Povrtarstvo — 25 February 2013

Biološke osobine

Crni luk je dvogodišnja vrsta koja u našim uslovima prve godine obrazuje koren, mladi luk i lukovicu a druge godine cvetno stablo, loptastu cvast, belozelenkaste cvetove, plod i crno naborano seme. Biološke specifičnosti uslovile su da se crni luk, u zavisnosti od sorte i cilja proizvodnje proizvodi u zaštićenom prostom iz rasada i lukovice arpadžika različite krupnoće.

Mladi cmi luk proizvodi se u zaštićenom prostom (tuneli, plastenici), ili uz neposredno pokrivanje agrotekstilom. To je mladi luk sa razvijenim lažnim belim stablom i 5-8 zelenih listova, nastalih iz klica prorastanjem sa pravog podzemnog stabla (danca).

Pri sadnji krupne lukovice (u zavisnosti od sorte) odnosno arpadžika, mladi luk se brzo razvija. U ishrani se osim ove mlade biljke koriste i mlade lukovice sorte srebrnjaka koje kod nas dospevaju u proleće (maj-jun), a pri pokrivanju agrotekstilom zimi (II i III) i u rano proleće (IV—V). U proizvodnji iz arpadžika i rasada osnovno je podesiti termine proizvodnje mladog luka koji će onemogućiti neželjenu pojavu cvetnog stabla. Naime, što je sadni materijal krupniji, to je veća mogućnost da biljka prođe stadijum jarovizacije (temperatura od 2°C do 18°C) i da cveta.

Mladi cmi luk je ukusna i u toku zime i ranog proleća odlična salata. Sadrži puno ugljenih hidrata, bogat je kalijumom, fosforom, kalcijumom, magnezijumom, vitaminom C (posebno listovi), kao i eteričnim uljem sa sumporom. Sadiži jabučnu i limunsku kiselinu. Eterično ulje (alkileisteinsulfoksid) ima visoko fitoneidno dejstvo (biljni antibiotik). Cmi luk je poznat narodni lek protiv kašlja, zapaljivih procesa na koži, reguliše šećer u organizmu, holesterol i krvni pritisak.

Temperatura – Cmi luk niče na 2—3°C ali optimum je 22°C. Koren se brzo obrazuje na 10°C, a listovi na 18°C (lukovica na 25°C). Mladi luk dobro podnosi niske temperature (-3°C do -6°C), a na visokim (25°C) uz duži dan, obrazuje lukovicu tj. generativne organe. U prvim fazama rast iz lukovice ne zavisi od osvetljenja, ali sa razvojem listova svetlost je neophodna. Cmi luk spada u biljke koje dobro koriste vodu. Lukovica brzo upija vodu (u prostoriji, čak i vlagu iz vazduha) i obrazuje koren, a zimi na račun rezervnih materija iz lukovice (optimalna temperatura 15-18°C) izrasta jedna ili više novih biljaka mladi luk. Pri sadnji krupnijih lukovica (najbolje sa više klica) mladi luk se, uz dovoljno vlage, razvija na račun rezervnih materija u lukovici. Zato se lukovice ne moraju ni saditi u zemlju ili supstrat, već samo gusto poređati na površinu zemljišta i dobro zaliti..

U proizvodnji iz rasada ili arpadžika luk se gaji na zemljištu ili u nekom supstratu (srednje laki humus), pH 6,8-7,5. U pripremi zemljišta dubri se sa 80 g N, 40 g P205 i 120 g K20 /10 m2. U toku vegetacije folijamo se prihranjuje azotnim dubrivom (2 g na 101 vode).

Cmi luk se odlikuje malim potrebama za toplotom, a pri tome vrlo brzo obrazuje listove, što omogućuje njegovo uspešno gajenje kao predkulture, naknadne kulture i međukulture u zaštićenom prostom. Mladi luk se gaji kao čista kultura, ali veoma uspešno i kao međukultura između krastavaca, paradajza i salate.

Proizvodnja mladog crnog luka u plastenicima

Mladi luk se gaji iz rasada i pospešivanjem krupnog arpadžika (“glavičurak” prečnika iznad 22 mm) ili sitne lukovice. Najekonomičniji način je pospešivanje, ali se veoma dobar kvalitet mladog luka dobija i proizvodnjom iz rasada.

Zimka proizvodnja – Za zimsku proizvodnju rasad se proizvodi na otvorenoj leji. Seje se u avgustu i septembru (8-19 g/m2) na otvorenoj leji, sadi u tunele u oktobru, novembru i ubiranju od novembra-decembra. Za prolećnu proizvodnju rasad se proizvodi u objektu sa grejanjem (najčešća setva u januaru) najbolje u kontejnerima, podešavajući vreme guste setve (1.000-2.500 biljaka/m2) prema vremenu sadnje. Sadi se u fazi dva do tri lista, starost 30-40 dana (oko 15. februara, a dospeva sredinom marta). Mere nege rasada su uobičajene. Međutim, od posebne je važnosti održavanje vlažnosti zemljišta (70% PVK) jer cmi luk sporo i neujednačeno niče, kao i senčenje (pri setvi u avgustu) jer je mlada biljka jako osetljiva na visoku temperaturu.

Sadnja rasada se obavlja u dobro pripremljeno zemljište (dubreno sa 2-3 kg zgorelog stajnjaka na m2, uz 20-30 g NPK đubriva) na rastojanju između redova 10-20 cm, u redu gusto, biljka do biljke. U širim objektima sadi se u petoredne ili šestoredne pantljike, sa razmakom između redova 20 cm i izmedu pantljika 40-50 cm.

U proizvodnji mladog luka najpodesnija je sukcesivna sadnja rasada ili lukovica u razmaku od 15 do 20 dana, što obezbeđuje duži period ubiranja. Za pospešivanje lukovice se sade od kraja oktobra do kraja febmara, a mladi luk dospeva za 10-40 dana, zavisno od krupnoće lukovice, uslova uspevanja i potražnje na tržištu. Kada nema mladog luka na tržištu vade se i sasvim mlade biljke sa 2-3 lista i tankim, kratkim lažnim stablom.

Metoda za brže nicanje – Radi bržeg nicanja primenjuje se nekoliko načina obrade lukovica. Tako, lukovice pokrivene slamom ili drugim materijalom mogu da se drže u toploj prostoriji 5-7 dana i zalivaju toplom vodom (40-45°C). Lukovice se mogu potapati u vodu temperature 35-40°C u toku 12-15 časova. Efikasan način obrade lukovica, za sadnju u oktobru i novembm, jeste odsecanje od vrata do “pleća” lukovice. Tako otvorena lukovica se omogućuje brzo nicanje i povećanje prinosa do 50%. Sem kvašenja, lukovice mogu 5-7 dana da se drže na temperaturi od 30°C i relativnoj vlažnosti vazduha 80-90%. Svi načini obrade lukovica imaju za cilj brže prorastanje listova i korena.

Pri pospešivanju najveći prinosi ostvaruju se gustom, plitkom sadnjom, lukovica do lukovice (bez razmaka redova) na lejama širine 120 cm. Lukovice se prekrivaju slojem zemlje od 1 do 2 cm. One se i ne moraju pokrivati slojem zemlje. već se samo blago utisnu u zemlju. U zavisnosti od veličine lukovica, potrebno je 8-10 kg sadnog materijala na m2. Posle sadnje lukovice se zaliju sa 10 1/m2 tople vode (30-35°C), što ubrzava prorastanje klica i rast mladog luka.

Nega – Bez obzira da li se mladi cmi luk proizvodi iz rasada ili pospešivanjem rasta lukovice, primenjuju se redovne mere nege. Za brži rast mladog luka, posebno u proizvodnji iz rasada, u plasteniku treba održavati temperaturu od 15-18°C sunčanih dana, odnosno oko 14°C oblačnih. Medutim, luk daje najkvalitetniji mladi luk i pri temperaturi od 10°C (može da raste i pri niskim temperaturama (2-5°C) a podnosi mraz i do -60°C). Za sigumiju proizvodnju u toku zime u objektima bez grejanja treba koristiti dopunske tunele od PE folija ili neposredno pokriti luk agrotekstilom. U takvom objektu luk uspešno raste i pri niskim spoljnim temperaturama (i do 10°C). Pri proizvodnji iz rasada moguća je plitka meduredna obrada (prema potrebi). Mladi luk brže raste (bez obzira da li se gaji iz rasada ili pospešivanjem lukovica) kada se u fazi 2-3 lista folijamo prihrani rastvorom tečnog dubriva (fertikare, vuksal) ili 0,2%
rastvorom azota. Za kvalitet mladog luka bitno je da sadni materijal bude zdrav. Pred sadnju se rasad i lukovice mogu potopiti (10-20 minuta) u rastvor fungicida benlejta ili ditana (prema propisanoj koncentraciji za svaki rastvor) što sprečava razvoj gljivičnih oboljenja. Tržišnu zrelost mladi luk dostiže za 20-45 dana od sadnje rasada ili lukovice. Ako se sade lukovice to zavisi i od sorte. Rane sorte i one sa kraćim periodom mirovanja brže prorastaju (holandski pogačar) od sorti sa dugim periodom mirovanja u februaru uvek je duži period (do 45 dana) do berbe nego u januaru kada lukovice već prorastaju i u spremištu.

Tako lukovice posađene u februaru i martu daju mladi luk za 20-25 dana. Masa prirasta mladog luka, u odnosu na posađene lukovice, zavisi od osvetljenosti objekta. Tokom jeseni i zime, kao i pri gajenju pod stolovima plastenika, prirast mase je 10-20%, a u rano proleće i do 90% od mase sadnog materijala.

Prinos mladog luka zavisi od vremena ubiranja (najbolji je u fazi 6-8 listova) i kreće se od 0,5-15 kg/m2, što zavisi od toga da li se ubira mladi luk ili lukovica (kod luka srebmjaka).


Share

About Author

admin

(0) Readers Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>