Rase svinja za tov

0

U našoj zemlji gaje se različite rase svinja, koje se među sobom više ili manje razlikuju. U istu rasu ubrajamo sva muška i ženska grla koja imaju: istu boju dlake i kože, iste oblike pojedinih delova tela; približno podjdnaku plodnost i vreme stasavanja za priplod; sličnu brzinu tovlješa, koja približno podjednako iskorišćavaju hranu i daju približno iste količine i kakvoću mesa i sala, odnosno slanine i koja ta svojstva prenose na svoje potomstvo.

Pojedine rase stvorene su tokom dužeg vremena. Prema navedenim svojstvima sve se mogu podeliti na: primitivne, prelazne i llemenite rase. Prvu grupu sačinjavaju one rase koje su postale više kao rezultat dejstva prirodnih uslova bez većeg uticaja čoveka. One su odgajene pod lošim uslovima i zato se odlikuju velikom otpornošću prema lošim uslovima života. Slabe su plodnosti, kasno stižu za priplod i slabo iskorišćavaju hranu. Najbolji pretstavnik ove grupe je naša planinska domaća svinja poznata pod imenom „šiška.

Nasuprot ovoj je grupa plemenitih ili kulturnih rasa. Ove rase su stvorene planskim radom čoveka i odlikuju se velikom plodnošću, ranim stasavanjem za priplod, brzim lorastom i dobrim iskorišćavanjem hrane, ali su zato dosta •osetljive prema lošim uslovima života. Najizrazitiji pretstavnidi ove grupe su bela (jorkšir) i crna (berkšir) engleska svinja. Na sredini između ove dve grupe nalaze se prelazne rase u koje ubrajamo naše moravsko svinjče, crnu’ slavonsku mangolicu, baguna itd.

Prema tome daju li, kad. Se utove kao mlada grla više masti ili mesa, sve, rase možemo uglavnom podeliti u dve grupe: masne i mesnate. Najbolji pretstavnik prve grupe je mangalica, a druge jorkšir.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!