Tovljenje svinja za meso

0

Cilj je ovoga načina tovljenja da se od utovljenih svinja dobije što više ukusnog svinjskog mesa koje će biti podesno za brzu svakodnevnu potrošnju, izradu bekona ili šunki, tj. koje nije suviše masno već je izmešano sa tankim slojevima masti. Za ovu vrstu tova upotrebljavaju se uglavnom mlada grla plemenitih rasa koja spadaju u grupu mesnatih svinja (jorkšir, berkšir, bela oplemenjena), a mogu se upotrebiti i mlada grla moravke, crne slavonske pa čak i melezi prve generacije dobiveni ukrštanjem navedenih plemenitih rasa sa domaćim (mangalicom, turopoljskom, bagunom itd.).

U tov se stavljaju mlada grla 3—4 meseca stara, teška 30-40 kg. i tove se obično do navršetka 6—7 meseci starosti, za koje vreme treba da dostignu težinu od 90—100 kg. kada se kolju i upotrebljzvaju za spravljanje bekona. Prema tome tov traje tri meseca za koje vreme životinja poveća živu meru za 60—70 kg. Ovo tovljenje može trajati i duže tj. do 8—12 meseci starosti, ali se tada dobiju teže i masnije svinje koje nisu podesne za bekon.

Tovlenje mladih grla ima više dobrih strana: ona bolje iskorišćavaju hranu nego starija, ubrzava se obrt uložena kapitala, smanjuje se rizik od uginuća i troškovi nege jer tov traje kraće vreme, i, najzad, dobija se meso dobrog kvaliteta. Za ishranu svinja u ovom tovu mogu se upotrebiti raznovrsna hraniva koja imamo, ali su najbolja: ječam, grašak, grahorica, proso, šećerna i stočna repa, cvekla, mrkva, bundeva, krompir, mlada lucerka, detelina, saradela, esparzeta, posno mleko, brašno od mesa, brašno od mesa i kostiju.

Manje su podesna: kukuruz, mekinje, soja, ovas, uljane pogače itd. Razume se, u prvom redu treba koristiti ona hraniva koja imamo u gazdinstvu. Pri tome je važno da grla dobiju dovoljno svarljivih belančevina i mineralnih materija koje su im potrebne za brz porast, da se smeša snažnih hraniva sastoji od više raz ličitih hraniva, kao i da se daje izvesna, ali ne suviše velika količina sočnih hraniva. Svinje treba hraniti u toku dana četiri puta, a u drugoj polovini tovljenja tri puta. Na čistoću kako hrane tako i sudova u kojima se daje i sprema hrana treba obratiti najveću pažnju. Hrana koja se daje mora biti ukusna. Svinje treba pojiti pre hranjenja, ili 1 1/2—2 časa posle hranjenja.

U raznim zemljama upotrebljavzju se različite mešavine snažnih hraniva za tovljenje svinja za meso. Za naše prilike može se preporučiti sledeća mešavina: 50 kg. (50%) prekrupe ječma, 15 kg. (15%) prekrupe kukuruza, 15jkg (15%) pšeničnih mekinja, 10 kg. (10%) prekrupe ili kuvane soje ili graška, 9 kg. (9°/0) brašna od mesa, i 1 kg. (1%) koštanog brašna ili stočne krede. Ako nema brašna od mesa onda se mesto njega mogu upotrebiti iste količine uljanih pogača od semena suncokreta ili kuvanog zrnevlja soje ili graška.

Kad grla dostignu težinu od preko 50 kg. onda se navedena količina brašna od mesa, odnosno uljanih suncokretovih pogača može svesti ka polovinu, a kad pređu 75 kg. može se sasvim izbaciti. Dnevno na grlo treba davati prema težini 1 ¼ —1 1/2 kg. ove mešavine, kad prođu 50 kg. 1 1/2 —2 kg., a preko 75 kg. 2-2/2 kg. prema težini. Ako ima posnog mleka onda njega treba upotrebiti. Ono može da zameni brašno od mesa, odnosno uljane pogače, a i prekrupu soje i graška. Na,bolje je davati dnevno po 2—2 1/2 litra posnog mleka. Pored navedene snažne hrane treba davati sočna hraniva i to leti mladu lucerku i detelinu a zimi stočnu repu, cveklu, bundeve i to 2—4 kg. dnevno na glavu, i to u početku više a kasnije manje.

Ako su grla na dobroj paši o oda ona od nje podmire potrebe u sočnim hranivima. Zimi se može dati i nešto dobrog sena mlade lucerke ili deteline (200—300 grama na glavu). Sočna hraniva (repa, cvekla, bundeve, krompir) davati u smesi sa snažnim hranivima u vidu guste kaše. Zrnasta hraniva davati uvek u vidu pre krupe ili brašna.

Dnevni prirast treba da iznosi 350—700 grama. Utrošak zrnaste hrane za povećanje žive mere za 1 kg. kreće se od 3,5—5 kg. a može biti i manji (u Danskoj je postignut rekord u 1939 god. sa 3,20 kg.), Kad su grla starija (9—12 meseci) utrošak hrane je veći.

U Rusiji upotrebljavaju se za ovu svrhu pored ostalih i sledeći obroci:

U prvom periodu do 50 kg. žive mere:
smeše zrnastih hraniva 1.2 kg.
ribljeg brašna 0,15 „
cvekle 3,00 „
sena lucerke ili deteline 0,60 „
krompira 2,00 .

Smeša zrnaste hrane sastoji se iz: 40% ovsa, 20% ječma, 15% mekinja, 10°/o grahorice i 15% kukuruza.

U drugom periodu kod, svinja teških od 50 — 90 kg.

smeše zrnastih hraniva 2,00 kg
pleva deteline 1,0 „
posnog mleka 1,5 „
krompira 3,0 „

Smeša zrnastih hraniva sastoji se od: 50% ječma, 30% ovsa, 15% mekinja i 5% kukuruza.

Pored toga daje se mešavina koštanog brašna, krede, drvenog uglja 15—20grama, i 10—20 grama soli dnevno na grlo.

U zemljama u kojima se krompir proizvodi u većoj količini upotrebljava se on u većoj meri i za ovu vrstu tova. Obrok se sastoji prema težini grla od: 2—6 kg. zaparenog krompira, 1,5—3,5 kg. obranog (posnog) mleka, 150 grama brašna od mesa ili ribljeg brašna, 0,5 — 1 kg. smeše prekrupe raznog zrnevlja, oko 100 grama samlevenog sena lucerke ili deteline i 10 grama koštanog brašna. Mlađa i lakša grla dobiju manje, a teža veće količine.

Kod nas se govori o brzom ili ekspresnom tovu. Ovaj tov u stvari je istovetan sa navedenim. Mlada grla bez obzira koje rase, obično čim se odluče počinju se obilno hračiti, naročito hranivima koja su bogata u belančevinama, mineralnim materijama i vitaminima. Tovljenje obično traje 4—5 ili 5—8 meseci za koje vreme grla postignu težinu od 80—100 kg. ili u drugom slučaju 100—150 kg. Ovaj način tovljenja za svaku je preporuku za naše prilike jer mlada grla bolje iskorišćavaju hranu. Za ishranu se uglavnom upotrebljavaju hraniva koja su navedena za tovljenje svinja za meso.

Ovaj način tova praktikuje se u Mađarskoj.

Postupak je sledeći: prasad mangalice, odmah posle odbijanja od sise,
stara oko 2 1/2 meseca a teška oko 15 kg. počinju se toviti. Za ishranu se upotrebljava ječam, mekinje, grašak ili bob, kukuruz, brašno, od krvi, vitaminski preparat, stočna kreda i kuhinjska so. Tov je podeljen na mesece, odnosno periode od kojih prvih šest traju po jedan mesec, sedma 3 meseca, a osma 40 dana. Na taj način tov ukupno traje oko 340 dana tj. do starosti od 13—14 meseci za koje vreme svinje postigću težinu od 180—190 kg.

Težina grla na početku pojedinih perioda treba da bude prosečno: 1—15, II—23, Š-34, IV—47, V—61, VI—80, VII—99, VIII —170 i na kraju oko 190 kg.

Tovljenje za meso i mast ne razlikuje se bitno od tovljenja za mast. Razlika je jedino u tome što se za ovu svrhu upotrebljavaju starija, već odrasla ili iz priploda škartirana grla plemenitih rasa i njihovih meleza sa domaćim rasama a koja utovljena preko 150 kg. težine daju približno iste količine mesa i masti.

Na ovim stranama su data uputstva o ishrani priplodnih svinja i one koje se tove. Cifre u pogledu količina hrane ne treba shvatiti kao čvrste granice koje ne treba prelaziti. Rečeno je da je način iskorišćavanja hrane različit i da zavisi od mnogih okolnosti. Zato navedene količine treba uzimati kao prosečne i prema njima određivati količine hrane za svako pojedino grlo ili pojedine partije svinja. Isto važi i u pogledu sastavljanja mešavina pojedinih hraniva.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!