Prema potrebama za toplotom vazduha, povrće delimo na grupu toploljubivih vrsta (paprika, paradajz, krastavac, lubenica, pasulj, tikva i dr.) za čiji porast je optimalna temperatura od 22 do 25°C, zatim na grupu sa srednjim zahtevom za toplotom (cmi i beli luk, praziluk, mrkva, peršun, cvekla, celer, grašak, spanać, sala- ta) s optimalnom temperaturom za rast od 16-19°C i na grupu sa manjim potrebama za toplotom (kupusnjače, rotkva, rotkvica, repa, hren), s optimalnom temperaturom za rast od 13°C.
Za sve vrste povrća u vreme nicanja, cvetanja, obrazovanja i zrenja plodova i semena potrebna je za 3—4°C viša temperatura od navedenih. Pri temperaturi većoj ili manjoj za 7°C od optimalne, biljke zaustavljaju razvoj a za oko 14°C zaustavlja se i rast biljaka. Povrće kojem treba više toplote za rast i razvoj veoma je osetljivo prema niskim temperaturama. To povrće strada već na slabom mrazu od -0,5°C (krastavac, lubenica). Povrće koje se razvija na nižoj temperaturi dobro podnosi slabe mrazeve.
Za najveći broj vrsta temperatura zemljišta treba da je za 3—4°C niža od temperature vazduha. Od potreba biljke za toplotom zavise vreme setve i ekonomičnost gajenja. Biljke sa manjim potrebama uspevaju u svim oblicima zaštićene bašte a toploljubive vrste najbolje je gajiti u objektima sa grejanjem.
Toplotni uslovi u zaštićenom prostom utiču na intenzitet porasta, ranostasnost, prinos, kvalitet povrća kao i na izbor vrsta koje se mogu gajiti. Pri nedostatku toplote i maloj vlažnosti, biljke imaju kratko stablo, manje listove tamnozelene boje i ljubičastu nijansu lisnih drški. Pri niskoj temperaturi i visokoj vlažnosti, listovi su nežni, svetlozelene boje. Pri nižim temperaturama biljke kasnije cvetaju, a oplodnja je slabija. Visoka noćna temperatura povećava disimilaciju, odnosno trošenje organske materije biljke. Takve biljke imaju duge intemodije, listovi su nežni, svepovrća bitne razlike između viših dnevnih i nižih noćnih temperatura. Dobar odnos temperatura omogućava povoljan bilans fotosinteze i disimilacije (nakupljanja i trošenja organske materije). Noćne temperature kao i temperatuie oblačnih dana treba da su za 3-5°C niže od dnevnih temperatura, odnosno temperatura u toku sunčanih dana.
Za povrće je nepovoljno naglo povećanje i naglo sniženje temperature. Optimalno je da se temperatura povećava i smanjuje za 2-3°C u toku jednog sata.
Temperatura zemljišta treba da je za 3°C viša danju, odnosno niža noću u odnosu na temperaturu vazduha. Temperatura zemljišta je stabilnija od temperature vazduha i veća je u površinskom sloju. Neusklađenost temperature vazduha i zemljišta jedan je od čestih razloga zaostajanja rasta biljke. Takve promene se najčešće javljaju pri nagloj promeni temperature i osvetljenosti (prelaz sa nižih ka višim temperaturama pri jakoj osunčanosti). Tada listovi venu jer biljka ne može da usvoji dovoljno vode, zbog niže temperature zemljišta, odnosno usporene aktivno- sti korena. Slične promene nastaju i pri prelasku iz sunčanog dana u oblačni (česta pojava u jesen), kada pri višoj temperaturi zemijišta koren biljke intenzivno diše, trošeći produkte fotosinteze, pa biljka strada zbog nedostatka hraniva. To dovodi do sušenja krajeva listova i zadržavanja rasta (posebno izraženo kod salate). Temperatura zemljišta (na dubini od 10 cm je za 1-2°C niža nego u sloju do 5 cm) zavisi i od mikrobiološke aktivnosti. Zato je u objektima bez grejanja, bitno unošenje svežeg lli poluzgorelog stajnjaka kao izvora toplote i hraniva.