Uzgoj tovnih ćuraka

0

Uzgoj ćuraka je prevashodno radi veoma kvalitetnog mesa, bogatog proteinima.

Uzgoj ćuraka je sličan uzgoju pilića, ali je zahtevnije. Ćurke su krupnije od pilića, pa se i za krupnije ćuriće treba obezbediti više prostora. Treba ima 2-3 puta više podne površine. Treba više prostora i za hranjenje i pojenje i pod grejačem. Na početku rasta ćurići su osetljiviji i otpornost stiču u dobi od 8 sedmica. Ćurići loše vide, pa im treba jača svetlost i osvetljenost prostorije treba biti ujednačena. Mora ih se naučiti da jedu i piju. Jednodnevnim ćurićima mora se obezbediti  temperatura 35-38 stepeni C.

Plašljive su životinje, pa se usled uznemirenosti gomilaju što može uzrokovati gubitke. Zbog brzog porasta potrebna im je hrana bogata proteinima. Prve sedmice treba im obezbediti hranu sa 28-30 %  proteina. Obavezno je drzati izuzetnu higijenu u objektu, a objekat za smeštaj jednodnevnih ćurića treba i dezinfikovati pre njihovog useljenja. Nakon toga se po podu razastire čista i, naravno, suva prostirka. Zatim se unosi čista i dezinfikovana oprema, a po mogućnosti, izvršiti i fumigaciju objekta (dezinfekcija parom formaldehida). Prostoriju, dan ranije, već zagrejati na optimalnu temperaturu. Odgajanje ćurića traži redovnu kontrolu. U prvim danima redovno pratiti ćuriće i tako određivati prilagođenost uslovima držanja.

Uzgoj tovnih curaka

Hraniti ih treba češće, a sa manjim količinama, a pojilice treba održavati čistima i da uvek u njima ima vode. Ćurkama je potrebno duplo više vode nego hrane. Voditi računa o prostirci (čistoći, suvoći). Da bi omogućili brz rast ćurića, ishrana mora biti sa kvalitetnim smešama, najbolje nabavljenim u fabrikama stočne hrane, jer su takve smeše specifično izbalansirane. U intenzivnoj proizvodnji tovne ćurke se hrane sa hranom u obliku peleta. Nije poželjno davati im pretežno brašnastu hranu, jer ona slabije odgovara njihovom probavnom traktu.

Ako se puštaju u ispust, treba im napraviti nadstrešnicu, jer im smeta jako sunce. Ako će se hraniti na otvorenom, na paši, onda se smeša zamenjuje postepeno pašom (najbolje ih je držati u pregonskom sistemu ispaše ), ali i tada treba dodavati zrnaste smeše. Treba pratiti napredovanje i osim hranjenja po volji, po potrebi, dati dodatke ishrani. Inače, treba ih držati na otvorenom samo kada je sunčano i toplo vreme. Jedan hektar paše može koristiti  150-200 ćurki. Gajenje na paši je rentabilno.

Vrste ćuraka tj. rase su sledeće: domaća ćurka,  širokoprsna bela ćurka,  bronzasta ćurka, bela holandska ćurka, beltsvilska ćurka i norfolška crna ćurka. Od ćurana najpoznatiji je pazinski ćuran.

Parenje ćuraka se dešava u 28 sedmici života. Kod veštačkog osemenjavanja odvojeno se drže ćurke i ćurani. Osemenjavanje ćurki se izvodi svakih 7-10 dana. Ležanje na jajima može biti na na dva načina, kada se pod ćurku stavlja 15-19 jaja ili kada se upotrebljava kvočka i onda se stavlja 9-11 jaja. Postoje i inkubatori za leženje jaja. Ćurka leži na jajima oko 28 dana. Najbolje vreme za leženje u sezonskoj proizvodnji je proleće.

Za nošenje jaja obično se prave kolektivna gnezda i to na jedan ili dva sprata, odignuta oko 30 cm, stavljaju se i male merdevine da bi se ćurke lakše popele. Na jedno gnezdo ide 5-6 ćuraka. Jaja se sakupljaju redovno, svaka dva sata. Ćurke se u proizvodnji koriste 24 sedmice, a klanje se vrši u dobi od 56 sedmica.  U jednom turnusu to je do 150 komada tovnih ćurki, a moze se računati sa dva turnusa.

Isplativost je najbolje odrediti računicom preko ishrane: da se utovi ćurka potrebno je oko 22 eura, a jedna ćurka do težine 12 kg ili ćuran do težine 16-18 kg pojede do 55 kg hrane. Prodaja je najčešće individualna. Klanje se obavlja sezonski, a najviše potraznje je krajem godine kada su praznici.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!