Treset za plastenike

0

Treset je najčešća komponenta u zemljišnim smešama. Njegova vrednost se ocenjuje prema stepenu razlaganja, pH vrednosti i sadržaju hraniva. Stepen razlaganja je nizak pri sadržaju humusa do 20%, srednji 20-25% (to je najbolji) i visok iznad 35%. Pri stepenu razlaganja većem od 35% tresetu se dodaje slama, pleva, strugotina. Kiselost treseta je različita. Reakcija treseta zavisi od kojih biljaka je treset nastao i na kom matičnom supstratu je obrazovan. Tako je kod nizinskog treseta pH 4,8- 7,0, kod prelaznog 3,6-4,8 i kod visinskog pH vrednost je 2,6-3,0. Kvalitet treseta je u velikom vodnom i vazdušnom kapacitetu (vezuje veću količinu vode). Tako npr. treset sphagnum ima kapacitet za vodu 800%, a galicina 326%.

Treset ima visok kapacitet apsorpcije (nekoliko puta više os zemljišta) i dobra svojstva za obradu.

Treset je odumrli biljni materijal različitog stepena razgradnje i transformacije u humus. Visinski (beli) treset nastaje u uslovima vlažne i hladne klime gde je osnovni biljni pokrivač bela mahovina Sphagnum po čemu je ovaj treset i dobio ime (beli ili sfagnumski treset). To je kiseo treset, velikog kapaciteta za vodu, relativno siromašan hranivima (ona se dodaju tresetu). Nizijski (cmi) treset nastaje u rečnim dolinama od više biljnih vrsta, bogat je organskom materijom ima veću pH vrednost a sadržaj makro i mikroelemenata je veći nego u belom tresetu. Cmi tre- seti imaju visok stepen humifikacije (55-60%). Od ukupnog sadržaja ugljenika 60% je u obliku huminskih i fulvo kiselina (huminske kiseline su i biostimulatori rasta).


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!