Zbog intenzivnog rasta i razvoja i visokog prinosa povrće pri proizvodnji u zaštićenom prostoru usvaja 2-3 puta više hraniva u odnosu na gajenje na njivi. Povrće u ovoj proizvodnji veoma je osetljivo na kvalitet zemljišta. Zemljište mora biti povoljnih fizičkih, hemijskih i mikrobioloških svojstava. U plastenicima zemljište je obogaćeno organskom materijom, nekim supstratima i odgovarajućim hranivima.
Dobra vodno-fizička svojstva zemljišta omogućuju uspešnu proizvodnju u dužem periodu. Česta obrada, velike količine mineralnih đubriva, obilna zalivanja (na 1 m2 i do 1000 1 vode) dovode do narušavanja strukture zemljišta, što menja oksido-redukcioni potencijal zemljištu i dovodi do prevodenja biogenih elemenata u redukovanu formu, značajno manje pristupačnu biljkama (NO 3 u NO 2 Mn 41 u Mn 2+, Fe 31 u Fe 2+). Pogoršanje fizičkih osobina dovodi i do promena hemijskih i bioloških osobina, odnosno do smanjenja plodnosti zemljišta a ona odreduju kvali- tet i kvantitet biljne proizvodnje.
U toku proizvodnje pogoršavaju se vodne-vazdušne osobine zemljišta, smanjuje se zapremina pora, a povećava zapremina mase zemljišta zbog zbijanja zemljišta. Vodno-vazdušne osobine zemljišta mogu se popraviti unošenjem kmpnog nekarbonatnog rečnog peska (frakcije 0,2-2 mm), a delimično i dubljom obradom (po potrebi i podrivanjem) i unošenjem nerazložene organske materije (iseckana slama, strugotina, svež stajnjak). Zemljište u zaštićenom prostoru mora imati opti- malnu reakciju (pH), optimalan sadržaj organske materije, mikro 1 makroelemenata.
Za najveći broj povrtarskih vrsta optimalne vrednosti pM 6,3-7,0 uz napomenu da povrće bolje podnosi blago kiselu nego blago alkalnu sredinu. Reakcija zemljišta odreduje brojnost i sastav mikroorganizama kao i enzimatsku aktivnost u zem- ljištu. Posebno se to odražava na proces razlaganja – nitrifikaciju žetvenih ostataka. Niska pH vrednost dovodi do mobilizacije Al, koji kao amfoteran hidroksid disoci- ra kao kiselina i dovodi do povećanja H’ jona.
Takode, aktiviranje A1 i njegovo prevođenje u mobilnu fonnu dovodi do toksičnog đelovanja A1 na biljke. Reakcija zemljišta utiče na mobilizaciju rezervnih biogenih elemenata, posebno mikroelemenata. Blago kisela reakcija dovodi do povećanja pristupačnosti većine mikroelemenata, dok kisela i/ili jako kisela može da dovede i do toksičnog sadržaja mikroelemenata (Mn, Fe). Isto tako u kiseloj reakciji pojedini mikroelementi, kao npr. Mo, u potpunosti su nepristupačni. Zbog toga leguminozno povrće (grašak, pasulj) koje ima osobinu simbiotske azotofiksacije ovaj proces bez prisustva Mo uopšte ne obavlja jer Mo presudno utiče na aktivnost kvržica – nodula i na transport mikrobiološki vezanog N u biljku domaćina.
Znači da kiselost zemljišta smanjuje mikrobiološku aktivnost zemljišta, i povećava sadržaj aluminijuma, a smanjuje mobilizaciju hraniva.
Velika kiselost neutrališe se kalcifikacijom (CaO, živi kreč, krečnjak, vapnenac, dolomitsko brašno, saturacioni mulj). Zakišeljavanje zemljišta unošenjem kiselih mineralnih đubriva može se sprečiti unošenjem svake godine oko 0,2 kg CaC03/m2 i korišćenjem kalcijum nitrata. Kalcijumovo đubrivo unosi se paralelno sa stajnjakom, odnosno tresetom koji najčešće ima kiselu reakciju.
Prema visokoj kiselosti i visokom sadržaju UticajpH vrednosti na inaluminijuma veoma su osetljivi salata, krastavac, tenzitet usvajanja hran-kupus, cmi luk, a paradajz prema visokom sadržaju materija (BedrnaZ.)
aluminijuma.
Zemljišta sa alkalnom reakcijom đubre se fiziološki kiselim mineralnim đubrivima (amonijum nitrat – AN; urea; amonijum-sulfat), a dobar efekat daje i unošenje kiselog (visinski) treseta “sfagnum”. Za zemljište u zaštićenom prostoru bitna je koncentracija soli u zemljišnom rastvoru koja reguliše osmotski pritisak od koga zavisi mogućnost usvajanja vode. Pri povećanju osmotskog pritiska na 3-5 atmosfera pojavljuje se fiziološka suša, odnosno biljke ne usvajaju vodu.
U zemljište se mogu uneti i štetni elementi (C1, Na+ i sl.) dubrenjem i vodom za navodnjavanje.
U proizvodnji dve vrste povrća u toku godine, kada se za svaku utroši 1.000- 1.500 m3 vode/ha, pri nedostatku drenaže i loše prirodne dreniranosti u zemljištu ostane oko 300-500 kg soli. Na sadržaj soli najosetljivije su salata, rotkvica, per- šun; srednje otpomi su krastavac, paprika, paradajz i dinja, dok su najtolerantniji spanać i kupus. Mlade biljke uvek su osetljive. Borba protiv zaslanjenosti uključuje omekšavanje vode, odnosno uklanjanje Najona iz vode i izgradnju drenažnog sistema koji omogućuje ispiranje zemljišta (sa 150-450 1 vode/m u 3-5 intervala). Iz vode koja sadrži Na’ jon, njegovo uklanjanje može se izvesti i dodatkom fosfoi gipsa. Sa 0,2 kg/m2 godišnje može se prisutni Na vezati za SO2’jon i putem drena- žnog sistema ukloniti iz zemljišta.
Zaslanjenost zemljišta u zaštićenom prostom ocenjuje se prema relativnoj elektroprovodljivosti vodenog rastvora zemljišta i izražava se u milisimensima na centimetar (mS/cm). Pri normalnom nivou zaslanjenosti relativna elektroprovodljivost iznosi 1-2 mS/cm.
Za zaštićeni prostor normalnim zemljištem se smatra ono koje ima oranični sloj dubine 25-35 cm, zapreminu mase (g/cm3) 0,4-0,6; stepen aeracije (vazduh %) 20-30; sadržaj organske materije 20-30%; kiselost 6,3-6,5; opšti sadržaj soli (relativna elektroprovodljivost mS/cm) 1,0-2,0.
Organska materija zemljišta je regulator plodnosti zemljišta. Pri gajenju na teškim zemljištima (koja nisu optimalna za plasteničku proizvodnju) sadržaj humusa treba da je veći (8-10%) nego u lakšim (4—5%) tipovima zemljišta. Održavanje mvoa humusa u plasteniku postiže se redovnim unošenjem organskih dubriva. Time se osigurava i dobra mikrobiološka aktivnost koja je bitna za optimalno iskorišćavanje hraniva i rast biljaka. Kvalitetno zemljište u zaštićenom prostoni u proseku treba da sadrži (mg/100 g vazdušno suvog zemljišta) 10-30 N, 25-35 P, 70-125 K, 100 Ca, 12-15 Mg, 1 Fe, 1 Cu, 0,8 Mo i humusa oko 10%.
Sadržaj hraniva u zemljištu i supstratu uslovlja rast, prinos i kvalitet povrća, odnosno opredeljuje vreme đubrenja i vrstu i količinu dubriva.
Osnovno je pravilo da se pre podizanja zaštićenog prostora izvrši detaljna hemijska analiza zemljišta (poljoprivredne stanice, instituti, fakulteti) o sadržaju svih komponenti plodnosti i mogućih ostataka pesticida i teških metala. Na osnovu tih analiza i potrebe vrste koja se gaji određuju se vrsta i količina đubriva kao i mere popravke zemljišta, ili se zemlja uklanja iz plastenika i zamenjuje supstratom.
U plasteniku se povrće može gajiti na celoj površini, na lejama i na stolovima (parapeti). To zavisi od vrste i veličine proizvodne površine. Kod vrsta koje se gaje na većem rastojanju (paradajz, paprika, krastavac i dr.) sadnjom u dvo ili troredne i četvoredne pantljike regulišu se prohodi. Vrste koje se gaje na malom rastojanju (rasad povrća, salata, rotkvica i dr.) seju se, odnosno sade, na lejama.
U plasteniku se povrće, posebno u fazi rasada, može uzgajati na stolovima u zemljištu ili u saksijama i kontejnerima. Broj, širina i visina stolova zavise od širi- ne i visine objekta.