Saveti za uzgoj duvana

0

Duvan je jedna od kultura koja će gotovo uvek imati siguran plasman, ali uspešna proizvodnja zahteva mnogo truda i rada.

Treba krenuti od zdravog i ujednačenog rasada. Uzgoj duvana, zavisiće od vrste za koju se odlučite, pa tako, kada je reč o Virdžiniji i Berleju, zahteva plivajući odnosno floating sistem, dok je za orjentalne tipove dovoljno gajenje u lejama.

Floating sistem

Plivajući sistem podrazumeva proizvodnju biljaka u kontejnerima u plastenicima. Kontejneri obično imaju 209 ili 242 ćelije. One se pune supstratom i u svaku se seje po jedna pilirana semenka duvana. Posle toga, kasete se stavljaju u bazen sa vodom po kome plivaju.

uzgoj duvana

Setva i rasad

Najbolji period za setvu je u drugoj polovini marta. Bilo bi dobro da je plastenik u blizini domaćinstva. Obezbedite za zasad sunčanu lokaciju zaštićenu od vetra.

Uslovi u plasteniku: Kako biste obezbedili kvalitetan rasad, i adekvatno čuvanje mladih biljaka na bazenu, obavite hemijsku analizu vode za bazen, jer njena kiselost treba da bude od 5,8 do 7. Prilagodjavanje kiselosti vrši se dodavanjem azotne ili sumporne kiseline, ali se ovaj proces obavlja isključivo po savetu stručnjaka.

Potrebno je i merenje elektro – provodljivosti jer to utiče na količinu i koncentraciju hranljivih meterija u vodi. Ovaj proces je važan kako bi se tačno utvrdila potrebna količina prihrane.

Sve dok mlade biljke ne izrastu do ruba kasete, najbolja temperatura u plasteniku treba da bude izmedju 21 i 34 stepena. Nakon nicanja, minimalna temperatura mora biti 13, najbolje je da bude u rasponu od 26 do 29 stepeni.

Sadnja rasada – obavezno rezanje

Da bi rasad bio ujednačen, čvrst i kvalitetan, mora se šišati i skraćivati. Prvo rezanje je potrebno kada je biljka dostigla visinu od oko 5 cm, a nakon toga postupak se vrši na oko nedelju dana.

Rasad se šiša kosilicom za travu ali pazite da ne oštetite vegetacionu kupa odnono pupoljak biljke.

Desetak dana pre rasađivanja, treba otvoriti plastenike zbog vetrenja i prilagodjavanja biljaka, osim ako nema opasnosti od jakog vetra i oluje.

Na kraju, pre iznošenja na otvoreni prostor, biljke se, jedna po jedna, vade iz ćelija sve sa podlogom. Ako su gajene u lejama, treba ih dobro zaliti kako bi se koren zaštitio od eventualnih oštećenja. Za sadnju se koriste samo ujednačene i zdrave biljke sa čvrstim stablom i dobro razvijenim korenom.

Uticaj tipa zemljišta na bolesti

Virdžinija traži laku, toplu i srednje kiselu zemlju, Berlej zahteva da zemlja bude plodna, sa dobrim vodnim kapacitetimaa, dok orijentalnom tipu duvana, odgovara laka propusna zemlja siromašnija humusom.

Najbolje je da su predusevi bila ozima strna žita dok se ne preporučuju baštenske biljke kao što su paprika, paradajz ili krompir. One mogu da naruše strukturu zemljišta i pate od istih bolesti i podložne su istim štetočinama.

Napomena: Mesto gde smo gajili duvan, ponovo možemo koristiti za duvan kada prodje minimum dve godine.

Adekvatnom pripremom zemljišta, stvaraju se uslovi za dobar prijem biljaka i njihovo i ukorenjavanje, kao i za brz i ujednačen rast biljaka, pa će tako biti otpornije na moguće bolesti a i smanjuće se eventualna opasnost od korova.

U slučaju da koristimo zmljište gde su predusev bila strna žita, strnjika se treba zaorati odmah nakon žetve, a obrada tla je u jesen. Na proleće se kultivira, i to prvi put kad seprosuši, a drugi put desetak dana pre početka rasadjivanja.

Neophodno je da površinski sloj zemje bude ravan, rastresit i bez korova. Prolećno oranje je potrebno tek ako je mesto strmo i ako je predusev podrazumevao jednogodišnje biljke mahunarke.

Djubrenje duvana

U odnosu na rezultate analize zemljišta, odredjuje se i vrsta i količina djubriva. Optimalne su kombinacije kompleksnih mineralnih đubriva sa manjim sadržajem azota i kalijumom.

Koliko ćemo hraniva koristiti, zavisi od tipa, sorte, klime, zemljišta i agrotehničkih mera.

Za duvan Berlej upotreba čistog azota je oko 120 kg, fosfora 70 kg, a kalijuma oko 300 kg po hektaru.

Za virdžinijski duvan, biljke potroše oko 70kg aktivne materije azota, oko 12 kg po hektaru fosfora i oko 140 kg kalijuma za hektar.

Za orjentalni duvan, količina azota je od 20-50 kg po hektaru, fosfora od 4 do 10 kg za hektar i kalijuma od 60 do 80 kg po hektaru.

Berba duvana – odredjivanje zrelosti listova

Veoma je važno da proizvođač zna kada je pravo vreme za berbu duvana. Zrelost je postignuta kada je lišće svetlozeleno (kod virdžinije-žutozeleno) i kada po ivicama i vrhovima počne da žuti dok je glavno rebro beličasto.

Berba u punoj zrelosti biljke, osim kvaliteta, osigurava brzo sušenje i očuvanje prinosa. Broj berbi zavisi uglavnom od tipa i sorte. Berli i Virdžinija se beru 4-5 puta, se sa svake ubere 3 do 5 listova.

Važno: Donje lišće brže sazreva od gornjeg, pa se berba i odvija tim redosledom. Berba se obavlja rano ujutru a listovi se ne smeju brati ako su vlažni od rose ili kiše. Berba lišća obično počinje za 50 do 70 dana od rasađivanja. Pri berbi, listove treba čuvati od lomljenja i izlaganja suncu kako se ne bi raspalo i izgubilo vlagu.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!