Proizvodnja salate radič (cikorija)

0

Biološke osobine
Radič je cenjena salata u toku cele godine. Razlikuju se dva varijeteta: salatni – lisnati (var. sativus -foliosum) i korenasti – var. radicola. Kod korenastog na njivi se proizvodi zadebljali koren a dobijaju se beličaste, beložute ili beloljubičaste, čvrste, izdužene, ovalne glavice dobijaju se metodom pospešivanja u toku zime a na račun rezervnih materija nagomilanih u korenu.

Lisnati radič obrazuje samo rozetu (uspravnu ili horizontalnu), ili i glavicu različite boje, oblika i veličine. Lisnati radič obrazuje listove zelene, zeleno mrke, zeleno-crvene, crveno-ljubičaste boje sa slabo (tip sorte treviso) ili sa jako usečenim liskama (tip katalonski). Kod glavičastog radiča glavica može biti ovalno okrugla (tip sorte rossa di verona), ljubičaste boje sa belom nervaturom ili zelene boje (tip pala bjanka) i izdužena svetlozelene boje (tip šečema glava).

Kod korenastog radiča listovi rozete su ovalno izduženog oblika, brojni, uspravni. Koren je snažan, cilindričnog oblika, iz kojeg se razvija ovalna ili izdužena glavica bele, belo-žute ili belo-ljubičaste osnove. To je tip vitlof koji se obrazuje pri pospešivanju korena u tami.

Radič je dvogodišnja vrsta koja u prvoj godini obrazuje rozetu ili glavicu, a u drugoj visoko razgranato cvetno stablo sa plavim cvetovima. Seme je sitno (u 1 g ima 660-900 semenki), izduženo.

Razvoj – Radič se sporo razvija, pri setvi krajem aprila ili početkom maja niče za 6-10 dana. Čitav mesec dana traje razvoj kotiledona i prvih pravih listova (60 dana posle setve ima 5-7 listova a tada je koren dug 10 cm). U toku jula započinje brži rast listova tako da se obrazuje 4-20 listova nedeljno, a biljka poraste oko 45 cm. U avgustu započinje odebljavanje korena, nakuplja se inulin i usporava pojava novih listova. Koren je tehnološki zreo u septembru-oktobru. Tada se veći deo listova suši, koren zaustavlja rast, ali do pojave mraza teče nakupljanje hranljivih materija. U periodu mirovanja, pri temperaturi nižoj od 2-6°C na korenu se formira (iz skraćenog stabla) 20-25 začetaka mladih listova. Pri pospešivanju u optimalnim toplotnim uslovima samo sorte tipa vitlof za 19-24 dana obrazuju zbijenu ovalno jajoliku čvrstu glavicu salate.

Pospešivanje se odvija u potpunoj tami jer su u listovima ektoplasti (bez boje, preteče zelenih hloroplasta), koji na svetlosti (dužine 460 do 540 nm) postaju zelene boje. Pospešivanje regulišu enzimi koji pri povoljnoj temperaturi dovode do promene u metabolizmu i prorastanja mladih izdanaka. Sem sorti za pospešivanje, može se pospešivati i lisnati tip cikorije, ali obrazuje rozetu beložute boje (zelene sorte), odnosno crveno-ljubičaste boje (crveno ljubičaste sorte).

Listovi radiča imaju pikantno gorak ukus i male su energetske vrednosti (13 cal/lOOg), a bogati su provitaminom A, vitaminima C, B1, B2, i mineralnim materijama (K, Ca, P, Fe). Radič deluje laksativno zbog visokog sadržaja celuloznih vlakana. Radič je bogat gorkim materijama (intibin) a sadrži i oksalnu kiselinu. Bojene materije imaju visok antioksidantni efekat.

Uslovi – Radič je umerenih potreba kada je reč o uslovima uspevanja. Niče na 10-20°C, a optimalna temperatura za rast listova je 22-25°C. Rast se zaustavlja na temperaturi 2°C, a mlade biljke stradaju na temperaturi -2°C. U fazi razvijene rozete podnose i mraz do -5°C. Zbog osetljivosti mladih biljaka i usporenog rasta, pri setvi u aprilu usev se prekriva PE folijom ili agrotekstilom. Radič je biljka dugog dana.

Radič uspeva na plodnom humusnom zemljištu (pH 6,5-7) i dobro reaguje na đubrenje stajnjakom (2-4 kg/m2). Radič listovima iznosi sa 10 m2 zemljišta 30-80 g N, 15-30 g P,O5, 80-100 g K2,O, 40-60 g CaO i 10-12 g MgO, a korenom 30- 130 g N, 40-50 g P2. O5, 110-230 g K2, O,25-35 g CaO i 12-14 g Mg, ođnosno ukupno iznosi znacajne količine azota (60-210 g/10 m2) manje fosfora (55-80 g), veoma mnogo K2,O,(190-330 g) i dosta CaO (65-95 g). Uz kontrolu plodnosti zemljišta, u proseku se lisnate cikorije (radiča) đubre sa 80-100 g N i P2Os i 150- 200 g/10 m2 K2.O, a korenaste (za pospešivanje) sa 120-150 g N i P2,O5 i 150-180 g/10 m2 K2.O. Pred sadnju u tunele i leje ili pri neposrednom pokrivanju agroteksti lom đubri se sa polovinom predviđene količine a zatim se 1-2 puta prihranjuje (u drugom prihranjivanju lisnate cikorije treba izostaviti azot zbog nakupljanja NO3). Korenasti radič koji se proizvodi na otvorenom polju drugi put se prihranjuje pređ zatvaranje redova.

Proizvodnja radiča

Ova salata se ređe gaji u visokim oblicima zaštićenog prostora. Uspešno se gaji u poluniskim i poluvisokim tunelima i uz neposredno prekrivanje sa agrotekstilom. U zaštićenom prostoru lisnati radič se proizvodi iz rasada (za ranu prolećnu proizvodnju) i direktnom setvom (za prolećno-letnju proizvodnju). Rasad se proizvodi u kontejnerima, odnosno u saksijama, jer je tada, zbog građe korena, brže ukorenjivanje. Za ranu proizvodnju rasad se proizvodi u toplim objektima, pri temperaturi za nicanje od 28°C. Posle nicanja temperatura treba da je u toku dana 20″22°C, a noću 18-20°C. Rasad se sadi u fazi 4-6 listova u rozeti (starost 25-45 dana).

Lisnati radic sadi se na rastojanju između redova od 25—40 cm (zavisno od sorte) i između biljaka u redu 10—25 cm. U toku vegetacije (zaštićeni prostor i otvoreni prostor sa agrotekstilom) primenjuje se folijamo prihranjivanje tečnim đubrivom, zalivanje (10-20 mm) svakih 7—10 dana, mehanička borba protiv korova dok biljke ne zatvore redove, i zaštita biljaka kao kod salate. Lisnati radič dospeva za branje za 60-80 dana posle sadnje, a berba je postepena i traje 2-3 nedelje. Bere se ručno, u jutamjim ili večemjim satima. Masa lisnatog radiča kreće se od 150- 350 g, a prinos je 10-15 kg/10m2. Lisnati radič može se čuvati na temperaturi 0- 1°C i relativnoj vlažnosti vazduha od 90-95% u toku 10-12 dana.

Korenasti radič za pospešivanje (forsiranje) proizvodi se preciznom setvom piliranog semena (rastojanje 30×8 cm u redu) na njivi, što sa jednog hektara osigurava prinos od 150.000-250.000 korena.

Za rano pospešivanje, uz pokrivanje agrotekstilom, seje se u drugoj polovini aprila, a bez pokrivanja početkom maja, kada je temperatura zemljišta veća od 12°C.

Za pospešivanje, koren radiča treba da je debljine 3-5 cm, dužine 15-18 cm sa sadržajem suve materije 25-35%. Pri ranoj setvi tu veličinu radič dostiže za 110 dana od setve (avgust). Do pospešivanja koren se čuva na temperaturi 2-4°C. Za pospešivanje u oktobm srednje rane sorte dospevaju za 140 dana a kasne za 160 dana.

Koren radiča vadi se ručno ili mehanizovano. Veoma je važno da se prosusi na polju u toku 4—5 dana. Izvađene biljke se slažu u humke tako da su listovi okrenuti napolje. Pri takvom kratkotrajnom čuvanju hraniva iz listova prelaze u zadebljali koren. Posle tog perioda listovi se odseku na 2-4 cm iznad glave korena, vodeći računa da se ne povredi vegetativni vrh. Do stavljanja na pospešivanje, koren se čuva u podrumu u trapu (najbolje u pesku) ili u hladnjači na temperaturi 1-2°C.

Pri stavljanju na čuvanje koren se tretira fungicidima (preventiva protiv gljivičnih oboljenja). Kvalitetan koren za pospešivanje je dužine 15-18 cm, debljine 3-6 cm, mase 150-200 g sa sadržajem ukupnog azota od 0,7-1%. Koren radiča intenzivno diše i isparava u toku čuvanja. Zato se dobrom ventilacijom mora odr žavati optimalna vlažnost (kada se čuva u sanducima ovi se vlaže) prostorije. Optimalna temperatura za čuvanje jeste 1-0°C odnosno -1CC, sa 97% relativne vlažnosti. Osim tradicionalnog čuvanja u podmmu (najbolje sa međuslojem peska) najbolje se čuva u spremištima sa mogućnošću regulisanja svih uslova čuvanja.

Pospešivanje traje 18-24 dana (prosek 21 dan). Ono protiče u tami i može biti na leji, kada se posle guste sadnje u toplolejsku zemlju ili poluzgoreli stajnjak koren prekriva sa 15-20 cm komposta. Pospešivanje se vrši u plasteniku sa crnom folijom ili nekoj prostoriji.

Pospešivanje bez prekrivanja korena zemljom vrši se u zatvorenom prostom ili tunelu koji je prekriven cmom folijom. U objektima se mora regulisati temperatura.

Kod hidroponskog sistema pospešivanja koren radiča se sadi na stacioniranim stelažama, policama ili mobilnim kasetama, uz dobro regulisane klimatske uslove. Hranljivi rastvor cirkuliše u zoni korena.

Pred sadnju (pospešivanje) vrši se klasiranje korena. U zavisnosti od načina pospešivanja (leja, police, kasete) koren se sadi jedan do drugog (200—300 kom/m2) uspravno (vršni delovi lista i vegetacioni vrh su iznad zemlje).

Pospešivanje teče pri optimalnoj temperaturi za odredjeni period pospešivanja, uz redovno zalivanje (80-100 1/m2 za 21 dan pospešivanja) vodom temperature 13-14°C. Uspešno pospešivanje u industrijskom sistemu gajenja obavlja se uz đubrenje makro i mikro elementima, uz kontrolu količine azota u korenu (postoji veći broj receptura). Uz redovan sistem provetravanja i sukcesivno pospešivanje, đobija se od 40-50-65 kg/m2 (350-400 korena/m2) odnosno sa 1 ha proizvodnje radiča dobija se, pri dobroj proizvodnji, 20-25 t forsiranih glavica.

Kada su slabije mogućnosti regulisanja neophodnih uslova, prinos je manji (od 10-15 kg/m2). U domaćim uslovima pospešivanje radiča, endivije i maslačka može biti u većim glinenim saksijama ili crnim plastičnim vrećama koje se napune smešom komposta (3 dela) i zemlje (1 deo). Koren se sadi u saksije koje se drže u tamnoj prostoriji ili se prekriju crnom folijom. Na temperaturi preko 10°C i uz zalivanje, za dvadeset do trideset dana, dobija se mlada salata (rozeta).


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!