Odgoj podmlatka – Podmladak lakog tipa se odgaja u baterijskom ili podnom sistemu držanja. Baterijski sistem držanja, koji se, zbog zahteva društava za dobrobit i zaštitu životinja sve više napušta u zapadnim zemljama, omogućuje znatno veću koncentraciju jedinki po jedinici podne površine proizvodnih objekata, a time i bolju ekonomičnost. Prednost odgoja podmlatka lakog tipa u baterijama u odnosu na podni način držanja, ogleda se u manjoj potrošnji hrane po odgojenoj kokici, i, ono što je najznačajnije, u jeftinijoj i zdravijoj ishrani (bez kokcidiostatika) i boljoj kontroli odgoja podmlatka.
U našim uslovima za odgoj podmlatka najčešće se koristi podni sistem sa dubokom prostirkom.
Da bi se s uspehom odgajio podmladak lakog tipa potrebno je pridržavati se stečenog stručnog iskustva ranijih generacija i naučnih saznanja mnogih istraživačkih radova iz oblasti tehnologije odgoja i zdravstvene zaštite podmlatka lakog tipa, budućih nosilja jaja za potrošnju. Najvažnije je pridržavati se sledećih živinarskih načela:
nabavljati jednodnevne ženske piliće samo od zdravih,
produktivnih i od bolesti dobro zaštićenih roditeljskih jata lakog tipa;
na jednu farmu naseljavati samo jednodnevne ženske piliće jedne generacije, jednog porekla i provenijence, uz poštovanje principa „sve unutra – sve napolje”;
i obezbediti dobre uslove odgoja i zaštite zdravlja podmlatka.
Nabavljati jednodnevne ženske piliće samo od zdravih, produktivnih i od bolesti dobro zaštićenih roditeljskih jata lakog tipa – Zdravi i produktivni roditelji, zaštićeni od bolesti, prenose na svoje potomstvo – piliće sve one osobine koje su važne za efikasnu buduću proizvodnju jaja za potrošnju. Od bolesti zaštićeni roditelji prenose preko žumanca jaja za nasad na piliće antitela protiv uzročnika pojedinih bolesti, od kojih su zaštićeni vakcinacijom. Što je bolja zaštita roditelja, utoliko je bolja i duža pasivna zaštita pilića, poreklom od istih roditelja. Ovako proizvedeni pilići su zdravi, vitalni, bez deformacija glave ili tela, prosečne telesne mase 35 – 38 g, sposobni za odgoj.
Na jednu farmu naseljavati samo jednodnevne ženske piliće jedne generacije, jednog porekla i provenijence, uz poštovanje principa „sve unutra – sve napolje” – Ovo pravilo je veoma važno, mada, na prvi pogled, izgleda preterano strogo. Ukoliko se na jednu farmu naseljava više grupa pilića raznih generacija ili više uzrastnih grupa jedne generacije roditelja, izlažemo se riziku da se novonaseljeni pilići, koji još nemaju sopstvenu zaštitu od bolesti, inficiraju saprofitskim uslovno patogenim mikroorganizmima od starijih, na izgled zdravih pilića, i obole. S druge strane piliće različitog uzrasta je nemogućno efikasno zaštititi, po nekom specifičnom programu zaštite, od potencijalnih bolesti, jer nemaju svi isti imunitetski status, odnosno nemaju svi podjednaku otpornost prenetu od roditelja. Mlađi pilići imaju više pasivnih antitela od starijih. Slično se dešava sa pilićima poreklom od raznih roditelja (roditelji nisu samo raznog porekla, već možda i različitog uzrasta i različito zaštićeni od bolesti, te se te razlike prenose i na njihove piliće).
Pored toga, pri primeni živih vakcina, nemogućno je izolovati jednu uzrastnu grupu pilića od druge, jer se vakcinalni agens prenosi vazduhom i na druge posredne načine od vakcinisanog na nevakcinisana jata, što remeti stvaranje imuniteta i zaštitu pilića.
U slučaju eventualnog oboljenja pilića, završetkom odgoja jedne uzrastne grupe, izđubrivanjem, čišćenjem, pranjem i dezinfekcijom sanira se nastali problem, ukoliko je poštovan princip „sve unutra – sve napolje”. U suprotnom, oboljenje prelazi sa jedne na drugu uzrastnu grupu. Pored znatnih šteta usled bolesti, u ovom slučaju je potreban mnogo duži vremenski period da se oboljenje potpuno iskoreni.
Obezbediti dobre uslove odgoja i zaštite zdravlja podmlatka – Za uspeh u odgoju, pored zdravih i vitalnih ženskih pilića, potrebno je obezbediti i druge neophodne preduslove, kao što su;
1. Funkcionalan objekat,
2. Čista i nekontaminirana prostirka,
3. Optimalna temperatura i vlažnost vazduha: ambijenta,
4. Dobro provetravanje,
5. Optimalna gustina naseljenosti pilića,
6. Dovoljan hranidbeni i pojidbeni prostor i
7. Odgovarajući režim osvetljavanja pilića, odnosno kokica.
Objekat treba da je funkcionalan, što znači da ima dobru termičku izolaciju zidova i tavanice, hidroizolaciju betonskog poda i dobro rešeno provetravanje.
Prostirka treba da je čista, suva i bez prisustva gljivica i plesni, jer u slučaju kontaminiranosti predstavlja opasnost po zdravlje podmlatka. Najbolja je prostirka od šuške (hoblovina) mekog neimpregniranog drveta, ali je takođe dobra i funkcionalna i od nekog drugog rastresitog materija la, koji se lako meša i dobro upija vlagu. Veoma je kvalitetna i prostirka od ljuske pirinča i suncokreta, seckane i prokuvane slame, pozdera i sličnog materijala.
Efikasnost mnogobrojnih funkcija prostirke zavisi od njene debljine. Najbolja je debljina od 6 – 10 sm. Tanji sloj brzo se navlaži i ulepi. Najvažnija uloga prostirke je termička izolacija betonskog poda objekta i sušenje i mešanje fekalija pilića koji, na taj način, postaje bezopasan. Ona služi i kao dobar regulator vlažnosti vazduha u objektu, upijajući suvišnu vlagu ili ispuštajući je ukoliko je vaz duh u objektu suviše suv. Pored toga, u prostirci se stalno dešavaju fizičkohemijsko – biološki procesi, pri čemu nastaju neke hranljive materije i vitamini.
Sasvim je razumljivo što se u baterijskom sistemu odgoja podmlatka, zbog velike koncentracije jedinki, fekalije otklanjaju i mikroklimatski uslovi regulišu uvođenjem automatizacije.
Temperatura i vlažnost vazduha – U vreme naseljavanja jednodnevnih ženskih pilića u objekat sa dubokom prostirkom, potrebno je u prvih 5 časova obezbediti temperaturu od 36°C, s tim da se do 4 dana snizi na 34°C a zatim postepeno za 3°C do 7 dana. Od 7 dana pa nadalje temperatura se nedeljno snižava za 3°C, dok se ne dođe do temperature od 20°C, merene u visini pilića. Optimalna vlažnost vazduha treba da iznosi 75 – 80%. To je naročito važno u prvoj nedelji odgoja da ne bi došlo do isušivanja pilića i nepotrebnih gubitaka. Isti uslovi važe i za baterijski sistem odgoja, s tim što se temperatura i vlažnost obično kontrolišu automatski i to u visini naseljenih pilića.
Veoma je važno da se u prve tri nedelje odgoja ženskih pilića poštuje temperaturno – vlažni režim, jer u tom pe riodu pilići još nisu stvorili sistem termoregulacije i nisu još operjali, te je optimalna temperatura sredine neophodna. U kasnijem periodu, povećana vlažnost vazduha nije neophodna i često je u odgoju podmlatka na dubokoj prostirci od veće štete nego koristi. To je naročito slučaj kad se objekat slabo provetrava i usled povećane vlažnosti prostirka se ovlaži, ulepi i zbog toga ne može da se meša i suši fekalije. Usled ulepljene prostirke često u pilića nastaju različita nespecifična oboljenja organa za varenje.
Provetravanje proizvodnog objekta – U prvim danima života ženskih pilića provetravanje proizvodnog objekta je neophodno ali minimalno. Kasnije se, porastom pilića, obim provetravanja povećava prema masi žive mere. Računa se da je za svaki kg žive mere pilića potrebno bar 6 do 7 m3 vazduha/c. Pri proračunu obima provetravanja mora da se uzme u obzir najveća masa, koju će pilići imati na kraju odgoja. Dobro provetravanje proizvodnih objekata je veoma važno za pravilan porast i razvoj podmlatka i njihovo zdravstveno stanje.
Gustina naseljenosti plića – Računajući odgoj od prvog dana do 17. nedelje, u proizvodni objekat sa dubokom prostirkom može se naseliti, pri dobro rešenom provetravanju, najviše 9 do 10 jedinki po m2 poda objekta. U objekat sa prirodno rešenim provetravanjem, gustina naseljenosti je manja i iznosi 8 jedinki na m2 površine poda objekta.
Gustina naseljenosti u baterijskom sistemu je mnogo veća u odnosu na podnu površinu objekta, a zavisi od vrste i tipa baterija. Obično su u upotrebi trospratne baterije ali ih ima i sa više spratova. Računajući završnu fazu odgoja, može se na svaki m2 poda baterija naseliti i odgajiti 28 kokica ili, drukčije rečeno, svaka kokica u završnoj fazi odgoja treba da ima 350 sm2 površine poda kaveza. U početnoj fazi odgoja, do tri nedelje uzrasta pilića, mogućno je naseliti do 80 jedinki/m2 kaveza, a 45 kokica/m2 poda kaveza u uzrastu od 3 do 10 nedelja.
Hranidbeni i pojidbeni prostor – Od prvog dana života ženski pilići treba da imaju dovoljno hranidbenog i pojidbenog prostora da bi do 5. nedelje uzrasta, uz ostale optimalne uslove i kvalitetnu ishranu, dostigli željeni porast i telesnu masu, što je veoma važno za dalji porast i kasniju produkciju jaja za potrošnju.
U podnom sistemu držanja na dubokoj prostirci, računajući završni uzrast kokica, tehnološki normativ je jedna okrugla hranilica, obima 100 sm, za 23 kokica a jedna okrugla pojilica, istog obima, za 75 – 100 kokica. Kod podužnih hranilica normativ je 9 dužnih sm po kokici, pri čemu se računa dužina obe strane hranilice. Kod podužnih pojilica normativ je 2, 5 dužnih sm po kokici pri kraju odgoja. Kod sistema napajanja pomoću kapaljki tehnološki normativ je 8 jedinki/1 kapaljku.
U prvim danima odgoja pilića, – ukoliko u objekat nije uveden sistem za napajanje pomoću kapaljki, potrebna je jedna mala pojilica za 75 pilića. U prvim danima odgoja pilići se hrane iz malih plastičnh tacni (1 tacna/50 pilića). Pored poštovanja tehnoloških normativa, važno je da se hrana brzo raznese duž objekta kako bi svi pilići bili u prilici da istovremeno jedu.
Osvetljavanje objekta tokom odgoja treba da je ravnomerno. U prvim danima intenzitet osvetljavanja je veći a kasnije se, sa povećanjem uzrasta pilića, smanjuje.
U zavisnosti od načina držanja podmlatka u objektima sa prozorima ili bez njih i želje da kokice ranije ili kasnije pronesu, postoje mnogi programi osvetljavanja. Zajedničko za sve programe je da se tokom odgoja dužina svetlosnog dana za podmladak stalno smanjuje, dok pilići ne dostignu porast i telesnu masu preko 1, 3 kg i kada se otpočinje sa svetlosnom stimulacijom kako bi svetlost posredstvom očnog nerva, hipofize i polnih žlezda ubrzala polno sazrevanje, ovulaciju i pronošenje.
Kada se jednom otpočne sa svetlosnom stimulacijom više nikada se ne skraćuje svetlosni dan nosilja. Sa svetlosnom stimulacijom otpočinje se obično sa 12 časovnim osvetljavanjem, a zatim se svake nedelje povećava za 1/2 časa, dok se ne dostigne osvetljavanje od 14 časova koje se konstantno održava do kraja eksploatacije nosilja.
Kada se podmladak gaji u objektima sa prozorima koristi se prirodni dan i veštačko osvetljavanje tako što se dužina svetlosnog dana tokom odgoja smanjuje postepeno da bi u 16 do 17 nedelja uzrasta kokica bio dužine prirodnog dana.
Prijem i naseljavanje jednodnevnih ženskih pilića – Pre naseljavanja jednodnevnih ženskih pilića proizvodni objekat se pravovremeno priprema. Unutrašnjost objekta i širi prostor oko objekta, kao i putna mreža se mehanički očiste (đubre, prostirka i druge prljavštine) , operu aparatom pod pritiskom i dezinfikuju nekim efikasnim dezinficijensom. Zatim se u objekat unese šuška i oprema za hranjenje i napajanje pilića (sem ako se pilići ne odgajaju u objektu sa baterijama). Po unošenju šuške i opreme objekat se zatvara i dezinfikuje parama formaldehida, zatim provetrava, zagreva i tada je spreman za naseljavanje jednodnevnih ženskih pilića.
Ako se objekat zagreva veštačkim kvočkama, ispod svakog grejnog tela formira se krug, prečnika 3 – 4 m, ograđen lesonitnom pregradom, visine 30 – 40 sm. Unutar kruga se ravnomerno raspoređuju hranilice i male pojilice (ako ne postoji sistem za napajanje kapaljkama). Male hranilice su plastične tacne, a mogu umesto njih biti novi neupotrebljavani ulošci za jaja ili obrezane kartonske kutije, u kojima su pilići dopremljeni. U pojilice se sipa voda, tako da pilići mogu odmah da piju, a zatim se u male hranilice stavlja hrana u tankom sloju.
U jedan formiran krug naseljava se 500 jednodnevnih ženskih pilića. Ako je sistem za zagrevanje drukčije rešen, zaobljuju se samo uglovi 1/3 ili 1/4 objekta da se pilići ne gomilaju i guše. Intenzivno se greje 1/3 ili 1/4 dela objekta, ograđena od ostalog dela objekta plastičnom zavesom, koja se u početku koristi. Jednodnevni ženski pilići se iz inkubatorske stanice do objekta dopremaju u kartonskim ili plastičnim kutijama, koje na dnu imaju ili drvenu vunu ili naboranu hartiju (krep papir) da se tokom transporta pilići ne povrede klizanjem ili raskrečenjem. Kutije sa pilićima se dopremaju klimatizovanim vozilom.
Kada pilići stignu, unose se s kutijama i raspoređuju duž objekta. Kutije se ne stavljaju jedna na drugu, jer zbog povišene temperature u objektu mogu se pilići ugušiti. Pilići se potom vade iz kutija, broje i raspoređuju oko hranilica i pojilica. Uginuli ili škartirani pilići se neškodljivo uklanjaju ili se, ako je to potrebno radi utvrđivanja razloga uginuća u transportu, odnose u specijalističku veterinarsku ustanovu.
Posle 7 do 10 dana uklanjaju se lesonitne pregrade, a docnije se uklanja i plastična zavesa i proširuje prostor pilićima. Prelazak sa malih na velike hranilice i pojilice mora biti postepen u trajanju od 4 do 5 dana, u kojem se vremenskom periodu pilići potpuno naviknu na nove izvore hrane i vode. Tokom odgoja stalno se, prema uzrastu ženskih pilića, podešava visina hranilica i pojilica. Kod okruglih hranilica i pojilica ivica tanjira treba da bude u visini leđa pilića.
Ostali uslovi odgoja se obezbeđuju na način kako je to već izneto, s tim što se svake nedelje podmladak meri radi kontrole prirasta i ujednačenosti jata.
Ujednačenost telesne mase podmlatka sa 10 nedelja uzrasta trebalo bi da bude 70% a u uzrastu od 15. nedelje pa nadalje 75% više.
U baterijskom sistemu odgoja jednodnevni ženski pilići se naseljavaju u srednje etaže baterija. Pre naseljavanja u svaki kavez srednje etaže se stavi još po jedna mala pojilica a dno kaveza se prekrije sedmoslojnim pakpapirom. Po naseljavanju pilića svaki dan se neškodljivo uklanja po jedan sloj uprljanog pakpapira, tako da tokom jedne nedelje pilići uvek imaju čistu podlogu. Posle tri nedelje po jedna trecina zenskih pilica se raseli u gornje i donje kaveze, u kojima ostaju do kraja odgoja.
Preseljavanje-isporuka odgoj podmlatka-Obično se odgoj podmlatka završava sa navršenih 17 nedelja uzrasta, kada se kokice preseljavaju u kaveze baterijskog sistema, u kojima ostaju do kraja ciklusa proizvodnje jaja za potrošnju. U tom uzrastu telesna masa kokica se kreće oko 1, 4 kg.
Pre početka hvatanja kokica potrebno je da se uklone ili dignu hranilice i pojilice. Hvatanje, stavljanje u kaveze i transport kokica je najbolje da se obavlja noću, naročito u vreme letnjih žega. Kokice se hvataju veoma pažljivo, vodeći računa da se ne gomilaju, posebno u ćoškovima, da ne bi došlo do njihovog gušenja.
Zbog bezbednog transporta, u kaveze se ne stavlja veliki broj kokica. Pri nošenju do vozila kavezi sa kokicama se obavezno nose u horinzontalnom položaju i pažljivo tovare bez bacanja. U vozilu se kavezi ređaju tako da se obezbedi cirkulacija vazduha. Obavezno je da vozilo ima ciradu čiji se krajevi leti podižu.
U manjim jatima podmlatka mogućno je da se u istom objektu na staroj prostirci nastavi sa proizvodnjom jaja za potrošnju. U tom slučaju potrebno je da se u objekat ubace dezinfikovana gnezda (najbolje pre 16 nedelje uzrasta kokica).
Eksploatacija nosilja – Nosilje za proizvodnju jaja za potrošnju drže se u podnom i baterijskom sistemu držanja. U mnogim zapadnim zemljama, pod pritiskom javnosti, posebno društva za zaštitu životinja, postepeno se prelazi na nov prirodniji način držanja nosilja (sedala, prostor za kupanje nosilja u pesku itd.).
Nezavisno od načina držanja potrebno je nosiljka u periodu eksploatacije obezbediti osnovne uslove za dobru nosivost, pre svega:
1. Dobar smeštaj,
2. Dobru ishranu sa dovoljno hranidbenog prostora,
3. Higijenski ispravnu vodu sa odgovarajućim sistemom za napajanje i pojidbenim prostorom i
4. Funkcionalna i u dovoljnom broju gnezda za nošenje jaja.
U kaveznom sistemu držanja nisu potrebna gnezda, jer je pod kaveza postavljen koso prema kanalu za skupljanje jaja, u koji se jaja, kada su snešena, otkotrljaju. Jaja se skupljaju ručno ili mehanički.
Smeštaj nosilja – O objektima za smeštaj nosilja je već bilo reči. Potrebno je samo naglasiti da se nosiljama obezbedi optimalan obim provetravanja i propisan program osvetljavanja. Obim provetravanja treba da je najmanje 7 m3 vazduha/c za svaki kg žive mase nosilja. Programom osvet ljavanja se stimuliše nosivost, zato je potrebno da se u pripremnom periodu za nošenje (od 17. nedelje) postepeno povećava dužina osvetljavanja (svetlosnog dana – prirodno ili i veštačko osvetljavanje) , dok se ne dostigne dužina svetlosnog dana od 14 časova, koja se održava do kraja eksploatacije. U periodu nosivosti nikada ne treba skraćivati dužinu osvetljavanja nosilja.
Ishrana nosilja – U posebnom poglavlju o ishrani nosilja je opisano sve što je bitno. Treba samo istaći: u periodu nosivosti nosilje se hrane zdravim i kvalitetnim smešama koje omogućavaju prirast telesne mase i optimalnu nosivost. Kaže se da bez sirovine nema proizvoda, dakle i bez dobre hrane nema nošenja jaja. Posebno je važno da smeše sadrže preporučenu količinu proteina, da su propisne kalorične vrednosti i da imaju dovoljno kalcijuma za stvaranje ljuske jaja.
Voda za napajanje je takođe važna za dobru nosivost. Ako se nosilje ne napajaju dovoljno, jaja postaju sitnija, a u slučaju nestanka vode vrlo brzo prestaje nošenje. Stoga je potrebna stalna kontrola sistema za napajanje.
U podnom sistemu držanja nosiljama je potrebno blagovremeno (već u 16. nedelji) obezbediti dovoljan broj gnezda, postavljenih tako da se jaja lako sakupljaju i da nosilje u njima rado nose (nosilje traže zatamnjena mesta kada hoće da snesu jaje). Računa se da je na 5 – 6 nosilja potrebno jedno gnezdo odgovarajuće veličine. Jaja se često sakupljaju da bi se što pre klasirala (specijalnim mašinama za klasiranje po masi) , upakovala (u uloške) i rashladila. U svaki uložak staje 30 jaja. Ulošci sa jajima se zatim pakuju u kartonske kutije (svaka kutija ima 12 uložaka, odnosno 360 jaja). Pošto se upakuju, jaja se drže u rashladnoj prostoriji do isporuke.