Proizvodnja lubenica i dinja u plastenicima

0

Lubenice  i dinja su povrće koje se kod nas najčešće gaji na otvorenom polju iako se veoma uspešno može gajiti u razlicitim tipovima plastenika.

Lubenica se gaji zbog zrelih, slatkih, ukusnih plodova, prijatne arome i osvežavajućeg ukusa. Najviše se koristi u svežem stanju u fiziološkoj zrelosti ali se od nje mogu spravljati sokovi i sirupi, od kore veoma kvalitetno i ukusno slatko, a iz semena se može ekstrahovati ulje veoma bogato vitaminom D.

Koren lubenice je jako razgranat. Glavni koren je jako zadebljan u gomjem delu i prodire u dubinu od 1-3 m. Stablo je vrežasto, zeljasto, dužine 2—3 m, povijušavo, razgranato, pokriveno dugim, mekanim, beličastim maljama. List lubenice je pojedinačan, sa dugom lisnom drškom. Liska je duboko urezana, skoro do središnjeg nerva sa oštrim ili zaobljenim obodom. List se smanjuje od osnove ka vrhu stabla. Listovi su sivozelene boje. U pazuhu listova se razvijaju cvetovi i vitice. Lubenica je jednodoma biljka sa jednopolnim cvetovima, a retko se javljaju dvopolni cvetovi. Cvetovi su petodelni, zelenih čašičnih listića i žutih kruničnih listića. Muški cvetovi su sitniji, sa pet prašnika i na biljci se obrazuje 400-600 muških cvetova. Ženski cvetovi su krupni, sa tučkom i jako izraženim plodnikom. a na biljci ima 15-60 cvetova. Plod je sočna bobica različite veličine, po obliku pljosnat, okrugao, elipsast, cilindričan, jajolik. Površina ploda je glatka ili slabo segmentirana, jednobojna ili raznobojna sa šarama. Osnovna boja ploda je bela, svetlozelena, žuta, narandžasta i tamnozelena, a šare su tamnije ili svetlije od osnovne boje. Kora ploda je različite debljine (0,5 do preko 3cm), a meso ploda je ružičaste, crvene ili žute boje, vlaknasto, zrnasto, sočno. Seme je elipsastog oblika, na vrhu zaobljeno, a pri osnovi suženo, krupno, srednje krupno i sitno, cme, crveno-smeđe, žute i bele boje. Apsolutna masa 1000 semenki je 30-150 g.

Dinja se gaji radi zrelih plodova veoma prijatnog mirisa i osvežavajućeg ukusa. Osim korišćenja u svežem stanju, u fiziološkoj zrelosti od dinje se spravljaju slatko, džem i marmelada. Od zelenih plodova dinje i lubenice mogu se spravljati različite turšije.

Koren je dobro razvijen i jasno se razlikuje centralni i veći broj bočnih korenova koji obrazuju gust korenov sistem, a prostire se na površini i do 6 m2.

Stablo je vrežasto, polegljivo, dužine i do 3m, zelene boje, prekriveno grubim maljama. Stablo se grana obrazujući bočne grane (vreže).

List je pojedinačan, naizmenično raspoređen, sa zelenim, rebrastim, sočnim lisnim drškama koje su kao i cela biljka prekrivene maljama. Liska je trodelna i petodelna, jače ili slabije nazubljenog oboda, okruglog, srcolikog ili bubrežastog oblika. U pazuhu listova su tanke nežne vitice. Dinja je jednodoma biljka sa razvijenim polovima, ali se javljaju i dvopolni cvetovi. Cvetovi se obrazuju u pazuhu listova i to ženski pojedinačno (najviše na bočnim vrežama), a muški 5-7 zajedno. Cvet je petodelan, čašični listići su zeleni, a krunični su bledožuti. Muški cvet ima 1-5 prašnika, a ženski ima tučak sa razvijenim plodnikom. Na biljci se obrazuje 12-25 ženskih i 150-200 muških cvetova. Plod je bobica okruglog, ovalnog, cilindričnog, pljosnatog ili zmijolikog oblika, mase od 100 grama do 10-17 kg. Kora ploda je karakteristična za sortu i može biti glatka, mrežasta, rebrasta, tvrda i bele, žute, narandžaste ili zelene boje. Seme se nalazi u pihtijastoj masi koja zauzima sredinu ploda. Seme je izduženo, elipsastog oblika, pljosnato, žute ili svetlosmeđe boje. Apsolutna masa (1000 semenki) je 35-60 g.

Hranljiva vrednost lubenice i dinje je velika zbog visokog sadržaja šećera i vitamina. Osim visoke hranljive vrednosti, lubenica 1 dinja imaju visoku biološku, dijetalnu i lekovitu vrednost. Lubenica i dinja imaju veoma izraženo osvežavajuće dejstvo za vrema letnjih vrućina. Ove vrste imaju i diuretički efekat. Plodovi dinje i lubenice se preporučuju kao odličan lek za bubrege i mokraćne puteve, zatim protiv kamenca u bubregu 1 žuči. Zbog sadržaja gvožđa i mikroelemenata preporučuju se u ishrani malokrvnih osoba.

Temperatura – Lubenica i dinja imaju velike potrebe za toplotom u svim fazama razvića. Optimalna temperatura za rast i razvoj je preko 25°C. Pri temperaturi nižoj od 13°C prestaje cvetanje, a pri temperaturi nižoj od 10°C prestaje rast biljaka. Pri niskim temperaturama smanjuje se oplodnja i dolazi do opadanja cvetova. Ovo je posebno važno, jer muški cvet živi jedan, a ženski dva dana. Na temperaturi od —5°C biljke propadaju.

Svetlost – Lubenica i dinja spadaju u grupu povrtarskih kultura sa najvećim potrebama za svetlošću. Za normalan rast i razviće tokom vegetacije je potrebno najmanje 1200 časova sijanja sunca. Pri nedostatku svetlosti smanjuju se broj obrazovanih plodova i kvalitet. Najviše svetlosti je potrebno u fazi cvetanja. U odnosu na dužinu dana one su neutralne na fotoperiodizam, izuzev kasnih i srednje kasnih dinja, koje negativno reaguju na skraćenje dnevnog osvetljenja.

Zalivanje – Za normalan rast i razviće neophodne su velike količine vode, pre svega zato što ostvaruju veliku vegetacionu masu i mnogo plodova, te isparavaju značajne količine vode. Za uspešan porast i razviće dovoljna je nešto niža relativna vlaga vazduha (oko 60-70%). Pri visokoj relativnoj vlažnosti vazduha (80-90%) razvijaju se gljivična oboljenja, naročito kod dinja. U vreme cvetanja neophodna je blago povećana vlažnost vazduha (oko 80%), optimalnog oprašivanja i oplodnje cvetova. U nedostatku zemljišne vlage dolazi do opadanja cvetova i zametaka.

Najveće potrebe ovih kultura za zemljišnom vlagom (70-80% PVK) su u tazi intenzivnog porasta cvetanja i narastanja plodova. Relativna otpornost ovih biljaka prema suši, posledica je dobro razvijenog korena, koji ima snažnu moć usvajanja vode. U nedostatku vode u sušnom periodu stablo može da crpi vodu iz vlastitih plodova. U periodu sazrevanja, suvišne količine vode mogu imati negativan efekat na kvalitet plodova. Cvetovi dinje i lubenice sposobni su za oplodnju samo 2-3 dana, i to tokom podneva (u trajanju 4-6 časova). U tom periodu mora se obezbediti intenzivna ventilacija i sniženje ralativne vlažnosti vazduha na oko 70%. Veoma je podsticajno za oprašivanje da se u objektu postave košnice sa pčelama.

Djubrenje – Lubenica i dinja povoljno reaguju na dubrenje organskim i mineralnim đubrivom. Najbolje je đubriti poluzgorelim stajnjakom (4-5 kg/m2). Stajnjak se može nasuti po celoj površini, ali češće se unosi u kućice (4—5 kg) ili u brazde (u pravcu pružanja redova) uz dodavanje 30-50 g/m2 NPK đubriva.

Izbor sorte za zaštićeni prostor zavisi od vrste objekta i načina uzgoja.
Za visoki zaštićeni prostor gde se lubenica i dinja gaje vertikalno, uz potporu, koriste se sorte sitnih plodova i kratke vegetacije. Od lubenica pogodne su šugar bebi, panonia F1, Dulzura F1, a od dinja Nelina F1,Maigol F1, Nombre F1 i Dicky F1.

U Niskim tunelima gaje se sorte lubenice krupnijih plodova RugbyF1, Madera F1,Fantasia F1,Crimson sweet,NS-43,Charlston grey i druge, a od dinje pored onih koje su navedene za visoki zasticeni prostor, pogodne su jos Aitana F1,Tejo F1,Corin F1,Fiota F1 i druge.

Proizvodnja bostana

Lubenica i dinja se mogu gajiti u visokim plastenicima sa grejanjem, poluvisokim i niskim tunelima ili toplim kućicama.

Proizvodnja bostana obavlja se sadnjom saksijskog i to običnog ili kalemljenog rasada. Običan rasad proizvodi se uobičajenim postupkom u hranljivim kockama ili saksijama.

Kalemljenje rasada – Kalemljen rasad proizvodi se specijalnim postupkom. Lubenica se kalemi na tikvu vrg (nategača, sudovnjača, Lagenaria vulgaris L), ili smokvolisnu tikvu (Cocuitbita ficifolia) za koju je karakteristično da ima crno seme a u narodu se naziva divlja tikva koja ima beo cvet, četvrtasto seme i kruškast ili lzrazito dugačak plod (1-2 m), često zmijolik. Dinja se kalemi na muskatnu tikvu (Cucurbita moschata L) ukusnog, slatkog ili aromatičnog ploda, čije je seme reckavog ruba.

Pri kalemljenju ukus i boja ploda ostaju tipični za sortu lubenice, odnosno dinje. Okalemljene lubenice i dinje dobro se razvijaju i pri nižim temperaturama (oko 18°C), jer stiču veću otpornost (tikve imaju jači korenov sistem).

Seme tikve poseje se u saksije (lli PE vrećice, hranjive kocke) zapremine oko jednog litra a nakon 3-4- dana seme bostana u plitke sandučiće.

Kalemi se 2-3 dana posle nicanja, u fazi razvijenih kotiledona. Kalemljenje ne sme kasniti.

Lubenica i dinja vade se iz zemlje i stavljaju u sud s vodom na zasenjenom mestu. Prvo se oštrim nožem, žiletom ili svrdlom stablo vrga, odnosno muskatne tikve, raseče, između kotiledona u dužini
2 cm, a zatim se na lubenici, odnosno dinji napravi klinasti presek stabla ispod samih kotiledona, iste dužine kao što je rascep na tikvi (1,5-2 cm).

Kalem lubenice (dinje) postavi se u rascep tikve (podloge), tako da kotiledoni lubenice ili dinje naležu na kotiledone tikve. Mesto spajanja se obavija vatom.

Tako okalemljene i zavijene biljke prenose se u leju ili tunel. Prvog dana posle kalemljenja zaštićeni prostor se zaseni da bi se sprečilo nepoželjno isparavanje, a zatim se biljke postepeno privikavaju na svetlost.

Zaštićeni prostor u kome se gaji kalemljeni rasad mora biti topao (oko 25°C), a vlažnost vazduha visoka (90- 95%). Šest-sedam dana posle kalemljenja spoj (kalus) je obrazovan i dalja nega je uobičajena za gajenje rasada.

Na tikvi se skidaju svi listovi koji se (sem kotiledona). Rasađivanje i dalje gajenje isti su kao kod običnog rasada.

Lubenica i dinja se proizvode iz rasada starog 35—40 dana. U dobro pripremIjeno zemljište, pri gajenju uz žičanu potporu, dinje i lubenice najčešće se sade u dvoredne pantljike na rastojanju 100—120×60+60×50—60 cm, a pri gajenju bez potpore sade se u redove sa razmakom 150×60 cm.

Posle sadnje biljke se dobro zaliju, a temperatura se održava na 20-22°C danju, odnosno oko 16°C noću, uz relativnu vlažnost vazduha 70-75%. Posle ukorenjavanja temperatura se može povećati na oko 25°C, a u fazi plodonošenja i do 30 C. Objekat treba redovno provetravati kako bi se snizila visoka relativna vlažnost, koja omogućuje razvoj pre svega gljivičnih oboljenja.

Zaštita useva obavlja se prskanjem svakih 10-12 dana ditanom 0,15% protiv plamenjače, a saprolom protiv pepelnice, (tirozin A 0,4-0,5%, saprol 0,07- 0,125%). Okopavanje useva je redovna mera nege i obavlja se 4-5 puta u toku vegetacije, na dubinu 5—8 cm. Uz okopavanje se mogu obaviti jedno do dva ogrtanja, ili se biljke dopunski posipaju slojem od 5-10 cm komposta ili zemljišne smeše. U toku vegetacije biljke se redovno zalivaju, i to do plodonošenja svakih 10-15 dana, a u fazi plodonošenja svakih 5-7 dana sa 15-20 litara po kvadratnom metru. Prihranjivanje se obavlja odmah posle sadnje i u vreme punog cvetanja sa 20-30 g NPK đubriva na kvadratni metar.

U toku vegetacije reguliše se rast lubenice. Pri gajenju uz žičanu konstrukciju ostavljaju se tri stabla (glavno i prva dva bočna), dok se ostala zakidaju. Ova stabla se zakidaju tako što se na njima ostave po 2—3 ploda, s tim da se iza poslednjeg ploda ostave 3-4 lista. Svako stablo se vezuje za žičanu konstrukciju. Vrh stabla se zakida kada dostigne 1,5—2m. U toku vegetacije redovno se zakidaju stari, suvi listovi. Kada plodovi dostignu prečnik do 10 cm, stavljaju se u nec mrežu koja je vezana za noseću konstrukciju i tako se dalje razvijaju.

Kod dinja se na glavnom stablu ostavljaju 2-3 ploda, ali se biljka može obrazovati i tako što se iznad drugog ili trećeg lista zakida glavno stablo. Posle obrazovanja bočnih grana (najčešće dve) one se zakidaju, ostavljajući po 4 lista. Iz pazuha ovih listova obrazuju se grane drugog reda koje nose ženske cvetove (ostavljaju se po dva ploda sa 4 lista iznad ploda). Sa biljke se odstranjuju stari listovi. Kada plodovi dostignu prečnik 5-10 cm, stavljaju se u nec mreže koje su vezane za konstrukciju.

U zagrejanim objektima berba počinje polovinom maja, u hladnim 20-30 dana kasnije, a u jesenjoj proizvodnji u oktobru. Prinos lubenica kreće se od 4-8, a dinja 3-6 kg/m2

Rana proizvodnja lubenica veoma je uspešna i u niskim tunelima bez grejanja. U niskom tunelu sadi se jedan red lubenica ili dinja. Za ovu proizvodnju je pogodno i nastiranje zemljišta cmom plastičnom folijom.

Na pripremljenom zemljištu, dubrenom sa 6 kg stajnjaka i 30 g NPK đubriva na metar kvadratni, postavi se cma folija koja se ukopa sa strane u zemlju (na 10 cm). Folija mora dobro da prilegne na površinu zemljišta i da se dobro fiksira; na rastojanju 50-80 cm u redu naprave se otvori (nožem u obliku krstića), i tu se seje ili sadi lubenica. Posadene biljke zaštićuju se plastičnom folijom u vidu niskog tunela. Viša temperatura zemljišta pod cmom folijom, dovoljno vlage, a samim tim i pojačana mikrobiološka aktivnost u zemljištu, omogućuju bolju ishranu biljke i ranije sazrevanje plodova (za 7—10 dana) u odnosu na proizvodnju bez cme folije. Stablo dinje i lubenice se mora usmeravati u rastu, kako bi do skidanja folije (polovinom maja) cela biljka bila zaštićena od niskih temperatura. Sve ostale mere nege su uobičajene, a prinosi se kreću od 2-5 kg/m2.

Bostan se može gajiti u zaštićenim toplim gnezdima koja predstavljaju toplu kućicu prekiivenu plastikom. Najčešće se unakrst postave lučno savijeni prutovi i preko njega zategne folija i zakopa u zemlju, ili se plastična kesa navlači na biljku (najbolje ako je folija perforirana sa 200 rupa na kvadratni metar).

Bostan se proizvodi setvom (2-3 semenke) u kućicu ili sadnjom rasada (ranija berba za 10-15 dana). Kućice se pokrivaju folijom ili agrotekstilom do prestanka opasnosti od mraza (25 maj), a zatim su sve mere nege iste kao na njivi.

Osim navedenih načina gajenja bostana u zaštićenom prostoru, u poslednjih nekoliko godina u ovoj proizvodnji uspešno se koristi agrotekstil za neposredno pokrivanje biljaka bez noseće konstrukcije, ili sa nosećom konstrukcijom u obliku niskih tunela.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!