Kvalitet i vrednost mesa japanske prepelice

0

Ukratko ćemo se osvrnuti na kvalitet prepeličijeg mesa, kao i privredni značaj veštačkog gajenja za proizvodnju mesa. Kao što je poznato, meso naše divlje prepelice je vrlo cenjeno i traženo, jer je vrlo ukusno i hranljivo. Najukusnije i najmasnije su prepelice u jesen posle žetve. Ovaj kvalitet priznat je i japanskoj prepelici. U mnogim zemljama japanska prepelica je, takođe, poznata po svom ukusnom mesu. Na primer, u Indiji meso ove prepelice poznato je kao „najomiljeniji užitak za trpezom“.

Obzirom da brojnost divlje prepelice sve više opada i sve manje se lovi, povećava se interes japanske prepelice u kulinarstvu.

Nan osnovu dobijenih rezultata ispitivanja sasva svežeg (hladnog) i na razne načine termički i kulinarski obrađenog mesa, kao i na osnovu ostalih ispitivanja utvrđeno je sledeće:

Meso japanske prepelice je vredna i veoma ukusna namirnica, naročito bogata proteinima. Pošto u većini skeletnih mišića dominiraju bela mišićna vlakna, dolazimo do zaključka da je namirnica lako svarljiva i ima visoku dijetalnu vrednost.

Meso japanske prepelice, kao uostalom i druge vrste mesa, podleže određenim promenama, koje su od velike važnosti za njegov kvalitet i izbor metoda kulinarske obrade. Odvijanje ovih procesa u mesu japanske prepelice su takvi, da se ono najuspešnije termički obrađuje posle 48 časova od ubijanja. Pri tome prepelicu treba očupati pggo pre i izvaditi creva, a zatim držati na temperaturi od 0 – 4 °C. Odnos mesa u kostima, to jest, trupa prema živoj težini japanske prepelice je dosta zadovoljavajući i kreće se od 63 – 72%, što upućuje na relativno povoljnu ekonomsku proizvodnju i gajenje japanske prepelice. Ako su prepelice tokom čitavog ili dobrim delom tova hranjene smesom u kojoj je bilo ribljeg brašna, meso nije ukusno i oseća se miris na ribu. Miris je jači, ako je kvalitet ribljeg brašna lošiji. Međutim za brz i pravilan razvoj pilića neophodno je dodavati riblje brašno u smesu. Costo je ova hrana životinjskog porekla, obogaćuje se smeša proteinima i ostalim neophodnim sastojcima za rast i tov pilića.

Hrana biljnog porekda sadrži ove sastojke u manjoj meri, te je neophodno prvih dana tova dodavanje ribljeg brašna. Izvesni sastojci ribljeg brašna prilikom razlaganja u telu prepelice dobijaju miris, pa i ukus ribe. Ako se riblje brašno dodaje duže, miris će se zadržati u mesu i posle klanja. To izaziva nepoverenje potrošača prema industrijskoj proizvodnji mesa. S dodavanjem ribljeg brašna potrebno je prestati 7 do 10 dana pre klanja i prenelice hraniti samo zrnastom hranom, kako bi se očistile od mirisa. Takođe je vrlo važno d’a prepelice pred klanje ostavimo da gladuju 12 do 16 časova, što znači da treba klati samo prepelicesa praznom voljkom. Jer, ako je voljka puna, dolazi do rastvaranja hrane u njoj, pa se miris raširi po mesu. Tako sa malo pažnje uzgajivač može izbeći miris mesa na ribu.

Iz ovog se može zaključiti da je meso japanske prepelice stvarno dobra i korisna namirnica, koja treba da kroz najskorije vreme zauzme odgovarajuće mesto u ishrani ljudi.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!