Odabir, kakvi treba da su uslovi i nega svinja za priplod

0

Kakve treba odabrati svinje za priplod? Za priplod treba odabirati jedino potpuno zdrave svinje. Mane kao kilavost ili bolesti pluća dovoljan su razlog da se životinje isključe od priploda. Oprezni odgajivači isklju.čuju od priploda svu prasad izvesnog legla, ako samo jedno prase poka uje napred spomenute mane. Ovo čine zato, jer se boje da je takva slabost tela nasleđena od roditelja i da se u svako doba može ponov1,ti kod nekog potomka.

Svinje za priplod moraju biti čvrste telesne građe i treba da su otporne. Slabunjave životinje, pa makar imale i najlepše forme, nisu dobre za priplod, jer daju slabo potomstvo. Prasci su im neotporni i podležu lako raznim obolenjima, a naročito zaraznim.

Nerast treba da potiče od plodne porodice u kojoj krmače imaju dosta mleka, jer ta svojstva su od velike važ: nosti i prenose se na potomstvo. To isto vredi i za krmaču koja treba da ima dovoljan broj sisa, najmanje 12, i dosta mleka.

Izbor krmače– Najlepša krmača nema vrednosti za priplod, ako ne poseduje sve osobine dobre majke. Pored mlečnosti mora se gledati i na to da je mirne ćudi. Nemirne ili zloćudne krmače obično se ne brinu dovoljno za svoje mlade. a mogu da budu i opasne, naročito ako se naviknu da jedu prasad. Ako usled pogrešne ishrane udebljaju, postanu nespretne, pa se često dešava da gnječe prasad.

Prvo prašenje – Krmače koje se prvi put prase obično donesu malo prasadi i imaju malo mleka. Zato se priplodna vrednost krmače ceni tek na osnovu kasnijih prašenja. Ako se i kod drugog prašenja ponovi da ima premalo mleka onda je treba što pre isključiti od priploda.

Polna zrelost – Nije dobro da se životinje počnu suviše rano upotrebljavati za priplod. Svinja je polno zrela, već prema rasi i ishrani, sa 4 do 6 meseci. Ali u tom dobu još nije za oplođavanje. Mora se čekati da se telesno razvije.

Premlade krmače prase slabu prasad. Sem toga, obično i same zaostanu u razvitku, zakržljave. Treba se držati pravila, da krmaču ne puštamo pod nerasta dok ne navrši 12 — 14 meseci. Engleske i druge svinje ranostasnih rasa mogu se pripuštati sa 10 do 12 meseci. Slično je i sa nera- stovima. Mlađi nerast može da opasuje, ali prasci budu slabi, a krmače ostaju često jalove. Životinja koja sama još nije razvijena, ne može imati sposobnosti stvaranja potomstva.

Nije dobro da se krmače ni suviše kasno počnu upotrebljavati za priplod, jer one lako udebljaju i slabo primaju nerasta.

Starost krmače za priplod – Krmače su sposobne za priplod do desete godine starosti. Ali se obično ne drže tako dugo, jer posle pete godine prase sve manji broj prasadi. Sem toga, u koliko su starije u toliko je njihova klanična vrednost manja, jer im meso postaje žilavo.

Starost nerasta za priplod – Nerastovi bi se mogli upotrebiti do sedme godine. Ali se ni kod njih to ne radi pošto stariji nerastovi vremenom postanu preveliki za mlade krmače, a i meso im je manje vredno. Obično se nerast upotrebljuje 3 do 4 godine. Iznimke se prave jedino kod životinja koje imaju veliku priplodnu vrednost. U malim gazdinstvima može se jedan te isti nerast upotrebljavati najviše dve godine, inače bi, kod duže upotrebe, morao opasivati svoje kćeri.

Često se nerastu podvodi suviše mnogo krmača. To nije dobro jer se on onda iscrpljuje i ne može da ih oplodi. Broj krmača ne bi smeo da bude veći od 50 preko cele godine. Ako je broj krmača veći (60 — 80 ili više) onda krmače teže ostaju suprasne. Naročito treba štediti mlade nerastove. Oni treba da manje opasuju. Najbolje prasce daje on tek u drugoj i trećoj godini života. Starog nerasta ne bi trebalo odstraniti dok mladi nije potpuno osposobljen.
Krmaču vodimo pod nerasta kad primetimo da se bukari.

Razlikujemo tiho i jako bukarenje. Jako je prirodnije. Pojavljuje se kod svinja koje se pravilno hrane i drže, u prvom redu koje se dovoljno kreću i nisu predebele. Životinja postane nemirna, slabije jede, postavlja se kao da nešto prisluškuje, mnogo rokće, često mokri i skače na druge svinje. Stidnica je jako natečena.

Tiho bukarenje se teže raspoznaje. Obično životinja manje jede, a stidnica je natečena. Tiho bukarenje najčešće je kod svinja koje se drže zatvorene, po gotovu ako su debele.

Bukarenje traje 24 do 48 sati i ponavlja se svake 3 do 4 nedelje ako krmača nije oplođena. Posle prašenja. pojavljuje se iza 6 do 8 nedelja. Često i.pre, ali obično iza odbijanja prasadi.

Parenje se vrši ili na paši, bez nadzora, ili se krmača zatvori u tor zajedno s nerastom.Ovo ostavljanje zajedno ne treba da traje suviše dugo. Dovoljno je ako je nerast jedanpug pravilno obložio. Više oblaganja umara bezpotrebe i nerasta i krmaču.

Ako se neka krmača teško bukari,dobro je da se nekoliko dana ostavi zatvorena zajedno s nerastom. Uski dodir sa nerastom polno draži krmaču.
Mlade krmače treba da oblažu po mogućnosti mladi nerastovi. Stari nerastovi su obično suviše teški.

Ako je krmača suprasna onda se više ne bukari posle opasivanja nego se brani od nerasta. Jasniji znaci suprasnosti pokazuju se tek u trećem mesecu: trbuh postaje veći, krmača je mirnija, kreće se oprezno i više jede. U zadnjem mesecu počinje vime da raste, a zadnjih 14 dana brzo se poveća. Sise se isprave i mleko nadolazi. Ako i stidnica natekne i ‘zacrveni se, onda to znači da je neposredno pred prasenjem.

Suprasnost traje prosečno 3 meseca, 3 nedelje i 3 dana, a može da se kreće između 109 i 133 dana.

Higijena i zdravlje krmače – Za vreme suprasnosti mora se posvetiti velika pažnja o zdravlju krmače. Staja treba da je čista i prostrana, a tem- peratura’ da nije niža od 12°S, ali staja ne sme biti ni suviše topla, da životinje ne bi postale prekomerno oset- ljive. Ovo se može najbolje preduprediti na taj način, da suprasne krmače puštamo svakodnevno da se kreću na svežem vazduhu. Ako je moguće treba da idu na pašu. Kretanje treba da traje dnevno više sati. Kretanjem se izbegava prekomerno debljanje, koje smeta razvitku prasadi u utrobi, a može da bude smetnja i za prasenje.

Desi se da je neka krmača sklona pobačaju. Takvu krmaču treba isključiti od priploda. Ali i najzdravije krmače mogu da pobace, ako se s njima ne postupa kako treba, na pr. ako ih prenaglo teramo ili ako ih tučemo po le- đima ili po trbuhu. Razlog pobačaja mogu biti i suviše uska vrata kroz koja se krmača mora provlačiti.

Ishrana suprasne krmače – Suprasnim krmačama sme se davati samo besprekorna hrana. Pokvarena, buđava ili uskisla hrana, koja nadima, smrznuta hrana, pa i suviše hladna voda, mogu da budu neposredni razlozi pobačaja. Moramo izbegavati žito koje sadrži klice raznih gljivica. Vrlo je opasna raž koja sa- drži mnogo glavnice.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!