Saveti za uzgoj činčila

0

Činčila je egzotični glodar koji pripada porodici miševa viskača. Noćna je životinja jer danju miruje a aktivna je noću kada se i hrani.

Krzno činčile spada u najkvalitetnija krzna, zbog čega je u prirodi ova vrta skoro potpuno istrebljena. Dlaka činčile je jako mekana i rastresita standardne tamno sive, sive i bele boje u prelazima.

Uzgoj činčila je specifičan ali ozbiljan i vrlo unosan biznis. Gajenje ovih životinja ima prednost u tome što cena krzna na svetskom tržištu stalno raste, a čini se da će se i nastaviti jer iskustva navode da je plasman ove vrste robe gotovo uvek stopostotno osiguran, da je isplativost velika i da zarada ubrzo može da vrati uložena sredstva.

Uslovi za gajenje činčila

Nega i držanje činčila nisu komplikovani i ne zahtevaju preveliki prostor. U prostorijii veličine oko 12 kvadratnih metara možete gajiti čak 120 rasplodnih životinja. Medjutim, prostor mora biti čist, suv i prozračan. Iako profeionalni i veći uzgajivači obično poseduju specijalizovane farme za uzgoj činčila, oni manji ili početnici, ove životinje uspešno drže u garažama, dvorišnim ostavama, starim zgradama…

uzgoj cincila

Činčile se uzgajaju u porodicama, koje čini pet do šest ženki i jedan mužjak. Svaka ženka mora imati svoj kavez sa tunelom koji služi kao prolaz za mužjaka, ali i plastičnu ogrlicu koja će sprečiti njeno kretanje van tog kaveza.

U posudi u kavezu treba da bude postavljena suva strugotina koja služi za higijenu dok je čišćenje kaveza neophodno vršiti jednom nedeljno.

U proseku je za oko 100 činčila potrebno oko sat vremena dnevno za njihovu negu i hranjenje.

Ishrana

Jedan od popularnih vrsta za uzgoj – južnoamerička činčila je biljojed pa su tako troškovi ishrane relativno mali, a ova činčila nije agresivna životinja. Hrana se sastoji od posebnih briketa, a svaka činčila dnevno pojede od 20 do 25 grama ove hrane koju treba staviti u hranilicu svake večeri.

Preporuka je da jednom sedmično činčilama date suvo seno ili parče jabuke. Kada je reč o vodi, ona mora uvek biti sveža . Ishrana mladih činčila do osme nedelje života zasniva se na sisanju.

Činčile imaju 3 metra duga creva pa su naročito osetljive na pokvarenu hranu i ustajalu vodu. Zato seno ne sme imati plesan, a voda mora biti čista.

Bolesti činčila

Činčile su dosta otporne životinje ali da bi bile i ostale zdrave, morate im obezbediti redovnu ishranu, prozračnost i minimalnu negu. Medju činčilama nema epidemijskih bolesti i zdravstveni problemi se uglavnom javljaju zbog greške i krivice samog uzgajivača.

Najčešći problemi činčila su crevne infekcije (dijareja, zatvor) ili gljivice. Uzrok leži najčešće u nepravilnoj ishrani i neadekvatnom prostoru bez dovoljno svežeg vazduha. U slučaju zatvora, dajte im što više tečnosti, a može pomoći i lagana masaža trbuha. U slučaju proliva, proverite da li je voda sveža i čista, i da li je prostor gde držite činčile suv i redovno provetravan.

Ako je stolica činčile duga oko 1 cm, tvrda i smeđe-crna, sa probavom životinje je sve u redu.

Prednosti krzna činčile

Uz pretapanje od tamnih leđa do snežnobelog stomaka, krzno činčile je jako atraktivnog dizajna uz fantastičnu mekoću. Korena svake dlake daje čak 70 do 80 vlakana fine paučinaste mekoće.

Krzno je pritom jako otporno i trajno a jedinstvenoje i po tome što je neverovatno lako – ima težinu poput svile, zbog čega njegova popularnost ne jenjava.

Kada se određuje zrelost krzna činčile, utvrdjuje se punoća, dužina i čistoća dlaka. U slučaju da životinja ima zapetljano ili prljavo krzno, mora se pročešljati uz čupanje kompletne mrtve dlake. Svaka životinja se mora očešljati makar dva puta: prilikom odvajanja od majke, i kad napuni 5 meseci.

Osim standardne sive i bele boje, krzno činčile može biti i crno ili bež zahvaljujući uzgoju mutanata. Na svetskom tržištu, krzno činčile je treće po skupocenosti ali i jedinstveno po tome što se dobija uzgojem na farmama.

Razmnožavanje

Majka nosi mlade u proseku 111 dana. Da je činčila ostala skotna znaćete tako što ćete u piljevini pronaći takozvani čep oplodnje koji je bele boje u dužine od 3 do 5 santimetara. Posle okota, ženka će verovatno da pojede posteljicu, što je normalno. Ženka u proseku po okotu daje dvoje mladunaca. Ako parite činčile različitih boja možda ćete dobiti jedinstven dizajn krzna. Za jednu porodicu najboljeje imati minimalno 4, a maksimalno 6 ženki. Mladi se odvajaju od majke najkasnije do 56-og dana starosti.

Kupanje

Činčile se ne smeju kupati u vodi jer bi se tako uništila prirodna ulja iz krzna, već se kupaju u pesku – vulkanskog porekla, specijalno namenjenom činčilama. Ovaj pesak ima fina zrnca koja prodiru kroz krzno činčile,i ne oštećuju kožu.

U posudu treba staviti ovaj pesak dubine oko 1 cm, i činčila će sama instinktivno krenuti da se valja po njemu. Posle ovog kupanja,sklonite posudu da životinja u njoj ne bi vršila nuždu. Najboje je kupanje u večernjim satima. Tokom zime je dovoljno kupanje svakog drugog dana a leti jednom dnevno.

Linjanje i opadanje dlake kod činčila

Linjanje je kod činčila normalna pojava i ne može se sprečiti. Ako je pak gubljenje dlake konstantno, to može značiti da činčila ne unosi dovoljno adekvatne hrane ili da joj nije omogućeno redovno kupanje u pesku. Linjanje i gubljenje dlake takodje može biti posledica preplašenosti životinja.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!