Kako odobrati najbolju rasu svinja za priplod i kada je vreme za parenje?

0

Svrha izbora priplodnih grla je da se za priplod odaberu ona grla koja imaju najbolja svojstva: dobro zdravlje, Dobru građu tela, veliku plodnost, rano stasavanje za priplod, brz porast, koje dobro iskorišćavaju hranu itd. i koja sva svojstva prenose na potomstvo. Ako se pri izboru grla za priplod vodi računa o ovim činjenicama i ako se on strogo vrši iz godine u godinu onda je sigurno da će se zapat stalno poboljšavati.

Za priplod treba ostavljati samo ona grla koja su zdrava, dobra i pravilno razvijena, sa dobro izraženim rasnim oznakama, koja su dobro ješna i mirnog temperamenta sa dobro i pravilno razvijenim polnim organima i dobro izraženim polnim oznakama (kod krmače odlike ženskosti a kod nerastova odlike muškosti) i koja vode poreklo od dobrih roditelja.

Pravilno razvijeno grlo ima sledeće odlike:
Glava je kratka ili srednje dužine što zavisi od rase, u gornjem čeonom delu široka; nije suviše teška; njuška srednje dužine; oči svetle i živahne a uši srednje veličine tako da ne smetaju normalnom gledanju. Vrat je srednje dužine, dobro muskulozan, dobro i pravilno vezan sa trupom tako da je prelaz neprimetan.

Trup je dug, širok i dubok sa dobro vezanim pojedinim delo vima. Grudni koš je širok, dubok, dovoljno dug a rebra dobro izbočena. Prsa su široka i muskulozna. Sapi široke, ravne, malo zaokrugljene i mesnate (ovo naročito važi za šunkaše). Leđa duga, ravna ili malo ispupčena i široka. Zadnji deo trupa je nešto razvijeniji od prednjeg. Noge su srednje dužine, jake-koščate-pra vilne i muskulozne. Stav nogu je pravilan i kretanje svinje sigurno, odnosno pouzdano. Koža je čista, jaka, elastična, obrasla svuda gušćom ili ređom dlakom (što zavisi od rase) koja nije suviše gruba i koja je sjajna. Boja dlake je tipična za pojedine rase.

Kao mana smatra se kod priplodnih grla; suviše kratak, uzan daskast i plitak grudni koš; uzane i slabo muskuluzne prsi; uzana karlica; kratke i slabo razvijene sapi; ulegnuta ili jako ispupčena i suviše uzana leđa; suviše teška u čeonom delu uzana glava sa dugom njuškom. Uzana i duga glava znak da će se životinja sporo razvijati. Suviše kratak i mastan vrat je mana kod mesnatih svinja jorkšira i dr.) dok je naprotiv dobro svojstvo kod masnih svinja (mangalice). Duge i suviše tanke i slabe noge sa nepravilnim stavom, slabim kičicama (putištem), slaba pokretljivost, odnosno ,nesigurnost pri kretanju smatraju se velikom manom kod svinja. Nečista, krastava koža koja se ljušti i koja je obrasla suviše retkom dlakom ili bez ove dokaz je da životinja nije dobrog zdravlja i smatra se velikom manom.

Za priplod treba uzimati samo potpuno zdrava grla koja potiču od zdravih roditelja. Zdrava grla se mogu lako na prvi pogled razlikovati od bolesnih i to po izgledu i ponašanju. Ona su pravilno razvijena prema starosti i rasnim odlikama, živahna su sa svetlim očima, vlažnom i crvenkastom sluzokožom, čistom kožom svetlo-roze boje, sjajnom dlakom i sa zakovrčenim repom. Rado i dobro jedu, lako se kreću, voledruštvo i imaju normalan izmet.

Njihova mokraća je bistra, izmet gust, valjkastog oblika i sive boje. Zdrava priplodna grla ne treba da budu suviše debela niti pak mršava, to jest da su u dobroj priplodnoj kondiciji, odnosno dobrom stanju. Grla koja imaju suvu, tvrdu i bledu kožu, nakostrešenu dlaku bez sjaja, mutne oči i bledu sluzokožu, koja nerado ili slabo jedu, imaju otpušten rep, koja se izdvajaju od ostalih i zavlače se u slamu, odnosno prostirku, sigurno je da su bolesna.

Za priplod uzimati u prvom redu ona grla koja su mirnijeg temperamenta. Mirnija grla podesnija su za tovljenje. Nemirna i zloćudna grla nisu podesna ni za priplod ni za tov. Ona slabo iskorišćavaju hranu, sporo se goje, i uznemiravaju ostala grla.

Priplodna grla treba da imaju pravilno razvijene polne organe i dobre izražene znake muškosti odnosno ženskosti. Nerast mora imati izraziti muški izgled. On treba da je grublji, jači sa nešto jače razvijenim pojedinim delovima tela nego krmača. Krmača treba da je nešto nežnija sa izrazito ženskim izgledom.
Osobito veliku ulogu kod odgajivanja svinja igra poreklo. Stoga na njega treba obratiti naročitu pažnju. Utvrđeno je da roditelji prenose svoja dobra i loša svojstva u većoj ili manjoj meri na svoje potomstvo. To znači da se od rđavih roditelja neće moći dbbiti dobro potomstvo, dok će se naprotiv od dobrih roditelja, gotovo uvek dobiti dobro potomstvo. Da bi se tačnije znalo kakva su svojstva pojedinih grla potrebno je voditi izvesne zabeleške o tome.

U naprednijim zapatima u tom cilju vode se matične (pore- klopisne) knjige u koje se ubeležavaju redovno sva svojstva svakog grla, njihovo poreklo, odnosno bliži i dalji roditelji, pojedina svojstva roditelja i potomstva kao što su: plodnost, vreme stasavanja za priplod, način iskorišća- vanja hrane, brzina gojenja,’ količina i kakvoća produkata koja daju pojedina grla itd. Iz ovih knjiga mogu se u svako doba videti unutrašnja svojstva svakog pojedinog grla, koja su neobično važna za uspeh u svinjarstvu a koja se ne mogu okom videti i tačno oceniti samo na osnovu spoljnjeg izgleda.

U novije vreme kod svinja se naročita pažnja posvećuje pri izboru grla za priplod: plodnosti i sposobnosti odgajivanja, gojaznosti tj. brzini tovljenja i načinu iskorišćavanja hrane, količini i kakvoći produkata koji se dobijaju od pojedinih grla. U tom cilju sprovodi se kontrola pomoću koje se tačno utvrđuju navedena svojstva kod pojedinih priplodnih grla.

Plodnost i sposobnost odgajivanja utvrđuje se po broju prasadi oprasenih u svakom pojedinom prasenju, merenjem njihove ukupne težine u starosti od 4 nedelje i kasnije merenjem težine svakog pojedinog praseta. Dalje se utvrđuje razmak vremena između dva uzastopna prasenja za svaku pojedinu krmaču. Merenjem težine prasadi starih 4 nedelje utvrđuje se mlečnost krmače, jer se smatra da su za ovo vreme prasad sve što su dobila u težini dobila uglavnom od majke, odnosno od posisanog mleka, pošto se ona za to vreme hrane gotovo isključivo mlekom majke. Ova težina je različita kako kod pojedinih legala tako i kod pojedinih zapata.

Gojaznost, odnosno brzina i način iskorišćavanja hrane ispituju se prema količini utrošene hrane za svaki kilogram žive mere. Količina i kakvoća pojedinih produkata ispituje se prilikom klanja utovljenih grla.

Izbor priplodnih krmača

Pri izboru krmača za priplod pored napred navedenog treba naročitu pažnju obratiti na njene polne oznake ženskost. Dobra krmača je ona koja pored dobre razvijenosti, dobrog zdravlja, mirnog temperamenta, dobrog porekla ima i izraziti ženski izgled. Ona treba da ima nešto nežniju građu tela nego priplodni nerast. Međutim, zadnji deo trupa treba da je dobro razvijen a karlica dovoljno široka tako da prilikom prasenja nema teškoća. Pored toga dobra krmača treba da ima.najmanje 12 pravilno razvijenih sisa, tako da svako prase dobije po jednu sisu.

Krmača treba da bude mirnog temperamenta i pažljiva. Nemirne i nepažljive krmače obično ugnjave po jedno ili više prasadi. Zato za priplod ostavljati samo one krmače koje se redovno bukare, koje ostaju lako suprasne, koje prase dovoljan broj pravilno razvijene prasadi i koje su pažljive tako da svu ili što veći broj prasadi odgaje. Suviše veliki broj prasadi koji krmača nije u mogućnosti da pravilno odgaji, nije poželjan. Najbolje je ako plemenite rase oprasi i pravilno odgaji 10-12 prasića, a prelazna (mangalica i dr.) 8 — 10. Dobra krmača treba da ima dovoljno mleka da može svu prasad pravilno odgajiti. Slabo mlečne krmače nisu podesne za priplodne svrhe jer nisu u mogućnosti da pravilno othrane prasad. Kad krmača ne luči dovoljnu količinu mleka onda prasad zakržljaju, odnosno nisu u mogućnosti da se pravilno razviju.

Takva prasad nisu više za priplodne svrhe jer ono što su izgubila u prvim danima života usled loše ishrane neće moći kasnije da nadoknade. Prilikom prvog prasenja obično krmača prasi nešto manji broj prasadi nego prilikom kasnijih prašenja. Ova prva prasad obično su slabija nego kasnija te zato nije preporučljivo ostavljati ih za priplod. Najbolja su prasad iz trećeg i sledećih prašenja.

Izbor priplodnih nerastova

Priplodni. nerast igra u odgajivanju svinja izvanredno veliku ulogu, jer u toku godine daje mnogo veći broj potomaka nego što daje jedna krmača. Dobar nerast može da za razmerno kratko vreme znatno popravi zapat, razume se ako je on sam u svakom pogledu dobar, dok loš nerast može najbolji zapat da znatno unazadi. Iz tih razloga izboru nerasta treba posvetiti najveću pažnju.
.Za priplod dolaze u obzir samo oni nerastovi koji imaju do, bro uočljive sve oznake one rase kojoj pripadaju (izgled, boju dlake razvijenost i druge tipične znake) koji su potpuno zdravi, dobro razvijeni sa dobro izraženim znacima muškosti, spssobni za buka renje krmača, živahni ali i ne zloćudni.

Glavne spoljne oznake dobrog priplodnog nerasta uglavnsm su sledeće: dobro razvijeno i vezano-skladno-telo; trup dug i više valjkastog a ne daskastog oblika; grudni koš dubok i širok sa dobro izbočenim rebrima;. leđa duga, široka i prava ili malo ispupčena; krsta široka, duga i ravna; sapi duge, široke i dobro razvijene (kratke, uzane i slabo razvijene sapi znak su da su šunke slabe); glava srednja ne suviše teška, kratka i u gornjem delu široka (glava nerasta šira i kraća nego krmače iste rase); noge jake i srednje duge; polni organi pravilno razvijeni a jaja srednje veličine i podjednaka. Svi delovi tela treba da su dobro muskulozni. Pri određivanju koji će nerast bukariti koju krmaču treba nastojati da nerast bude uvek nešto bolji i grublji ili kako se to drugačije kaže roburstniji od krmače.

Naročitu pažnju pri izboru priplodnih nerastova treba obratiti na poreklo Samo najbolja muška grla među potomstvom koje potiče od najboljih roditelja dolaze u obzir za ovu svrhu Napred je već istaknuto od koliko velikog značaja je dobro poreklo nerasta za uspeh u svinjarstvu i za poboljšanje zapata. Koliko se velika pažnja poklanja u zemljama sa naprednim svinjogojstvom izboru nerasta vidi se i po tome što su one već odavno zakonom propisale da se za priplod mogu upotrebljavati samo oni nerastovi koje odabere specijalna komisija. Svake godine svi nerastovi koji se nameravaju upotrebljavati za priplodne svrhe, izvode se pred ovu komisiju koja određuje koji će se nerast moći upotrebiti za ovu svrhu a koji se mora uštrojiti. Ovo odabiranje zove se licenciranje i ono je za relativno kratko vreme dalo odlične rezultate svuda tamo gde je redovno i savesno sprovođeno.

Približno tačni podaci o kakvoći nerasta mogu se dobiti iz matičnih knjiga i prema njegovom izgledu, ali najbolje i najtačnije će se proceniti njegova vrednost prema potomstvu koje daje. Ovaj način ocenjivanja priplodne vrednosti moguće je uspešno primeniti kod nerastova jer se svinje dosta brzo množe i rastu. One nerastove koji daju dobro potomstvo treba što duže koristiti za priplodne svrhe.

Kad se mogu muška i ženska grla početi upotrebljavati za priplod i koliko krmača dolazi na jednog nerasta?

Za priplod treba početi upotrebljavati grla tek onda kada su dovoljno odrasla i razvijena. Prerana upotreba sprečava pravilan razvoj i smanjuje koristi od svinjarstva. Polno sazrevanje kod svinja nastupa dosta rano, dok grla nisu još dovoljno razvijena. Tako kod plemenitih rasa (jorkširske i berkširske) polno sazrevanje nastupa već u 5—6 mesecu, a kod naših domaćih rasa nešto kasnije. Ako se ženska i muška grla drže zajedno onda može doći do oplođavanja već u-6— 8 mesecu. Međutim, u praksi se ovo prerano oplođenje sprečava na taj način što se muška prasad počev već od trećeg meseca drže odvojeno od ženskih.

Vreme početka upotrebe za priplod različito je kod različitih rasa. Plemenite rase brzo rastu i ranije se počinju upotrebljavati za priplod nego prelazne, a ove ranije nego primitivne rase. Tako na primer napredna muška i ženska grla jorkširske i berkširske rase mogu se već u desetom mesecu početi upotrebljavati za ovu svrhu, a ona koja su zaostala u porastu 1—2 meseca kasnije. Domaće rase (mangalica, moravka i dr.) treba početi upotrebljavati za priplod nešto kasnije i to: ženska grla kad navrše 11—12 meseci a muška kad navrše 12—13 meseci, prema tome da li su grla bolje ili slabije razvijena.
Mlade nerastove treba u početku štedeti na taj način što ih treba pripuštati na manji broj krmača, a kasnije taj broj povećavati. U prvoj godini starosti treba računati na jednog nerasta 10—15, u drugoj oko 20 u trećoj i sledećim oko 25 krmača u pripusnoj sezoni a prema dužini njenog trajanja. Pošto su obično dve pripusne sezone i krmače se redovno pripuštaju dvaput godišnje to znači da će nerast imati duplo veći broj krmača u godini. Međutim, ako nerast oplođava krmače u toku cele godine a ne po sezonama onda se navedeni brojevi krmača mogu nešto povećati.

Koliko se dugo mogu krmače i nerastovi upotrebljavati za priplod?

Dužina upotrebe ženskih i muških grla za priplodne svrhe zavisi od načina ishrane, nege i iskorišćavanja svakog pojedinog grla. Ako su ishrana i nega odgovarajuće i ako se grla ne troše preterano onda će se moći duže upo trebljavati za priplodne svrhe i obratno. Pravilno hranjene i negovane krmače mogu se za priplod upotrebljavati do navršetka 7 godine, a u nekim slučajevima kada se radi o nekom izvanrednom grlu i duže. Međutim, u praksi se obično krmače mnogo ranije izbacuju iz priploda iz razloga što se starije krmače teško goje i što daju meso lošijeg kvaliteta. Zbog toga se obično krmače posle šestog prašenja izbacuju iz priploda, štro je i stavljaju u toz. Razume se da izvanredno dobre krmače, koje daju dosta i dobre prasadi, a naročito one koje prasad dobro odgajaju, treba što duže iskoristiti za priplod bez obzira što će one kad se ugoje dati lošije meso.

Nerastovi se mogu upotrebljavati za priplod do navršetka 6 godine starosti, a ako se radi o izvanrednom priplodnom grlu onda i duže. Međutim, u praksi se nerastovi obično iz priploda izbacuju ranije uglavnom radi toga što usled pogrešnog držanja ili ishrane postaju zloćudni, suviše debeli ili mršavi. Kad se na ishranu, negu i iskorišćavanje obrati potrebna pažnja, nerast se može upotrebljavati za priplod najmanje 4 godine tj. do navršetka 5 godine starosti. Smatra se da nerast najveću plodnost ima između 2—4 godine starosti. Kod nas se nerastovi obično upotrebljavaju za priplod samo 1—2 godine tj. do navršetka 2 ili 3 godine starosti. Razume se da je ovo pogrešno i da to prerano škartiranje nerastova nanosi našem svinjarstvu velike štete, jer mi i onako imamo malo dobrih nerastova.

Rečeno je da se prava priplodna vrednost nerasta može da oceni tek na osnovu njegovog potomstva a to je tek godinu ili više od kada počne da se upotrebljava za priplod. Da ne bi došlo do dužeg parenju u srodstvu nerasta treba posle dve godine upotrebe prebaciti u drugi zapat sa kojim nije u srodstvu.

Pojava polnog žara kod krmača i bukarenje

Polni žar, odnosno želja za bukarenjem javlja se kod nazimica plemenitih rasa ako su pravilno hranjene, već u petom ili šestom mesecu starosti. Razume se da ih u to vreme ne treba pripustiti jer još nisu dovoljno razvijene. Želja za bukarenjem traje obično 1—2 dana i ponovo se pojavljuje svake tri nedelje dok krmača ne ostane suprasna. Za vreme suprasnosti želja za bukarenjem se ne pojavljuje.

Posle prašenja ona se prvi put pojavljuje tek 7—8 nedelja iza prašenja, obično posle odlučivanja prasadi. Ako prasad uginu onda se želja za bukarenjem javlja odmah iza prašenja, ili ako krmača pobaci 8—10 dana iza prašenja, odnosno pobacivanja.

Pojava polnog žara obično se lako zapaža po tome što krmača postaje nemirna, počinje da ujeda ostale svinje, da skače na njih, pokušava da preskoči ogradu boksa ako je zatvorena, u ustima se pojavljuje pena, nerado jede, rokće, skiči, osetljiva je, polni organ nabubri i pocrveni, češće mokri, češe polni organ o zid, ogradu ili druge predmete. Kod krmača koje se drže stalno zatvorene tj. koje se malo kreću polni žar se pojavljuje neprimetno sa jedva vidljivim znacima; stidnica nešto nabubri i pocrveni a krmača nešto slabije jede. Na pojavu ovih znakova treba obratiti najveću pažnju jer ako se propusti nekoliko tih pojava a da se nerast ne pripusti. može se lako desiti da se polni žar više i ne pojavi. Takva krmača ostaje jalova tj. postane neupotrebljiva za priplod. Ovo se vrlo često događa kod krmača koje su malo više ugojene i koje se malo kreću. Da se to izbegne treba priplodne krmače što više držati na paši, odnosno omogućiti im da se slobodno kreću i paziti da uvek budu u priplodnoj kondiciji tj. ni debele ni mršave. Krmače kod kojih se polni žar pojavljuje u nenormalnom obliku bilo da su one za vreme te pojave suviše razdražene ili da se polni žar pojavljuje u pritajenom-neprimetnom obliku, treba škartirati iz priploda. Oplođenje je najsigurnije ako se izvrši 24—36 časova iza pojave prvih znakova polnog žara. Posle 36 časova želja za bukarenjem se smanjuje, a posle 48 se sasvim gasi dok se ponova ne pojavi posle oko 21 dan.

Pri pravilnoj ishrani i nezi krmače se obično prase dvaput godišnje i ovaj način se .u.praksi obično primenjuje. Međutim, ima zapata u kojima se krmače prase pet puta u dve godine. Ovo je moguće sprovesti bez štetnih posledica kod zapata dobrih u svakom pogledu, naročito u pogledu zdravlja, i pri dobroj ishrani i nezi krmača. Za naše prilike za preporuku je da se ostane kod dva prašenja u jednoj godini jer u tom slučaju krmače imaju dovoljno vremena da se odmore i pripreme za sledeće parenje. Sem toga kod ovog načina moguće je podesiti da se krmače prase početkom proleća i u jesen tako da se izbegnu veliki mrazevi i vrućine i da se za ishranu prasadi iskoristi paša što je moguće duže. Ovo naročito važi za proletnju prasad koja su dobra za priplodne svrhe jer u toku proleća, leta i jeseni imaju povoljnije uslove da se pravilno razviju.
Parenje (bukarenje) krmača vrši se na paši kad krmače idu na pašu zajedno sa nerastovima ili u većem boksu ili ispustu gde se nerast ostavi neko vreme zajedno sa krmačom.

Za svaku krmaču treba odrediti nerasta prema njenim svojstvima imajući u vidu da nerast treba kod potomstva da popravi nedostatke koje ima krmača. U većim zapatima treba krmače podeliti u grupe po 10—25 grla prema starosti nerasta i svakoj dodeliti odgovarajućeg nerasta. Za starije i mirnije krmače određivati mlađe i temperamentnije nerastove i obratno, a za mlade krmače, koje nisu još potpuno razvijene uzimati lakše nerastove. Ne treba pripuštati premorene ili suviše istrošene nerastove jer takvi nerastovi nesigurno oplođavaju i daju manji broj prasadi.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!