Sistemi za proizvodnju povrća u plastenicima

0

Proizvodnja u plastenicima omogućuje potpunu kontrolu uslova uspevanja što znači i mogućnost da se dobije povrće dobrog kvaliteta i zdravstveno bezbedno. To podrazumeva da povrće ne sadrži ostatke pesticida i teških metala, što je najbolje, ili da sadrži 4-10% od maksimalno dozvoljenih količina koje su određene zakonom za zdravstveno ispravno povrće. Zdravstveno bezbedno povrće značajno je jer proizvodnja u plastenicima obezbeduje neophodne količine svežeg povrća za ishranu. Istovremeno, uz dobru ekonomičnost, proizvodnja zdravstveno bezbed- nog povrća mora doprineti i zaštiti životne sredine.

Proizvodnja u zaštićenom prostoru može ugroziti životnu sredinu nepravilnom primenom i neodgovarajućim izborom pesticida i đubriva. Višak đubriva i pesticida ne samo da ugrožava kvalitet zemljišta i proizvoda već može ugroziti podzemne vode i to, prvo one koje se koriste za navodnjavanje. Nepravilno rukovanje i odlaganje ambalaže hemijskih sredstava predstavlja čest izvor zagađenja okoline plastenika i ekonomskog dvorišta. Neodgovarajuće đubrenje i zaštita i upotreba nekvalitetne vode mogu imati za posledicu nekvalitetan proizvod koji može da ugro- zi zdravlje čoveka. Zbog toga proizvodnja u plastenicima treba da se zasniva na ekološkim principima, uz poštovanje mera preventive i predostrožnosti.

Ekološki principi obuhvataju izbor lokaliteta na neophodnoj udaljenosti od zagađivača (od 500-5.OOOm), kontrolu kvaliteta zemljišta, vode i vazduha. Đubrenje organskim i mineralnim dubrivima vrši se na osnovu pokazatelja kontrole plodnosti i potreba povrća, odnosno na osnovu kontrole biljaka u toku vegetacije. Takav način đu- brenja obezbeđuje normalan rast biljke, prinos i kvalitet, a istovremeno ne dolazi do nagomilavanja u zemljištu i ispiranja štetnih soli u podzemne vode. U zaštiti biljaka primenjuju se integralne mere zaštite, dobra higijena objekta, alata, Ijudi, okoline, zatim plodored, kontrola pojave oboljenja i štetočina, primena bioloških sredstava za zaštitu biljaka, a od hemijskih, onih manje toksičnih, brzo razgradivih u biljci i zemljištu.

Ušteda energije je jedan od ekoloških principa. Osnovnaje težnja zamene konvencionalnih (npr. nafta) izvora energije jeftinijim altemativnim i primena različitih tehničkih (ekrani) i tehnoloških (vreme proizvodnje) mera u cilju optimalnog korišćenja sunčeve energije radi povećanja proizvodnje organske ma- terije odnosno prinosa i poboljšanja kvaliteta povrća. To znači neophodnost prime- ne svih agrotehničkih mera tako da se ostvari kvalitetna proizvodnja bez zagađenja proizvoda, objekata i okoline. Tehnološka i tehnička dostignuća omogućuju da se bez obzira na kvalitet objekta ostvari takva proizvodnja.

Za naše uslove od značaja je da proizvodnja u zaštićenom prostoru bude intenzivno kontrolisana i to od izbora mesta za podizanje objekta, preko kontrole plodnosti zemljišta i na osnovu toga određivanja količina i vremena dubrenja organskim i mineralnim dubrivima, primenom mera integralne zaštite povećanjem učešća biološke zaštite. Ovakva proizvodnja omogućuje proizvodnju kvalitetnog, zdravstveno bezbednog povrća. Paralelno sa ovim načinom proizvodnje neophodno je, kao i u svetu, da se razviju različiti oblici ekološke proizvodnje (ekološka ocena proizvodnje, integralna i organska).
Ekološka kontrola proizvodnje da bi se dobio ekološki znak (marka) za proizvod (značajna ne samo sa ekološkog već i sa ekonomskog gledišta zbog veće tržišne cene) znači kontrolu procesa proizvodnje i ocenjivanje prema utvrđenoj tehnologiji proizvodnje.

Ocena uključuje zaštitu biljaka, đubrenje, utrošenu energiju i iskorišćavanje biljnih ostataka i materijala (folije, stiropor) direktno (malčovanje, zelenišno dubrivo) ili recikliranje istih. Pored maksimalnih bodova koje može ostvariti proizvod za poštovanje tehnologije moguće je dobiti i nagradne poene, kao npr. za svako smanjenje utroška gasa za paradajz dobija se jedan do tri nagradna boda, ili, npr. jedan nagradni bod ako se plastika koristi dva puta. U Holandiji su sačinjena pravila za dobijanje ekološke marke (znak) za sve osnovne vrste povića koje se proizvodi u zaštićenom prostoru.

Ta pravila omogućuju da se npr. korišćenjem hemijskih sredstava za zaštitu bilja manje toksičnosti uštedi u poenima i utroši nešto više, na primer, đubriva ili energije. Navodimo primer dela pravila za proizvodnju dinje: Za zaštitu biljaka od bele mušice i tripsa obavezne su biološke mere. Zabranjena je upotreba hemijskih sredstava (hlortalonil, cipennetrin, dihloros, heptanofos, metomil, permetrin, pirimifos-metil, procimidon, propoksur i sulfotep. U periodu mart-oktobar može se utrošiti 770 mega džula/m2 (20m3) gasa a u supstrat godišnje uneti maksimalno 620kg N i 165kg P na lha, a pri gajenju u zemljištu malcsimalno 650kg N i 130kg P.

Za ovako date uslove ocenjivanja (dobijanje poena) obavezno se vodi evidencija o utrošku (i rezervi) hemijskih sredstava (zaštita i du- brenje) i tehnologiji proizvodnje. Nezavisna organizacija kontrolora pregleda dokumentaciju, proverava, uzima uzorke proizvoda. Kontrolu plaća proizvođač ali država finansijski pomaže ovu vrstu proizvodnje a i cena proizvoda na evropskom tržištu je za 30-50% veća nego uobičajena.

Organska (biološka, ekološka) proizvodnja povrća za razliku od integralne, isključuje primenu najvećeg dela sintetičkih hemijskih sredstava za đubrenje i zaštitu biljaka i obuhvata više načina proizvodnje, specifičnih tehnologija sa definisanim znakom proizvodnje i kvaliteta. Organska proizvodnja odvija se i kod nas u okviru opštih principa Međunarodne federacije za organsku proizvodnju (IFOAM) čiji je moto proizvesti dovoljno hrane visokog nutritivnog kvaliteta, a u skladu sa prirodom, i uz očuvanje životne sredine, kao i na osnovu našeg Zakona o organskoj proizvodnji (donet juna 2000). Naši rezultati u proizvodnji ekološkog povrća (izmenjene sadašnje tehnologije i nove tehnologije) pokazuju veliku realnost u proizvodnji zdravstveno bezbednog povrća u našim uslovima.

U organskoj proizvodnji za dubrenje se koriste organska dubriva (stajnjak, kompost, glistenjak, treset) bez ostataka pesticida, teških metala i radionukleida, i to kao osnovno dubrivo pre setve i sadnje, ili za prihranjivanje, zatim nastiranje zemljišta (što je obavezna mera, a koristi se i slama iz biološke proizvodnje). Osnovu proizvodnje čine meto- de biološke zaštite. Danas su već na tržištu brojni preparati na bazi metabolita bak- terija, virusa, gljiva i insekata (poznati su Turicide-HP, Bactospein-WP, Biobit- WP, Fozay-FC, Novodor-FC i dr). Od fungicida primenjuju se bakami i sumpomi preparati, kreč i ekstrakti biljaka sa izraženim fitoncidnim svojstvom, pripremljeni industrijski ili u domaćinstvu.

Povrće u zaštićenom prostoru može da se uzgaja na prirodnom zemljištu, na napravljenom supstratui pomoću sistema “bezzeinlje”.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!