Proizvodnja celara u plastenicima

0

Celer je botanički dvogodišnja dikotiledona biljka. Gaje se tri varijeteta: A. graveolens var. rapaceum-korenasti celer, A. graveolens var. secalinum -lisnati celer i A. graveolens var. dulce – celer rebraš. Za ishranu se koriste zadebljali koren, list i zadebljale bele lisne drške i to kao salata, varivo, svež, sušen i kao začin. Zadebljali koren celera bogat je proteinima, mastima (energetska vrednost je 185,7 kJ), vitaminima, a list i lisna drška bogati su vitaminom C i provitaminom A. Celer je bogat kalijumom, hlorom, magnezijumom i kalcijumom. Svi biljni delovi (i seme) sadrže specifično eterično ulje, prijatnig mirisa i ukusa koje pospešuje apetit. Koren celera, kao i lisne drške, sadrže celulozu, što je značajno za peristaltiku creva.

Postoje tri grupe sorti celera: korenaste, lisnate i sorte koje obrazuju zadebljalu lisnu dršku.

Korenasti celer obrazuje zadebljali koren pljosnate, loptaste ili kruškaste forme, sa mnoštvom razvijenih žila u donjem delu, zbog čega se kaže da ima bradat izgled. Brojnost i razvijenost korenovih žila zavisi u prvom redu od načina proizvodnje. Tako pri proizvodnji iz rasada, koren je više “bradat”, ima veći broj žilica koje su tanje i kraće, što je posledica presađivanja. Tom prilikom dolazi do kidanja najrazvijenijih korenčića čime se podstiče jače grananje korenovog sistema. Nasuprot tome, u direktnoj setvi formira se manji broj korenovih žilica, koje su razvijene i prodiru dublje u zemljište.

Anatomska građa zadebljalog korena ista je kao i kod mrkve, s tom razlikom što je kora izrazito tanka. Konzumni deo predstavlja razvijena srčika, koja je bele boje. Veličina zadebljalog korena je sortna odlika, pa postoji sitan koren (100 g), srednje krupan (100-400 g) i krupan (400 g).

Osnovni pokazatelj kvaliteta je konzistencija mesa (srčike). Ona treba da je sočna, bez prisustva đrvenastih vlakana, koja se stvaraju usled nedostatka vode i zbog ekstremno visokih temperatura. Cela biljka, a naročito koren, ima karakterističnu aromu i miris, što potiče od specifičnih eteričnih ulja.

Lisnati celer formira jako razgranat i žiličast korenov sistem koji se odlikuje mnogobrojnim, tankim isprepletanim žilicama koje se uglavnom šire horizontalno u gomjem delu oraničnog sloja. Kod nas se gaji sorta domaći lišćar.

Rebraš se odlikuje žiličastim korenom (koji je dublji nego kod lisnatog) i debelim belim lisnim drškama.

Celer je po biološkim osobinama sličan mrkvi. Klija na temperaturi od 3-4°C, dok je optimalna temperatura oko 20°C. Dobro podnosi i niske temperature (- 5°C). Celeru treba obezbediti dosta svetlosti i na zasenjenom mestu koren ostaje sitan, bez intenzivnog mirisa. Jarovizacija protiče, za razliku od mrkve, u fazi zadebljalog korena (najčešće) ali i u fazi nekoliko listova, ili razvijene rozete na temperaturi 4-10°C u toku 10-25 dana, što može dovesti do cvetanja u prvoj godini. Optimalni rast celera je pri umerenoj i ravnomemoj temperaturi (18-20°C), uz relativnu vlažnost vazduha od 70-80% i vlagu zemljišta 70% PVK. Zbog nedostatka vlage u zemljištu koren puca i ogrubi i zato se gaji uz redovno zalivanje.

Za uspešnu proizvodnju celera koristi se plodno zemljište (pH oko 6,5). Sa prinosom od 10 kg iznosi iz zemlje 40 g N, lOg P205 i 80 g K2,O. U plasteniku se za proizvodnju iz rasada lisnatog celera (sorta lišćara) dubri sa 3-4 kg/m2 stajnjaka ili komposta i najčešće sa 120-140 g N, 100 g P205 i 120-160 g/10 m K20. Polovina dubriva daje se pre rasađivanja, a polovina pri intenzivnijem rastu listova. Uz redovno zalivanje i održavanje neophodne temperature rasad proizveden u kontejnerima brzo se ukoreni. Za proizvodnju rasada potrebno je 100-200 g semena za 1 ha proizvodnje.

Gajenje celera u plastenicima (zatvorenom prostoru)

Kontejnerski način gajenja lista celera u jesenje-zimskom i prolećnom periodu objedinjuje dorastanje jesen), pospešivanje tokom zime i proizvodnju iz rasada.

Proizvodnja lista celera iz rasada podrazumeva setvu u toplim objektima u toku januara i februara odnosno marta, uz pikiranje biljaka starih 20-25 dana. Pikiranje se vrši u hranljive kocke ili saksije (dimenzija 5×5) za sadnju u tunele i pri neposrednom pokrivanju biljaka agrotekstilom, odnosno u zemljište objekta za kasniju njivsku proizvodnju. U toku tmurnih dana januara i februara biljke treba dopunski osvetljavati.

U zaštićenom prostoru celer se sadi u zemljište (u fazi 5-8 listova) na rastojanju između redova od 20 cm i u redu od 5-20 cm, Nega se sastoji u redovnom zalivanju (25-30 mm) svakih 7-10 dana, prihranjivanju i održavanju potrebne temperature (oko 18°C), uz dobro provetravanje. Od bolesti se može javiti pegavost lista (zaštita bakamim preparatima). Ubiranje listova može biti postepeno ili odjednom. Prinos listova se kreće od 10-15 kg/10 m2.
Sva tri varijeteta celera (korenasti, lisnati i rebraš) podjednako se uspešno koriste za dorastanje ili za pospešivanje.

Celer se na dorastanje stavlja u oktobru. Iz njivske proizvodnje vade se biljke celera pre pojave mraza i sade na medurednom rastojanju 10—20 cm i gusto u redu (na l m2 sadi se oko 6-8 kg). Dorastanje zadebljalog korena i listova se obavlja na temperaturi 6-10°C, uz zalivanje svakih 8-10 dana. Listovi se beru u decembru i januaru (prinos 6-9 kg).

Celer se može pospešivati sukcesivnom sadnjom zadebljalog korena, jer se zeleni listovi (za berbu) obrazuju posle 30-35 dana kod lisnatog, odnosno za 40-50 dana kod korenastog tipa. Pri tome se može ostvariti prirast listova 10-20% u odnosu na masu posađenog korena.

Za pospešivanje se koristi koren mase 60-100 g, koji se čuva u spremištu. Sadi se na ratojanju između redova 10-15 cm i u redu 8-10 cm (na 1 m2 70-100 korena). Posle sadnje održava se niža temperatura (8-10°C), a posle ukorenjavanja viša (18-20°C), uz relativnu vlažnost vazduha 60-80% Zalivanje je retko (svakih 10-12 dana), ali se objekat mora redovno provetravati.
Pospešivanje celera ie uspešno kada se gaji u proleće kao medjukultura između krastavaca i paradaiza. U ovakvoj proizvodnji može se ostvariti prinos do 0,8 kg/m2 zelenih listova, visokog kvaliteta, bogatih vitaminom C.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!