Plastenici — 22 October 2012

Količina vode, vreme i način zalivanja zavise od vrste, sorte i načina gajenja i faze rasta. Razlikujemo četiri grupe povrća: povrće koje dobro usvaja vodu i inten- zivno je troši (cvekla), koje dobro usvaja vodu i ekonomično je troši (lubenica, tikve, dinja, paradajz, paprika, pasulj, mrkva, peršun), povrće koje slabo usvaja vodu 1 neekonomično je troši (kupusnjače, plavi patlidžan, krastavac, rotkvica, salata, spanać) i vrste koje slabo usvajaju vodu, ali je ekonomično troše (cmi i beli luk).

Najveće potrebe biljaka za vodom su u početnim fazama rasta (period rasada) i u fazi plodonošenja i tada vlažnost zemljišta treba da iznosi 80% PVK, a u ostalim periodima vegetacije 70% PVK. Pri tome, na primer, odrasla biljka paradajza potroši na isparavanje oko 2 litre vode a krastavac oko 3 litre vode.
Potreba povrća za vodom zavisi ne samo od vrste, već i od spoljašnjih uslova.

Za gajenje povrća u zaštićenom prostom važi osnovno pravilo da biljci stalno treba obezbedivati dovoljno vode, i to u sloju zemljišta u kojem se razvija korenov sistem. Pri nedostatku vode listovi paradajza pivo dobijaju beo rub, zatim postaju tamnozeleni, malje postaju uspravne. List krastavca je tamnozelen a zatim dobija svetlozelenu boju.

Vreme zalivanja u bašti moguće je odrediti tzv. vizuelnom metodom. Uzme se zemlja sa 15 do 20 cm dubine i zgnječi čvrsto u mci, pokretima sličnim kao prilikom muže krava. Ako se ne obrazuje gmdva, zemljište je veoma suvo i biljke su oštećene od suše. Ako se obrazuje gmdva, ali nije čvrsta, vreme je za zalivanje, a ako se obrazuje čvrsta gmdva, zemljište je dovoljno vlažno (70-75% PVK). Ako se iz stisnute grudve pojave kapi vode, zemljište je suvišno vlažno i ponovno zalivanje biće potrebno nakon 7-10 dana.

Temperatura vode za zalivanje treba da je najmanje 19-20°C, najviše 34— 35°C, a optimalna oko 25°C. Voda mora biti takvih hemijskih osobina koje dozvoljavaju njeno korišćenje za navodnjavanje, bez većih opasnosti od zaslanjivanja. Za navodnjavanje su najpogodniji jutamji časovi, posebno zimi, kada biljka bolje koristi vodu, a isparavanje je slabije i postepeno. Ako je kvalitet vode nepovoljan (mnogo minerala), svake 2-3 godine treba izvršiti ispiranje zemljišta ili promeniti zemljišni supstrat.

Voda za zalivanje mora biti dobrog kvaliteta, a potrebna dnevna količina iznosi prosečno 5 l na metar kvadratni površine zaštićenog prostora. Za male objekte dovoljno je obezbediti burad ili cisteme sa kišnicom, a za veću proizvodnju neophodan je izvor kvalitetne vode. Pre korišćenja kvalitet vode treba ispitati u laboratoriji.

Na osnovu analiza, kvalitet vode (prema FAO, 1985) može biti I kategorije i
za nju nema ograničenja upotrebe, voda II kategorije najbolje je da se koristi na lakim, srednje lakim do srednje teškim zemljištima (na težim je neophodan sistem drenaže), i vode III kategorije koje se mogu koristiti na lakim i srednje lakim zemljištima, ali je neophodan sistem drenaže. Za zalivanje se može koristiti atmosferska voda. Kada je krovna konstrukcija čista i oluci ispravni, kišnica (meka voda) je najkvalitetnija voda za zalivanje.

Često se koristi bunarska voda koja može biti suviše hladna i tvrda (ako je bunar dubine do 25 m) ili mlaka do topla ako je bunar dubok (preko 70 m), ali može da sadrži i visoke koncentracije soli (K, Na, Mg, Ca) i tada su nepodesne za direktno korišćenje. Vode iz vodotoka su najčešće povoljne za navodnjavanje, ali ih treba koristiti (kao i ostale) tek posle hemijske analize. U proizvodnji u plastenicima štetne su tvrde vode, odnosno vode sa većom količinom mineralnih materija (nagomilavaju se soli u zemljištu, a na listovima biljaka ostavljaju fleke od soli). Veoma tvrde vode treba omekšati pre korišćenja. To se može uraditi dodavanjem u cistemu kiselog treseta, zatim sumpome kiseline, a najbolje oksalne kiseline (za smanienie 1 dH tvrdoće dodaje se na 1L vode 22,5 mg oksalne kiseline).

Za izračunavanje potrebne količine vode uzima se dnevna potrošnja od 5 l/m2, a za kapacitet bunara (izvora) uzima se njegovo petočasovno korišćenje. Opšta (računska) potrošnja vode je 1,5-2 m3 na kvadratni metar za godinu dana.

Sistem drenaže neophodan je za sve objekte sa srednje teškim i teškim tipovima zemljišta, odnosno za plastenike gde se biljke uzgajaju u prirodnom zemljištu. Drenažni sistem osigurava ispiranje suvišne vode, odnosno ispiranje zemljišta. Cevi se postavljaju na dubinu od 70-120 cm zavisno od tipa zemljišta i na medusobnom rastojanju od 3-6 m. Zemljište se ispira sa povećanom količinom vode (150- 450 l vode na m2, 3-5 puta u trajanju od 5- 8 odnosno 12 sati).


Share

About Author

admin

(0) Readers Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>