Saveti za uzgoj lešnika

0

Da bi gajenje lešnika bilo uspešno i da bi prinosi bili zadovoljavajući mora se voditi računa o nizu faktora koji utiču da proizvodnja bude rentabilna. Zato je neophodno poznavati biljku, uslove koji biljci odgovaraju, tehnologiju proizvodnje…

Agroekološki uslovi za gajenje lešnika

Svetlost: Leska je biljka kojoj je izuzetno potrebna svetlost. U zasenjenim uslovima slabije obrazuje cvetne pupoljke i cvetaju na periferiji krošnje i zato joj je rodnost smanjena. Zato je treba gajiti na osunčanim položajima radi boljeg iskorištavanja sunčeve svetlosti.

Temperatura: Niske temperature se negativno odražavaju u raznim delovima biljke (cela biljka smrzavana 22-26 stepeni C, cvet na-5, a temperature od -9 do -11 negativno utiču na oprašivanje ioplodnju). Rizik nastaje ako u vreme punog cvetanja naglo dođe do temperaturnih oscilacija.

Voda i vlažnost: Optimalne godišnje potrebe leske za vodom u našim uslovima su od 700 do 800 mm i trebale bi biti pravilno raspoređene. Najveće potrebe za vodom su u maju i junu.  Iz ovih razloga bolje je gajiti na većim nadmorskim visinama i vlažnijim terenima.

Vetar: Jaki vetrovi su nepoželjni. U fazi cvetanja blagi  i vlažni povetarci su povoljni zbog raznošenja polena i  bolje oplodnje.

Zemljište: Leska uspeva na različitim zemljištima, ali joj najbolje odgovaraju peskovito-glinovita i humusno-karbonatna zemljišta.  Ne odgovaraju joj siromašna, suva  i  kisela zemljišta.

proizvidnja lesnika

Proizvodnja lešnika

Sadnja

Izbor mesta za sadnju: Leska se sadi na terenima sa nagibom do 8%. Pogodna je za  terene podložne eroziji.

Priprema zemljišta: Zemljište treba pripremiti do kraja septembra. Krči se, ravna i po potrebi, drenira, zemljište. Onda se pristupa u rigolovanju zemljišta na 45 cm i popravci plodnosti zemljišta. Popravke se sprovode unošenjem organskih i mineralnih, fosforno-kalijumovih đubriva. Nakon toga se zemljište poravna tanjiračom, rotofrezom i valjkom.

Izbor sorti: Treba voditi računa o: osobinama sorte, ekološkim činiocima, nameni plodova (industrijska prerada, stona  ili kombinovana upotreba), a posebno o mogućnostima oplodnje.  Sorte leske su uglavnom stranooplodne i zato se mora dobro odabrati glavna sorta, dopunska i sorte oprašivača.

Rastojanja za sadnju: Leska u obliku žbuna sadi se u zavisnosti od svih uslova na rastojanju 4×4 m ili većim, akao kalemljenostablo 5×4 pa više. Zavisno od izbora, za jedan hektar sadnja će se obaviti sa 450-500 sadnica.

Vreme sadnje: Najpogodnije vreme i jedino koje obezbeđuje visok prijem je jesen. I to odmah po opadanju lišća sa sadnica. Jesenjom sadnjom se obezbeđuje dobar kontakt između korena i zemljišta. Treba obratiti pažnju na dubinu sadnje. Ne treba biti dublje zasađena nego što je bila posađena u rasadniku. Preduboka sadnja će produžiti period “kretanja“ sadnice čak na 2-3 godine. Dakle, pre sadnje treba iskopati rupe za sadnju. Trebaju biti dovoljno duboke, okrugle i širine 40 cm.To se može izvesti i mašinski, burgijama.

Način sadnje: Pre sadnje treba prekratiti žile na 20-25 cm, odmah nakon vađenja sadnice. Sadnica se stavi u rupu, zatrpa se zemljom, sabije, a onda preko sabijene zemlje se stavlja rastresit sloj zemlje. U rupe se, na pesak, stavlja insekticid kao obavezna mera. Ako je zemlja suva, sadnicu obavezno posle sabijanja zaliti sa10 l vode, svaku. Tek kada se voda dobro upije, stavlja se rastresiti sloj zemlje. Sadnja se vrši u redove, najčešće na razmak 4,5 m. U redovima je razmak između sadnica isto toliki, pa se postiže oblik sadnje na trougao. Ako se odlučite za gajenje žbunova tada razmak između redova treba biti 5 metara, a u redu između sadnica 4 metra. Tako dobijamo sklop biljaka 450 žbunova po hektaru. Preporučljivo je da se osim osnovne sorte sade i dva oprašivača. Imaju različito vreme zrenja od osnovne sorte, pa im je i vreme branja različito.

Rezidba i uzgojni oblik: Žbun se sastoji od 3-6 posebnih, skeletnih grana koje izbijaju  iznad same površine zemlje. Na žbunovima se jednogodišnjim grančicama ne vrši orezivanje, već se samo proređuju,radi boljeg osvetljavanja,i to svake 3-4godine.Leska koja spontano raste formira izuzetno gust žbun, čije grane smetaju pri obradi i berbi. zemljišta i berbu plodova.

uzgoj lesnika

Đubrenje: Mineralna ishrana zavisi od starosti zasada. Sa većom starošću raste i potreba za đubrenjem. Najbolji se rezultati postižu ako se vrši đubrenje i organskim i mineralnim đubrivima. Đubrenje je najbolje sprovesti na osnovu rezultata analize zemljišta.

Navodnjavanje lešnika: Navodnjavanje znatno poboljšava rast i razvoj biljaka, a posebno je bitno dok su stabla mlada. U sušnim područjima to je obavezna mera od maja do kraja avgusta i to sa 3 – 4 zalivanja, sa ravnomernom raspodelom.

Zaštita lešnika: Dovoljna su samo 3-4 tretiranja i to strogo prateći uputstva proizvođača preparata.

Isplativost uzgoja lešnika: Gajenje lešnika na pravilan način može biti visoko unosna proizvodnja. To je dugogodišnja investicija, jer se maksimalni prinos može očekivati od 6-10 godine uzgoja. Ona daje plodove već u trećoj godini, ali nisu značajni. Vek eksploatacije plantaže lešnika je i do 50 godina,a životni vek je i do 100 godina. U punom rodu prinos po jednom stablu je 8-12 kg, a pola od toga otpada na ljusku. Prinos lešnika, zavisno od raznih faktora, donosi 2,2-3,6 tona/hektaru.

Zarada na uzgoju lešnika: Na svetskoj berzi cena jezgra lešnika je 6-7,8 evra /kg.

Otkup lešnika: Prodati lešnik nikada nije bio problem, aliza otkup na veliko najbolje se obratiti Udruženju proizvođača lešnika Srbije, nekom drugom udruženju ili Privrednoj komori i sa njima doći do potrebnih informacija.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!