Saveti za uzgoj pasulja

0

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki, medju kojima je najpoznatija i najrasprostranjenija na svetu. Pošto ima neutralan ukus, kombinuje se sa mnogim namirnicama i prisutan je u velikom broju svetskih kuhinja, naročito zato što je dostupan preko čitave godine.

Pasulj je donet iz Amerike u Evropu u 16. veku zajedno s krompirom i kukuruzom. Danas su njegovi najveći proizvodjači Indija, Kina, Indonezija, Brazil i SAD. Metodama kultivacije, kreirano je oko 70 vrsta pasulja, sa vegetacijom koja traje od 70-90 dana.

Kada su u pitanju vrste pasulja, najčešće izdvajamo smeđi, beli ili crveni pasulj koji su podjednako bogati vitaminima, posebno vitaminina E i C, dok sušenjem zrno ne gubi hranljive sastojke. Postoje i izrazito niske sorte pasulja poznate kao čučavci.

Pasulj se u Srbiji gaji na više od 20.000 hektara, a prosečni prinos po aru je oko 15 do 20 kg. Uzgoj pasulja je moguć i u združenoj setvi sa kukuruzom.

Pasulj je leguminozna biljka i na njegovom korenu žive bakterije azotofiksatori, zahvaljujući kojima se godišnje u zemljištu stvori azota oko 150 kg/ha.

Uslovi za gajenje pasulja

Da bi se osigurala dovojna isplativost od uzgoja pasulja, od ključnog značaja je obezbedjenje povoljnih uslova. Pasulj voli rastresito, plodno i humusno zemljište, a daće vrlo niske prinose na teškim, zbijenim i kiselim zemljištima.

Takodje, na tlu gde su se prethodne godine primenjivali preparati na bazi aminotriazina, ne preporučuje se gajenje pasulja zbog negativnog uticaja ostataka preparata na rast i razvoj pasulja.

Temperatura: Pasulj traži dosta toplote i najmanja temperatura za klijanje je od 8 do 10 stepeni. Usev će sigurno uništiti temperature niže od 1 C. S druge strane, suviše visoke temperature udružene sa niskom vlažnošću vazduha uzrokovaće opadanje cvetova.

Navodnjavanje: Tokom čutavog vegetacionog perioda pasulj ima jake potrebe za vodom. Uz adekvatno navodnjavanje može se računati na siguran rod. Pošto pasulj ne podnosi gajenje u monokulturi, optimalni predusevi za pasulj su strna žita i okopavine.

Obrada zemljišta: U slučaju da pasulju prethodi strno žito, treba zaorati strnište, a na jesen poorati na punu dubinu:30-35cm. Na proleće, pre nego dodje vreme setve, brazde se zatvaraju i sledi predsetvena priprema setvospremačem.

Napomene pred setvu: Nabavite seme sa klijavošću od najmanje 70 posto, i upražnjavajte meru tretmana uz preparat AZOTOFIKSIN sa kulturom bakterija Rh. Phaseoli koja povećava prinos pasulja. Za 100kg semena pasulja treba Vam oko pola kilograa preparata.Vreme setve: Kada srednje dnevne temperature postanu veće od 15 stepeni, a setveni sloj zemljišta ima oko 10 stepeni – pasulj se može sejati, a to je uglavnom kraj aprila meseca.

Đubrenje: Profesionalna proizvodnja pasulja podrazumeva da se uradi hemijska analiza zemljišta kako bi se biljkama omogućila izbalansirana ishranu. Pošto je pasulj leguminoza, poseduje mogućnost asimilacije azota, za đubrenje se koriste formulacije sa manje tog elementa.

Za prinos od 2 000 kg po hektaru usev pasulja potroši oko 60 kg N, 80 kg P2O5, 90 kg K2O.

Proces uzgoja pasulja

Ceo proces proizvodnje pasulja, i sadnja i setva kao i berba mogu biti mehanizovani. Jedan uobičajen zajednički usev pasulja i kukuruza počinje setvom kukuruza i pasulja u naizmeničnim redovima ili u isti red ali se kukuruz ne seje pregusto.

Za ovakvu vrstu uzgoja biće Vam potrebno oko 50 kg/ha semena pasulja. Mana ovakvog združenog useva su manji prinosi, ručna obrada i ručna berba.

uzgoj pasulja

Zaštita od korova i bolesti i tretiranje pasulja hemijskim preparatima

Stalno kreiranje novih hibrida kukuruza, smanjena je upotreba herbicida u kukuruzu. Kultiviranjem u dva do tri navrata se uništavaju korovi, a prvo kultiviranje je desetak dana nakon nicanja. Poslednja obrada zemlje izmedju redova se mora obaviti pre početka cvetanja. Tokom vegetacije biljke pasulja zaštita od bolesti i štetočina se obavlja sa ciljem preventive ali uz konsultovanje sa stručnim licia iz poljoprivrednih službi.

Preventivne mere zaštite

Za setvu birajte zdravo i dezinfikovano seme. Usev treba da bude manje bujan, a redovi u pravcu vetrova. Gajite otpornije sorte kao što su Biser i Galeb. Iako praparati na bazi bakra ne daju kompletnu zaštitu, oni će u velikoj meri smanjiti mogućnost pojave sekundarnih infekcija.

Berba

Kod niskih sorti, biljka pasulja je zrela kada je ostala bez lista i kada je sadržaj vlage u zrnu do 18 posto. Berba se vrši rano ujutru. Pasulj je spreman za berbu obično krajem jula i početkom avgusta. Berba može biti mehanizovana i ručna a moguće su i kombinovane metode berbe.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!