Saveti za uzgoj dunja

0

Dunja je poreklom sa Kavkaza a gaji se više od 4 000 godina. U domaćim područjima, dunja cveta od kraja aprila do sredine maja, i na taj način izbegava kasne prolećne mrazeve. Takodje i sazreva dosta kasno, oko 170 dana posle cvetanja pa je tako pogodna za gajenje u krajevima sa dugim toplim jesenima. Za uspešan uzgoj dunja, ne preporučuje se nadmorska visina veća od 700 metara.

Dunja je dugovečna biljka i njeno drvo može živeti i od 40 pa do 70 godina.

Isplativost gajenja dunje počinje sa njenim prvim davanjem plodova, a to je druga godina starosti, dok prvi značajni prinosi počinju od 4.godine. Maksimalan rod dunja ostvaruje nakon 10 godina.

Proizvodnja dunja u plantažnim zasadima daje prinos po stabl ud 10 do 60 kg , dok pojedinačna stabla mogu dati od 100 pa i do 400 kg. plodova.

Stablo dunje najčešće dostigne visinu od 3 do 5 metara, a iako je prirodni obilk dunje zapravo žbun, u plantažnim zasadima, uz orezivanje, dunje se uspešno gaje kao stablašca.

proizvodnja dunja

Vrste dunja

List dunje izgledom se razlikuje u odnosu na vrstu, pa tako zeleni maljavi listovi mogu biti jako krupni kod vranjeskih dunja (18 cm) ili pak vrlo sitni – kod leskovačke dunje. List dunje može ukazati i na neke bolesti biljke, pa se tako prilikom viroza značajno smanjuje i postaje jako sitan.

Leskovačka dunja ima jabučast, okrugao i krupan plod – i do pola kilograma. Plod je kiselosladak i limun žute boje. Sazreva u oktobru a plodovi dobro podnose transport. Mane koje se inače navode se odnose na relativno sitne plodove i na lako opadanje plodova pri jačem vetru. Leskovačka dunja je vrlo otporna na bolesti i štetočine, izuzev virusa.

Vranjska dunja se još naziva i dunjac. Gaji senajviše u slivu Južne, Zapadne i Velike Morave. Stablo ove dunje je osetljivije na bolesti i štetočine. Ima krupne listove i cvetove koji su takodje vrlo krupni. Plod je krupan do vrlo krupan , žut i nakiseo, težak i do kilogram i po i kruškast. Plodovi se beru se od sredine do kraja oktobra.

Plod divljih i kultivisanih dunja

Plod dunje raste iz cvetne trube i zadebljale cvetne lože. Masa ploda se kreće se od 50 grama , kada su u pitanju divlje vrste dunja, pa sve do čak 2 kilograma kod nekih kultivara. Prema obliku plod dunje može biti okruglast, zvonast, spljošten ili izdužen. Ukupni troškovi proizvodnje dunje uz prinos od oko 40 tona po hektaru su i do 40 odsto manji u odnosu na jabuku ili na primer neke sorte zimskih krušaka.

Važnost adekvatnih uslova za uzgoj

Dunja voli kada je izložena svetlu, pa tako za dunjik birajte dobro osvetljenu poziciju. Ako su u senovitom položaju, slabije će radjati. Takodje, plodovi u senci neće imati karakterističnu aromu i beće dosta zeleniji i maljaviji od drugih, osunčanih plodova. U hladnijim zonama i na većim nadmorskim visinama česta pojava je stradanje ploda pa i drveta dunje.

Drvo dunje izmrzava na oko -27° C, cvetovi već na minus jedan, a plodovi na minus 2,2 stepena, dok jedino severna dunja može da izdrži i do -35 stepeni bez oštećenja.

Nega dunja podrazumeva dovoljno vode i vlage jer pojedini delovi dunje sadrže i do 85 odsto vode. Ipak, dunja će verovatno podneti i sušni period uz svoj zaštitni mehanizam savijanja listova u trubice kako bi smanjila transpiraciju. Najviše vode joj je potrebno u avgustu i septembru.

Za normalan rast i uspešno gajenje dunje, obično se navodi da je neophodno da padne godišnje od 750 do 990 mm vode, mada praksa pokazuje da se dunja uspešno može gajiti i u krajevima sa oko 600 mm vode po godini.

Vetar dunji može naneti dosta štete jer može da izazove naginjanje stabala, i odvaljivanje grana, opadanje i oštećenje plodova, ali i cvetova. Zato na vetrovitim lokacijama zaštitite dunjik odgovarajućim pojasevima.

Sadnja i zemljište

Za sadnju dunja najbolje je umereno vlažno, propusno i zemljište bogato hranljivim materijama. Nemojte podizati dunjik na teškoj ili vlažnoj zemlji kao ni na suvoj ili peskovitoj zemlji. Stabla dunje zahtevaju đubrenje stajskim djubrivima.

Debljina oraničnog sloja je minimum 50 – 60 cm, da bi se stablo normalno razvijalo.

Rastojanje između redova i u samom redu zavisi od podloge, bujnosti sorte, uzgojnog oblika, tipa zasada… Obično su razmaci medju redovima od 4 do 6 metara, a u redu od 2,80 do 4,50 metra.

Neke sorte dunja:

Berecki, šampion, pazardžijska, trijumf, češka dunja, konstantinopoljska, lačkadžorska, portugalska, zangakeni i plovdivska dunja.

Proizvodnja sadnica u razmnožavanje

Dunja se razmnožava semenom, reznicama, položnicama, nagrtanjem, izdancima i kalemljenjem. Razmnožavanje semenom se praktikuje samo prilikom kreiranja novih sorti. Razmnožavanje reznicama se koristi kod proizvodnje podloga, dok se položnicama dunja razmnožava onda kada treba proizvesti retke sorte koje u rasadnicima nisu dostupne.

Razmnožavanje izdancima se radi jedino kada se željena sorta dunje nalazi na sopstvenom korenu.

U masovnoj proizvodnji sadnice dunje se dobijaju sključivo kalemljenjem. Kalemljenje dunje može se obaviti na oko deset načina, a najviše se koristi okuliranje na spavajući pupoljak, obično spajanje i spajanje sa strane.

Rezidba dunje

Dunja rađa na kratkim, vitim i dugim grančicama koje se ne skraćuju. Skraćivanjem dugih grana, kod dunje se potencira bolje grananje i može se obaviti kod dunja u rodu ili dok je plod još zelen.

Raspored sorti

Zbog boljeg oprašivanja dunje, u voćnjaku je potrebno izvršiti raspored glavne sorte i sorti oprašivača. Pošto se u praksi najčešće sreću zasadi u kojima su leskovačka i vranjska dunja, odnos može biti 6:2 ili 6:1.

Održavanje

Održavanje zemljišta u plantažnom zasadu dunje podrazumeva jesenju obradu do oko 10 cm u dubinu, dopunsku obradu, i tretman herbicidima koja može da startuje već od prve godine starosti zasada.

uzgoj dunja

Ishrana dunje

Pošto se u zasadima korenov sistem dunje prostire po celoj površini zemljišta, đubri se cela površina dunjika, i to okvirnim količinama od 200 – 400 kg KAN-a i 400 – 600 kg NPK đubriva u jesen i rano s proleća.

Navodnjavanje

Prvo zalivanje odvija se vrlo rano, u vreme otvaranja pupoljaka. Drugo zalivanje se vrši pred kraj juna, treće u julu i četvrto u avgustu. Sva zalivanja moraju biti obimna.

Dunja i pesticidi

Suzbijanje štetočina u dunjiku se sprovodi tek onda kada štetočine ili bolesti pređu ekonomski prag štetnosti. Za uspešnu zaštitu dunja dovoljno je 6 do 8 tretiranja. Najčešće bolesti su palež dunje, monilija dunje, pegavost lišća i pepelnica dunje, uz napomenu da je dunja otporna na navedene bolesti. Dunju napadaju štetočine poput breskvinog smotavca, jabukiog smotavca, zelene lisne vaši, rutave bube, moljaca, cvetojeda, minera lista, potkornjaka, sipka… Štetu mogu takodje da učine zečevi i poljski miševi.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!