Proizvodnja kelerabe

0

U ishrani se koristi zadebljalo stablo kao varivo ili dodatak različitim jelima, ređe u svežem stanju. Prijatnog je ukusa, visoke hranljive vrednosti. Sadrži 10- 12% suve materije, 6-7% ugljenih hidrata (najzastupljeniji su šećeri) i vitamin C.

Korenov sistem je, za razliku od ostalih kupusnjača, vretenastog oblika, sa slabo razvijenim bočnim žilicama i uglavnom koncentrisan u oraničnom sloju zemljišta. Zadebljalo stablo je konzumni deo, po obliku od pljosnato okruglog, preko okiiiglog do okruglo izduženog, mase 250-500 g. Listovi su ovalni, izđuženi, na vrhovima jače nazubljeni, svetlo do tamnozelene boje, sa ili bez antocijanove pigmentacije (ljubičasti) kao i stablo i koriste se za variva.

Keleraba se uglavnom gaji iz rasada, mada se uspešno može proizvesti i direktnom.setvom. Zbog kratke vegetacije i dobre otpornosti prema niskim temperaturama keleraba je pogodna kao predkultura, ili kao kultura između redova salate i spanaća. Najbolje su sorte sa kratkom zadebljalim stablom bele i plave boje, delikates bela i plava, bečka bela i plava, golijat bela i plava ili hibridi tipa bečke bele: Korist, Kolpak, Komet, i tipa bečke piave: Kolibri. Keleraba za svoj razvoj iznosi iz zemljišta oko 200 g N, 65 g

P2 O5 i 350 gK2 O na 10 m2 Što zahteva odgovarajuće đubrenje (150 g NPK hraniva/10 m2) uz jedno prihranjivanje azotnim đubrivom (200-250 g N dubriva/10 m2)ili tečnim kompleksnim đubrivom u fazi obrazovanja zadebljalog stabla.

Vreme setve – Najpovoljnije vreme za setvu je kraj avgusta za kasnu jesenju proizvodnju u novembru, odnosno krajem septembra za ubiranje u decembru, odnosno krajem decembra početkom januara za ranu prolećnu proizvodnju.

Rasad za jesenju proizvodnju gaji se u otvorenim lejama i sadi se kada ima 4-5 obrazovanih listova. Za zimskoprolećnu proizvodnju kontejnerski rasad se proizvodi u toplim objektima i sadi se 35-40 dana posle nicanja. Veoma dobre rezultate daje sadnja saksijskog rasada u fazi obrazovanja zadebljalog stabla.. Kelera ba se sadi gusto 1 u redove, na rastojanju 25×20-25 cm. Pri gajenju kelerabe temperatura se mora održavati iznad 7°C, jer ako je niža veći broj biljaka prolazi stadijum jarovizacije (na temperaturi od 2° do 7°C) i daje generativne organe (cveta). Čak i kratkotrajna visoka temperatura preko 25sC dovodi do značajnih oštećenja. Optimalna temperatura za gajenje u januaru je 10— 12°C danju i 6-8°C noću, u februaru i novembru 12—15°C, odnosno 8-10°C noću, u martu, aprilu i oktobru 15—18°C, odnosno 10- 12°C noću i u decembru 8-10°C danju i 4-6°C noću. Keleraba nije osetljiva na nedostatak svetlosti, a potrebna je vlažnost zemljišta oko 70% PVK. Najčešće se prvi put obilno zaliva uz sadnju (30 mm, a zatim svakih 5-7 dana do obrazovanja zadebljalog stabla (sa 20 mm). Keleraba je kratke vegetacije i pri dobrim uslovima uspevanja ređa je pojava patogena. Zaštita je ista kao i kupusa.

Keleraba odlično uspeva pod agrotekstilom koji može zameniti tunele u jesenjem i prolećnom periodu. Uz to agrotekstil je ekonomičniji, a keleraba dospeva za 20-30 dana ranije nego na otvorenom polju. Najbolje rezultate daje sadnja kontejnerskog rasada u četvororedne pantljike (razmak izmedu redova 20-25 cm, u redu 10-15 cm a između pantljika 60 cm).

Pre sadnje obave se sve agrotehničke mere (obrada, tretiranje protiv korova, đubrenje) i zatim labavo postavi agrotekstil (pokriva jednu ili više pantljika). Agrotekstil se skida pre berbe, jer on u proleće snižava visoke temperature ncpovoljne za kelerabu. Prinos kelerabe iz zaštićenog prostora kreće se od 0,5-3 kg/m2.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!