Proizvodnja boranije u plastenicima

0

Boranija i pasulj pripadaju istoj botaničkoj vrsti u kojoj su, s obzirom na način korišćenja, stvorene sorte s kvalitetnom mahunom bez “konca” i pergamentnog sloja, koje zovemo boranija, i sorte s kvalitetnim, zrelim zrnom različitog oblika, veličine i boje, koje zovemo pasulj.

Boranija dospeva za 45-70 dana (pasulj do 120 dana). Razlikujemo niske sorte boranije i pasulja (50-60 cm) i visoke sorte (preko 3 m), koje se gaje uz potporu (pritku) i koje su značajne za gajenje u tunelima i plastenicima.

Od visokih sorti najviše se gaje domaće populacije u tipu puterke, krmpnog, tamnomodrog semena, čije mahune dostižu petnaestak santimetra, zatim staroza gorski čer (prošarane mahune) i sorte sa žutom dugom mahunom (juliška).

S obzirom na kratku vegetaciju (60-70 dana), boranija predstavlja interesantnu kulturu za plastenike. Pri gajenju u jesen ili u proleće mogu se koristiti objekti bez grejanja, a u toku zime i ranog proleća samo objekti sa grejanjem, jer je boranija toploljubiva kultura, kojoj je za rast i razvoj potrebna temperatura od 20 do 22°C. Za jesenju proizvodnju boranije (žute rane sorte) setva se obavlja krajem jula i pocetkom avgusta, a dospeva u oktobru i početkom novembra. Termini zimske proizvodnje planiraju se prema mogućnosti grejanja. Prolećna proizvodnja počinje setvom krajem febmara i berbom u aprilu.

Za proizvodnju borariije zemljište se đubri sa 100—200 g NPK đubriva po 10 m2, a zatim se obavlja setva u dvoredne pantljike sa rastojanjem između pantljika 60 cm, između redova 20 cm i u redu 4 cm. Ovakva setva omogućuje vezivanje biljaka (visoke sorte) uz potporu i normalnu negu useva. Osim redovnog zalivanja svakih 7-10 dana (10-20 1 vode/m2) i 2-3 okopavanja, obavlja se pnhranivanje u fazi 4 lista, i drugo, u fazi cvetanja sa 200 g NPK djubriva na 10m2 Berba boranije je sukcesivna, ali mora biti blagovremena, kako bi se dobila kvalitetna mahuna, i uz to omogućio dalji razvoj cvetova i mahuna. Prinos zavisi od sorte i vremena berbe i kreće se od 1 do 1,5 kg/m2.

Osim direktne setve, može se primeniti i proizvodnja iz rasada, kqja je naročito interesantna u ranijem prolećnom periodu. U plastenicima sa grejanjem setva u kontejnere (ili saksije) obavlja se tokom februara, a sadnja početkom marta. Rasadnički period pri tome traje oko 20 dana, u kom periodu treba da se održava temperatura oko 18-20°C. Isto tako, i nakon sadnje dnevna temperatura treba da je oko 20°C, a noćna oko 15°C. Dve nedelje posle sadnje povećava se temperatura na oko 25°C danju i 18°C noću. Bere se tokom aprila a prinos je 1,5-2,0 kg/m2. U odhosu na ostale mere proizvodnja iz rasada identična je proizvodnji direknom setvom.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!