Povrtarstvo — 26 February 2013

Biološke osobine

Beli luk se može uspešno gajiti u zaštićenoj bašti, sa istom agrotehnikom i u isto vreme kao i crni luk. Međutim, beli luk se razvija sporije od crnog (za 50-60 dana), te se prema tome mora planirati vreme sadnje, odnosno berbe.

Beli luk je jednogodišnja monokotiledona biljka, karakterističnog mirisa i ukusa, bogata proteinima, mineralnim materijama i karakterističnim eteričnim uljem. Koristi se u ishrani, kao začin i sirovina za fitofarmaciju, farmaciju i prerađivačku industriju.

Beli luk je poreklom iz srednje Azije, iz pustinja Kirgizije, odakle je preko Irana proširen u Egipat, a Mongoli su ga preneli u mnoge zemlje. Sekundarni centar porekla su zemlje Sredozemlja. Mnogo godina beli luk je bio veoma cenjena vrsta još u Egiptu, pre svega zbog lekovitog svojstva, a posebno zbog izrazito baktericidnog i fungicidnog svojstva. Smatralo se i u našim krajevima da se držanjem be log luka u prostoriji ona dezinfikuje, a često se koristio protiv uroka. Na Balkanskom poluostrvu gajio se i pre dolaska Slovena.

Beli luk ima visok sadržaj suve materije (35-40%), 5-6% proteina, 22% šećera, bogat je mineralnim materijama. Vitaminom C bogatiji su zeleni listovi (30 mg%) nego lukovica (15 mg%). Beli luk je bogat eteričnim uljem čiju osnovu čini alicin visokog fitoncidnog dejstva. Zbog toga je beli luk i lek protiv crevnih parazita, zatim protiv arterioskleroze i holesterola. Alicin ima baktericidno dejstvo i u razređenju 1:85.000 do 1:125.000. Veću nutritivnu vrednost, posebno biološki aktivne matenje, ima mladi luk.

Kod belog luka razlikujemo var. vulgare koji se razmnožava vegetativno (čenovima) i var. sagitatum koji obrazuje cvetno stablo (dužine od nekoliko cm do 150 cm), cvast sa vazdušnim lukovicama i veoma retko sa semenom (u našim uslovima) ali u oblastima Avganistana i Pakistana redovno obrazuju seme.

U našim uslovima veliki je broj populacija (koje se uglavnom i gaje) i to ozimih sa krupnom lukovicom i malim brojem češnjeva i prolećnih sa velikim sadržajem suve materije, sitnim lukovicama i većim brojem sitnih češnjeva. Kvalitet mladog luka zavisi od veličine lukovice, odnosno češnja.

Kod belog i cmog luka razlikuju se asimilirajući listovi koje čine zeleni delovi lista i cevasta osnova kroz koju listovi prorastaju čineći tzv. lažno stablo. Lažno stablo sa zelenim listovima čini mladi luk. Lažno stablo može biti visoko od 15-50 cm, imati od 8-12 listova i zavisi od veličine sadnog materijala. Za razliku od cmog luka, listovi su lineami, širine od 0,6-2,5 cm, pravi ili savijeni ka centralnom nervu a dugački od 20-60 cm. Za proizvodnju mladog luka od značaja je veličina čena.

Lukovica belog luka sastoji se od jednog ili više čenova. Grananjem stabla obrazuju se kratki izdanci sa začecima buduće biljke. Začeci ili klice obrazuju se u pazuhu listova, pa njihov raspored odgovara rasporedu listova. Uporedo sa začetkom obrazuje se i zatvoreni sočni list neasimilirajućeg tipa, što zajedno predstavlja cen (češanj).

Čen (češanj) sačinjava zatvorem sočni iist unutar kojeg se nalazi klica. Obuhvaćen je suvim listom, koji može biti čvrst (kompaktan), ili delimično ili potpuno naprsnut, tako da prilikom razdvajanja čenova oni mogu biti “obučeni ili goli.

U zatvorenom sočnom listu nalaze se rezervne hranljive matenje, neophodne mladoj biljci u toku prvih dana rasta i gotovo parazitskog načina življenja. Boja mesa je bela, ljubičasta, ružičasta ili svetlosmeda. Formiranje čenova je rezultat grananja stabla. Čenovi se obrazuju u pazuhu lista, najčešće posle 5-6 obrazovamh listova. Pivi čenovi obrazuju se u pazuhu spoljašnjih listova i zato su najkrupniji. Ukoliko se stablo ne grana obrazuje se jedinstvena lukovica, a može se dobiti i sadnjom vazdušnih lukovica u oskudnom vegetacionom prostoru.

Beli luk veoma brzo reaguje na promenu ekoloških uslova, iako pripada vrsti sa umerenim potrebama prema uslovima sredine.

Beli luk počinje da klija na 3 do 5°C. Optimalna temperatura za rast korena je 10°C, za rast nadzemne mase 16 do 18°C, češnjeva oko 20°C, a za dozrevanje lukovice olco 25°C. Ovakva biologija uslovljava vreme sadnje u uslovima nešto nižih temperatura, kada se intenzivno razvija korenov sistem. Zahvaljujući tome kasnije, na nešto višim temperaturama, formira se jaka lisna masa, što je bitno za razvoj mladog belog luka. Na taj način sve faze rasta i razvoja su međusobno uslovljene i vezane za odredene temperature. Ukoliko se za pojedine faze ne obezbedi povoljna temperatura, rast i razvoj belog luka će biti poremećeni.

Beli luk je otporan prema zimi i mrazu, tako da koren nekih ozimih sorti bez znatnijih oštećenja podnosi -25°C, a listovi -15°C.

Beli luk je biljka dugog dana, tako da se grananje i obrazovanje češnjeva odvija samo pri dugom danu. To znači da se mladi luk mora proizvesti u vreme kratkog dana (jesen-zima, proleće). Pri dužini dana od 10 do 12 časova razvijaju se samo listovi.

Beli luk je osetljiv prema nedostatku vlage. Kritični periodi su prve dve nedelje posle sadnje (period rasta korenovog sistema, odnosno prorastanje listova) i dve do tri nedelje posle nicanja (kada se razvija mladi luk). Redovno zalivanje (svakih 5-7 dana sa 20 mm vode) doprinosi, uz ostale mere i uslove, brzom rastu mladog luka.

Proizvodnja mladog belog luka u plastenicima

Proizvodnja mladog belog luka i u objektima bez grejanja je olakšana činjenicom da je otpomiji prema niskim temperaturama nego što je to cmi luk. Beli luk se gaji na plodnom zemljištu, zato se vrši dobra priprema objekta (niski i visoki tuneli, plastenici), odnosno njivskih površina za sadnju u jesen i pokrivanje agrotekstilom u februaru. To se postiže đubrenjem stajnjakom (2-4 kg/m2) i sa 100-150 g NPK đubriva na 10 m2 (odnosno odgovarajuća količina đubriva). Sa razvojem prvih listova biljka se folijamo prihranjuje azotnim ili kompleksnim tečnim dubrivom.

Za proizvodnju mladog belog luka koriste se ozime sorte i cvetajući beli luk koji imaju krupne čenove i kratak period mirovanja. Pre sadnje čenovi se klasiraju tako da se i sade prema veličini čena (zbog različitog intenziteta rasta). Cen se sadi lakim utiskivanjem u zemljište, na rastojanju između redova od 10 cm, a u redu gusto, jedan do drugog. Količina sadnog materijala zavisi od mase čenova. Preko čenova nasipa se sloj (3-4 cm) zemlje, izravna se i zalije. Pre sadnje češnjevi se dezinfikuju potapanjem u rastvor benlejta ili ditana, u toku 10-20 minuta. Veoma dobre rezultate daje postepeno vlaženje čenova u toku 24 časa, pri sobnoj temperaturi ili kratkotrajno potapanje (da upije vodu) u toplu vodu (oko 30°C). Takvi čenovi brže prorastaju.

Sadnja započinje u toku oktobra i sukcesivno se sadi svakih 5-7 dana u tunelima i traje do decembra. Sadnja je jednovremena (na rastojanju 15-20 x 3—4 cm) za prolećno prekrivanje agrotekstilom. Izuzetno se može koristiti i prolećni Iuk sa ranom sadnjom (februar), uz istovremeno prekrivanje agrotekstilom.

U tunelima luk niče za 10-12 dana. Neophodno je održavati temperaturu na 10-15°C danju i oko 5-7°C noću. Uz redovno održavanje vlage i uz dobro provetravanje prvo ubiranje je za oko 50-60 dana. Vreme korišćenja mladog luka je različito i zavisi od potreba tržišta (sasvim mlada biljka sa 2-3 lista ili razvijen mladi luk sa 4—6 listova). Najčešće se mladi beli Iuk bere postepeno i probirno, uvek najrazvijenije biljke.

Beli luk veoma dobro uspeva kao međukultura unutar useva paradajza, krastavca, paprike. Daje dobar prinos, a istovremeno fitoncidnim eteričnim uijem štiti drugi usev. Prinos mladog belog luka je različit i izražava se brojem biljaka, odnosno vezica (po 5 biljaka u vezici) na proizvodnoj površini. Prinos zavisi od broja posadenih čenova. U gustoj šadnji dobija se 350-400 biljaka, odnosno 70-80 vezica sa kvadratnog metra.

Pri proizvodnji pod agrotekstilom, uz već naznačenu pripremu zemljišta, sadnjaje u toku oktobra (najkvalitetniji su krupni čenovi odnosno krupne vazdušne lukovice ili jarih sorti u februaru), a potrebno je 300-500 g/m2 čenova. Agrotekstil se skida u vreme vađenja mladog luka. Za zaštitu od korova koristi se treflan (7-10 dana pred sadnju). Za suzbijanje gari i bele truleži pre pokrivanja agrotekstilom usev se tretira ditanom (0,2%) ili ridomilom. S obzirom na to da i beli luk strada od nematoda, ne sme se gajiti na istom mestu u toku naredne tri godine. Pri korišćenju agrotekstila manja je opasnost od napada štetočina. U tunelima može se javiti lukova muva koja se suzbija tretiranjem sisteminom (0,15%) ili basudinom (0,15%) držeći se karence. U suštini, osnovnu meru zaštite čine preventivne mere i integralna zaštita, uz samo izuzetno korišćenje pesticida.


Share

About Author

admin

(0) Readers Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>