Nega zasada jagode u rodu

0

Eksploatacioni vek sa visokim prinosima intenzivno gajenje jagode iznosi 3 – 4 godine.

Za to vreme nega zasada jagode se sastoji u regulisanju rodnosti, održavanju zemljišta, uništavanju korovskih biljaka, ćubrenju, navodnjavanju i zaštiti kako od nepovoljnih meteoroloških činilaca, tako i od bolesti i štetočina.

REGULISANJE RODNOSTI
Rodnost jagode se reguliše skidanjem cvetova u prvoj godini, uklanjanjem stolona sa živića i odstranjivanjem starog lišća.

Skidanjem cvetova u prvoj godini povećava se bujnost kora i broj živića za oko 30%.

Cvetovi se ne uklanjaju ako se jagoda gaji na plodnom zemljištu, pa su u vreme cvetanja biljke bujnog porasta.

Takođe se cvetovi ne uklanjaju ako se jagoda gaji kao Jednogodišnja kultura.

Radi povećanja prinosa uklanjaju se i stoloni sa živićima Oni se seku pre i posle berbe dok su još mali, u tri ili četiri navrata. Na ovaj način se prinos jagode može povećati za preko 50%.

Uklanjanje starog lišća Iako je jagoda zimzelena voćna vrsta, njen list u proseku živi oko 60 dana. Posle berbe na bokoru ima dosta starog, oštećenog, suvog, pa i trulog lišća. Uklanjanje ovog lišća posle berbe veoma je korisno, jer se time postiže brži razvoj novog, mladog lišća, što doprinosi bržem obnavljanju nove vegetativne aktivnosti, bujnijem razvoju bokora i boljem formiranju cvetnih pupoljaka, boljem prezimljavanjum bokora, a što je naJvažniJe većoj rodnosti u narednoj godini.

ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA
Održavanje i obrada zemljišta u prvoj godini po sađenju sastoji se u čistoj obradi (radi uništavanja korova i održavanja vlage u zemljištu) , a kasnije se kombinuje čista obrada sa mulčiranjem.

Sa obradom se počinje rano u proleće (čim se zemljištE prosuši) i traje sve do jačih jesenjih mrazeva.

Obrada zemljišta treba da je plitka (5 – 6 CM) i u toku ve – getacije se vrši 4 – 5 puta.

Čista obrada se vrši sve dok plodovi svojom težinom ne saviju dršku cvasti nadole. Nakon toga se zemljište ispod bokora zastire (mulčira) slamom ili senom. Po obavljenoj berbi mulč se može skupiti, izneti iz jagodnjaka i spaliti ili se koristi za spravljanje organskog đubriva i ostavlja preko zime čime se jagodnjak štiti i od golomrazice.

U jesen, posle đubrenja, izvodi se nešto dublja obrada (do 10 st dubine) , plugom ili kultivatorom.

Korovske biljke koje su redovna pojava u jagodnjaku moraju se redovno uklanjati. Korovi oko bokora se uklanjaju plevljenjem, a između redova se uništavaju redovnim kultiviranjem zemljišta.

Pored mehaničkog načina uklanjanja korova, postoji i hemijski upotrebom herbicida. Herbicidi se mogu primeniti u toku zime (kada je temperatura iznad 10 °c  i nema snežnog pokrivača) i u vegetacionom periodu. U proleće se cela površina jagodnjaka posle prve kultivacije zemljišta prska herbicidima (daktal, tenaran, laso, venzar, betanal, dervinol, dajmid i dr.). Pri upotrebi herbicida neophodna je velika opreznost, jer su svi herbicidi jako otrovni za ljude. Zato ih ne treba nanositi direktno na bokor jagode, već prskati samo korovske biljke između redova.

ĐUBRENJE JAGODA
Đubrenje odgovarajućim đubrivima i njihovim međusobnim odnosima ima veoma važnu ulogu ne samo u razvoju bokora i ostvarivanju visokih prinosa već vidno utiče na kvalitet plodova jagode.

Kada je reč o količini pojedinih hranjivih elemenata u literaturi postoje dosta različiti podaci što je i razumljivo kada se ima u vidu da ti podaci potiču iz dosta različitih uslova gajenja jagode. Na količine pojedinih đubriva potrebnih za ostvarivanje visokih i redovnih prinosa u prvom redu utiče plodnost datog zemljišta kao i njegove fizičke osobine koje mogu biti dosta različite, kao i drugi uslovi.

Ipak, bez obzira na izražena neslaganja o potrebi količina pojednih đubriva, jagoda za svoj normalni razvoj i plodonošenje od važnijih makroelemenata najveće potrebe ima za kalijumom, zatim azotom, a najmanje za fosforom. Proizvođači često greše kada je reč o primeni azotnih đubriva, jer najveći deo potrebe za ovim elementom podmiruju u vidu prihranjivanja dajući veće količine azotnih đubriva nego što je to neophodno.

Azotna đubriva je najbolje dodavati u obliku organskih đubriva pre sadnje, u količini od 15 – 40 T/ha, u zavisnosti od bogastva zemljišta humusom.
Poznato je da veća količina azota, a posebno mineralnog porekla izazivaju negativne posledice preko izražene bujnosti bokora i slabijem zametanju plodova. Posebno, negativne posledice viška azota odražavaju se na lošiji kvalitet plodova izražen preko slabije obojenosti, manje čvrstoće, manjeg sadržaja suvih materija, a samim tim slabije transportabilnosti plodova i njihovog bržeg propadanja.

Zbog toga treba težiti, gde god je to moguće, da se osnovne potrebe u azotu za jagodu obezbede razlaganjem organske materije (humus, stajnjak, malč i dr.) a da mineralni azot bude samo dopuna u zadovoljavanju ishrane jagode za ovim elementom. Pri primeni mineralnog azota u vidu prihranjivanja od posebnog je značaja da oblik upotrebljenog đubriva bude u zavisnosti od Ph vrednosti datog zemljišta, o čemu se često ne vodi računa.

Objektivno pri jesenjem osnovnom đubrenju javlja se veći problem nego što je to slučaj sa prihranjivanjem azotom. Naime, kompleksno NPK đubrivo koje se nalazi na našem tržištu uglavnom je u obliku popularne petnaestice, dok se druge formulacije uopšte ili teško mogu naći. Ovo kompleksno đubrivo neracionalno je primenjivati kao osnovno đubrivo za jagodu. Neracionalna je njegova primena zbog gubitka većeg dela datog azota, a posebno neskladnog odnosa fosfora i kalijuma prema potrebi jagode za ova dva elementa.

Upotreba ove formulacije đubriva neprikladna je, pa i štetna što se kalijum kao najvažniji element za ovu vrstu nalazi u neprikladnom obliku, a to je 40% kalijumova so (KCI) iz koje jon hlora u zemljištu veoma negativno deluje na razvoj jagode. Zbog toga treba težiti, ako je moguće, da se nabavi i upotrebi za osnovno đubrenje kombinacija formulacije 7: 14: 21 ili neka slična, jer je primena ove kombinacije i racionalnija i prikladnija, jer se kalijum nalazi u obliku kalijum sulfata.

Prosečna godišnja potreba jagode za hranjivim elementima iznosi: 70—100 kg/ha čistog azota, 50—80 kg/ha R2O5 i 120 – 150 kg/ha K2O.

Đubrenje preko lišća (folijarno) – U savremenoj intenzivnoj proizvodnji jagode dopunsko đubrenje ili prihranjivanje preko lišća skoro da je postala redovna mera. Jagoda je prikladnija za primenu ovog načina đubrenja nego druge voćke.

Zbog niskog porasta, gustog sklopa aktivnog lišća, od ranog proleća do kasne jeseni i osetljivijeg reagovanja na ne – dostatak hranjivih elemenata ovim načinom ishrane se može brže i efikasnije delovati nego đubrenjem preko zemljišta. Ovaj vid dopunske ishrane ima poseban značaj kad se jagoda gaji na polietilenskoj foliji, jer je tada otežano đubrenje preko zemljišta. Iako su efekti ovog načina ishrane očiti, kao i laka primena, u praksi se kod nas nedovoljno koristi.

NAVODNJAVANJE JAGODA
Zbog plitkog korenovog sistema, gustog sklopa, velike lisne površine, izražene transpiracije i izražene vegetativne i generativne aktivnosti u dužem periodu vegetacije, jagoda zahteva dobar raspored i relativno veliku količinu padavina u toku vegetacije. U našim klimatskim uslovima u većini područja posebno raspored, pa i količine padavina u toku vegetacije ne zadovoljavaju potrebe jagode za intenzivno rentabilno gajenje ove kulture. Zbog toga u većini područja gde se jagoda gaji, navodnjavanje je veoma korisno, a u nešto aridnijim područjima i u sušnijim godinama ono je i neophodno.

Posebno je značajno obezbeđenje jagode vodom u vidu navodnjavanja posle berbe plodova, jer ona tada počinje sa novom vegetacionom aktivnošću, izraženom aktiviranjem novih tački porasta, račvanjem, formiranjem i razvojem novog lišća a zatim diferenciranjem generativnih organa, što je osnovni uslov za visoke i kvalitetne prinose u sledećoj vegetaciji.
U principu za navodnjavanje zasada jagode mogu se primeniti naćini navodnjavanja koji se koriste i za ostale voćne vrste.

Međutim, obzirom na nizak porast i položaj plodova i lišća, a naročito kada se navodnjavanje obavlja neposredno pred sazrevanje ili u toku berbe plodova, na manjim površinama i sa prikladnom konfiguracijom terena, najprikladnije je navodnjavanje brazdama, a na većim površinama sistemom kap po kap. Ovim načinima se najmanje ometa proces berbe, prljanje i kvašenje plodova i lišća, pa se na taj način smanjuje truljenje plodova i smanjuje napad prouzrokovača bolesti na lišću.

ZAŠTITA JAGODE OD NEPOVOLJNIH METEOROLOŠKIH UTICAJA

Jagoda najviše strada od poznih prolećnih i zimskih mrazeva ako nije pokrivena snegom.

Od poznih prolećnih mrazeva najčešće stradaju prvi cvetovi, koji daju najkrupnije i najkvalitetnije plodove. Nekih godina u pojedinim rejonima i ceo rod može da bude ugrožen izmrzavanjem cvetova i zametnutih plodova. Međutim, prolećni mrazevi najčešće štete izazivaju smanjenjem prinosa i kvaliteta ploda.

Kao indirektna mera borbe nrotiv prolećnih mrazeva se preporučuje gajenje sorti jagode otpornih prema ovim mrazevima, a kao direktna mera zadimljavanje jagodnjaka palenjem slame, pleve i drugih materijala..

Jagoda može stradati i od zimskih mrazeva, i to najčešće kada zasad nije pokriven snegom. Tada može doći i do potpunog uginuća bokora, usled smrzavanja zemljišta na dubinama na kojima se nalazi najveća masa korena jagode.

U rejonima gde su česte golomrazice, kao direktna mera borbe preporučuje se pokrivanje bokora jagode duž redova, kasno u jesen, nekom organskom materijom (nezgorelim stajnjakom, slamom, senom i dr.) ili RUS folijom. Rano u proleće, kada prođe opasnost od zimskih mrazeva, ovu zaštitu treba ukloniti sa bokora jagoda.

Protiv grada i ptica najsigurnija zaštita je pokrivanje jagode mrežama (platnenim, plastičnim i dr.) koje imaJu male otvore.

Miševi i voluharice se mogu pojaviti i naneti štetu jagodi kada se malč ne menja svake godine.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!