Ishrana podmlatka i koka nosilja za proizvodnju jaja za potrošnju

0

Ishranom kokoši moraju se zadovoljiti njihove potrebe za energijom, proteinima, mineralima, vitaminima i još nekim neophodnim materijama, kako bi kokoši održale svoje telo, obezbedilo njegov porast i, što je za proizvođača najvažnije nosile jaja. Nauka o ishrani domaćih životinja, koja je u zadnjim decenijama dostigla zavidan nivo pri sastavljanju najpovoljnijih smeša za nosilje normira skoro 40 različitih sastojaka, i to prema hibridu, uzrastu nosilja, potrošnji hrane i uslovima sredine u kojoj se kokoši nalaze.

Fabričke smeše – Savremene fabrike stočne hrane raspolažu najmodernijom tehnološkom opremom, automatizovanom i kompjuterizovanom da uspešno proizvede najbolje i najpotpunije kompletne smeše za ishranu kokoši nosilja, sa svim potrebnim sastojcima u traženim količinama i u najpovoljnijem odnosu.

Za podmladak se najčešće proizvode tri smeše: prva smeša za uzrast 0 do 3 nedelje, druga smeša za uzrast 3 do 10 nedelja i treća smeša za uzrast 10 do 17 nedelja.

I za nosilje se proizvode tri smeše: prva smeša za najveću nosivost i uzrast kokoši do 40 nedelja sa 17 do 18% sirovih proteina i 2800 ksa1 ME/k§; druga smeša za srednju nosivost i uzrast kokoši od 40 do 60 nedelja sa 16 do 17% sirovih proteina i 2775 ksa1 ME/kg; treća smeša za manju nosivost i uzrast kokoši veći od 60 nedelja sa 15 do 16% sirovih proteina i 2750 ksa1 ME/kg.

Svaka selekcijska organizacija koja proizvodi hibridne nosilje u uputstvu za njihovo korišćenje daje i odgovarajuće normative za njihovu ishranu (vrsta, sastav i količine smeša). Svakako da je najprikladnije da se odgajivač pridržava ovih uputstava i da od fabrike stočne hrane nabavlja smešu koja je sa njima u skladu. Smešu treba nabavljati od neke poznate i renomirane fabrike. Sada postoji i veliki broj malih privatnih mešaonica stočne hrane, koje hranu nude i po nižim cenama, ali se u takvom slučaju nabavci hrane mora prići uz sve mogućne mere opreza, naročito pri prvim nabavkama.

Fabričke smeše imaju katkada i značajan nedostatak: prilično su skupe i ne obezbeđuju ekonomičnu proizvodnju jaja za potrošnju.

Fabričke predsmeše i sopstvena hraniva – Da bi troškove hrane sveo na manju meru (u troškovima proizvrdnje jaja za potrošnju hrana čini 50 do 60% ukupnih troškova) , proizvođač ponekad nabavlja tzv. superkoncentrat i meša ga sa hranivima koje sam proizvodi ili ih u okolini nabavlja po nižoj ceni. Uputstva za pravilnu upotrebu superkoncentrata proizvođač jaja za potrošnju dobija od fabrike koja ga proizvodi.

Sopstvene smeše – Ponekad proizvođač jaja za potrošnju ima loša iskustva sa fabričkim smešama i superkoncentratima, pa se opredeljuje da sam pravi smeše za svoje nosilje. Hranu meša ručno ( „lopatanjem”) , nekom mešalicom domaće izrade (na bazi metalnog ili kartonskog bureta) , me šalicom za beton ili posebnom mešalicom za stočnu hranu. Iako se sastav najekonomičnije smeše izračunava pomoću posebnog programa, a na osnovu raspoloživih podataka o, hranivima, njihovom sastavu i cenama, to ima svoju cenu i opravdano je samo u slučaju velikih količina hrane.

Zato proizvođač često koristi „najbolje”, „sigurne” i „proverene” formule, koje je dobio od poznanika ili sa kojima ima povoljna iskustva. Uz naglašavanja da takve formule ne postoje, jer se elementi za sastavljanje optimalnih smeša svakodnevno menjaju.

Sopstvena hraniva – Proizvođači jaja za potrošnju sa malim jatima često nude jaja posebnog kvaliteta, tj. jaja od kokoši koje nisu hranjene koncentratima, kako bi zadovoljili kupce koji traže tzv. domaća, prirodna jaja.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!