemljišta a na njega se postavljaju okvir i prozori. Prednost ove leje jeste u tome što se ne kopa trap, ali zbog veće izloženosti uticaju hladnoće i vetra, treba više stajnjaka za zagrevanje. Nadzemna leja se najčešće podiže na zemljištu sa visokim nivoom podzemne vode.

Produbljena leja je dvostrana leja u koju se sredinom (duž objekta), iskopa jarak širine oko 60 cm i dubine oko 100 cm, koji služi kao staza. Na taj način se dobija ukupna visina leje od 160 cm.


Share

About Author

admin

(0) Readers Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>