Saveti za uzgoj hrena

1

Hren je višegodišnja biljka i uzgaja se zbog rizoma dok se jednogodišnji izboji koriste za razmnožavanje. Može narasti i do 1,5m u visinu,a koren i do jednog metra dužine. Listovi hrena su u vidu rozete, a cvetovi rastu u cvastima. Sečen i rendan, hren ima ljut miris i ukus. Lekovitost hrena potiče od visokih koncentracija C vitamina – u svežem korenu ga ima ga više od 100 mg, a u mladim listovima čak 300 – 400 mg. Hren je bogat i provitaminom A.

Zemljište za uzgoj hrena

Hren dobro podnosi hladnoću pa se može uspešno gajiti i u našim krajevima. Za gajenje je jedino potrebno obratiti pažnju na adekvatno zemljište. Pošto hren ima dubok koren, potrebno je obezbediti zemljište koje ćete moći da obradjujete na 40 do 50 cm dubine. Zemlja ne treba da bude preteška ni glinovita. Priprema zemljišta podrazumeva duboku obradu na jesen ili u rano u proleće.

Hrenu prija plodno tlo, pa ga zato, pre obrade, djubrite stajskim djubrivom. Najbolja je ph vrednost tla izmedju 6 i 7,5. Na istoj površini hren se može saditi ponovo tek kada prodju 3 do 4 godine. Najbolji predusevi su strna žita, posebno pšenica, zatim mahunarke i razne leguminoze. Sam hren nije dobar kao predusev, jer se lako regeneriše i postaje korov, pa zbog toga posle hrena, na istom zemljištu treba gajiti kulture sa jakim korenom i velikom nadzemnom masom, ( kukuruz, sirak, tikve, suncokret…).

uzgoj hrena

Razmnožavanje hrena

Hren se razmnožava najčešće vegetativno, reznicama korena. Pripremite ih za sadnju još u septembru ili u rano proleće tako što ćete koren iseći na komade dužine oko 25 cm. Iz vršnih spavajućih pupova na reznici razviće se listovi, a iz donjih novi koren.

Ipak, spavajuće pupove kojise nalaze na srednjem delu reznice, najbolje je ukloniti, da bi se preostali pupovi razvili u deblje i jače korenje.

Reznice se sade tako da im vrh bude oko 5 cm ispod površine tla. Ostavite biljci dovoljan razmak od oko 50 cm, uzmedju biljaka i oko 80cm izmedju redova, jer je hren robusna biljka koja se jako razvija i treba joj prostora. Pri povoljnim vremenskim uslovima ren bi trebalo da nikne za oko 20 dana.

Pravilnim uzgajanjem i redovnim plitkim okopavanjem, rešavajte pitanje korova. Za vreme sušnog leta potrebno je redovno navodnjavanje.

Hren se može razmnožavati i semenjem koje je sitno i smedje, ali ima prilično slab procenat klijavosti.

Temperatura

Tokom faze mirovanja, hren može da prezimiti i na temperaturi od -45 °C! Ali, još neukorenjene mlade reznice mogu da stradaju i na temperaturi od minus šest stepeni. Hren voli senovita mesta.

Hrenu najviše prija temperatura u rasponu od 17 do 20 stepeni kada će najbrže rasti i razvijati se. Ako je na temperaturi većoj od 25 stepeni – hren će rasti sporije i daće manji prinos.

Kako bi proizvodnja hrena bila uspešna, vodite računa o vlagi. Najprikladnija je umerena vlaga tla i visoka vlaga vazduha. Ova biljka može da izdrži kratka sušna razdoblja, ali će to smanjiti kvalitet korena.

Djubrenje

Zemljište se djubri mineralnim gnojivom u razmeri 8:26:26 ili 10:30:20, ili pak sa 40 do 70 tona po hektaru stajskog djubriva.

Setva i sadnja hrena

Hren se sadi u jesen ili proleće (od kraja marta do sredine aprila) – korenovim podancima dužine oko 20 cm.

Tri su načina sadnje: Sadnja u jarke sarazmakom od pola metra gde se reznice polažu ukoso na 30 cm razmaka jedna od druge i pokrivaju zemljom; sadnja reznica u vodoravni položaj sa uvinutim gornjimkrajem ka gore na dubini od 15 cm i treći način je sadnja na nasipe sa razmakom od 50 do 80 cm uz pravljenje kosih rupa u koje se postavljaju reznice na način da donji delovi budu ispod i između dva nasipa, a gornji krajevi su ispod vrha nasipa.

Održavanje nasada

Plitkom obradom zemlje izmedju redova , održavajte prozračnost zemlje i vodopropustljivost. Na ovaj način se i uništava korov sve dok rozete lišća ne zatvore redove. Pored ove vrste obrade zemlje, nasad treba prihranjivati . Tokom leta, korisna bi bila dva do tri navodnjavanja u trajanju od po pola sata.

Berba i skladištenje hrena

Prva berba hrena obavlja se u istoj godini kada i sadnja. Po kvadratnom metru dobija se od 600 do 800 grama hrenovog korena. Prinos po hektaru, u zavisnosti od vrste je od 6 do 8 tona. Neke vrste će dati od 10 do 15 tona po hektaru. Hren se vadi u kasnu jesen u periodu mirovanja biljke što se prepoznaje po žutom lišću. Nekada se koren hrena može vaditi i zimi ali kada zemlja nije smrznuta, odnosno, ako je temperatura iznad nule ili pak na proleće pre početka nove vegetacije biljke.

gajenje hrena

U slučaju da koren usled suše nije dostugao zadovoljavajuću veličinu, ostavite ih u zemlji još jednu sezonu.

Hren se iskopava različitim prilagođenim motikama koje se koriste i za šargarepu ili krompir koje treba što bolje podesiti kako bi se na površinu izvukla cela biljka jer hren ima račvasti koren. Izvađeni hren se sortira, i zatim doradjuje ako za to postoji potreba.

Koren hrena treba očistiti, odrezati sitne izdanke ili korenčiće a nakon pranja, skladištiti u drvene sanduke ili vakuum vreće.

Optimalni uslovi skladištenja hrena posle berbe su u hladnjačama ili specijalnim skladištima, na temperaturi od 0 do 10 stepeni, sa vlažnošću vazduha izmedju 85 so 90 posto.

Zanimljivost: Ako hren sadite tik pored voćnjaka, delovaće kao prirodni pesticid.

Hren kao lek

Lekovitost hrena uzrok je tome što se ova biljka koristi kao sastojak prirodnih preparata za lečenje bronhitisa, astme,obolele jetre,kod opekotina, herpesa, i za jačanje imunitetau vreme prehlada.

Potražnja za proizvodima od hrena je konstantna, a posebno je jaka u toku zime, tako da tržište za plasiranje ove kulture ne bi trebalo da predstavlja problem proizvodjačima.


Share.

1 Comment

  1. Tijekom prošlogodišnje poplave u Posavini (Tolisa – Orašje) moj zasađeni jednogodišnji hren je opstao unatoč tomu što je bio cca 45-50 dana pod vodom. Toplina vode kao i zeleni pokrov (žabokrečina) nisu naškodili biljci. Moj hren upravo cvjeta. Dakle, može uspijevati i na njivama na kojima je moguće zadržavanje vode.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!