Saveti za uzgoj koprive

0

Uzgoj koprive može biti unosan posao imajući u vidu da tržište ima sve veće potrebe za ovom lekovitom biljkom i to da joj za gajenje prija naše podneblje. Isplativost uzgoja koprive je gotovo uvek osigurana jer se kopriva distribuira kozmetičkoj, farmaceutskoj i prehrambenoj industriji.

Od koprive se koristi lišće i koren. Lišće sadrži oko 6 % proteina i oko 7 % ugljenih hidrata. U jednom kilogramu mladih biljaka ima čak 137 mg vitamina C, što objašnjava kolika je lekovitost koprive, imajući u vidu i veliku koncentraciju gvoždja.

Kopriva sadrži još i veliku količinu karotena, i vitamine iz B grupe. Tu su i kalcijum fosfor, sterilglikozid, fenilpropan i lignin. Plod koprive sadrži do 30 % masnog ulja kojeje bogato vitaminom E i linolnom kiselinom.

Lekovitost koprive

List koprive koristi se za lečenje u vidu čaja ali i kao hrana. Čaj od koprive dobar je za terapiju malokrvnosti, protiv krvarenja, jača imunitet a koristi se u za ispiranje grla.

Koren koprive se u se u vidu ekstrakta ili čaja koristi za lečenje prostate. Kopriva ima snažno antioksidantno delovanje i čest je sastojak šampona i pakovanja za kosu na koju ima posebnu blagotvornost.

Uzgoj koprive

Kopriva nije mnogo zahtevna biljka u smislu da traži dosta svetlosti i visoke temperature. Može se uspešno gajiti i berba će biti zadovojavajuća i ako koprivu gajite na senovitim lokacijama.

Odgovaraju joj svi tipovi zemljišta, ali je optimalno humusom bogato tlo. Slabije će roditi i uspevati na teškom i vlažnom zemljištu.

Kopriva je višegodišnja biljka koja ne ulazi u klasični plodored. Najvažnije je da se zaštiti od korova, naročito onih višegodišnjih.

Obrada tla se obavlja kao i za druge kulture i zahteva dodavanje stajskog djubriva. Kopriva voli kiseonik i prijaće joj rastresito tlo. Za prihranjivanje se dodaje 30 do 40 kg/ha N posle svakog otkosa. Osim kiseonika, kopriva ima potrebe i za kalijumom i fosforom.

Razmnožavanje

Kopriva se u zavisnosti od vrste, razmnožava semenom ili stolonima. Seme joj je vrlo sitno, a preporučuje se najjeftiniji način proizvodnje koprive – u hladnim lijehama. Seme se seje u maju a presadjivanje sadnica je na jesen.

Pre sejanja, seme treba hladiti u frižideru desetak dana. Setva može biti i u jesen, pre perioda mrazeva.

Za proizvodnju sadnica, koristi se 100 do 200 grama semenapo hektaru a to je oko 5 000 sadnica.

Kada je reč o direktnoj setvi u polju, koristi se ipak 3 do 4 kg semena po hektaru. Prinos koprive je skroman prve godine, jer se biljke polako razvijaju, pun rod će dostići nakon druge godine.

Razmnožavanje putem stolona: Od nasada se uzmu žile odnosno – vade se, zatim se odstrane oboleli i truli delovi. Kada se očiste, razdvajaju se i režu na oko 25 do 30 cm. dužine. Sadnja stolona je na jesen ili proleće u brazde duboke 10 cm sa razmakom među redovima od 50 do 70 cm i razmakom između biljaka od 30 cm.

Dalja nega

Nega koprive podrazumeva okopavanja, prihranjivanje i eventualno navodnjavanje. Ako se korov ne uništi okopavanjem, treba ga redovno pleviti.

Kopriva traži dosta hranjiva, pa je tokom perioda vegetacije prohranite u početnoj fazi razvoja i posle svakog košenja. Prvo prihranjivanje je početkom proleća u količini od 150 – 200 kg/ha a posle otkosa – u količini od oko 100 kg/ha gnojiva (KAN).

gajenje koprive

Berba i sušenje

Kopriva se treba kositi odnosno brati dok je mlada – visine od oko 30 cm, a to je obično polovinom aprila. Naredna žetva može se ipriličiti već za 20 dana. Ne treba dozvoliti da kopriva razvije stabljike. U tom slučaju, biljke treba cele kositi, sušiti i tek tada odvajati lišće.

Ako se kosi na vreme, po godini su moguća 8 otkosa, nekada i 10. Za razliku od košenja listova, koren se mora vaditi ručno, dobro očistiti pa onda ponuditi tržištu.

Kopriva se može sušiti prirodno, najpre na suncu, a onda se sušenje završava na promajnom mestu uz redovno okretanje.

Sušenje se obavlja i u sušnicama, prva 2 sata na temperaturi od 60 °C, a zatim na temperaturi od 50 °C. Da bismo dobili kilogram suvih kopriva potrebno je 5 do 6 kg svežih.

Koren se isključivo suši u sušnicama.

Prinosi

S površine pod koprivom od jednog hektara, dobija se obično 10 – 15 tona svežih, odnosno 2- 3 tone suvih listova koprive.

Prinos svežeg korena je od 8 do 10 t/ha, odnosno 2,5 – 3,5 t/ha suvog korena koprive.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!