Japanska dunja – izdržljiva žbunasta lepotica

0

Japanska dunja, latinski naziv (Chaenomeles japonica) spada u listopadne žbunaste biljke ( porodica: Rosaceae). Potiče iz Azije, postojbina su joj Kina i Japan. Na našim prostorima, većinom se gaje kao ukrasno šiblje u vrtovima a dobre su za živu ogradu. Pogodne su i kao bonsai biljke.

Karakteristike

Japanska dunja je specifični vesnik proleća, i može dostići visinu od jednog do tri metra a raste u vidu trnovitog grma. Sjajni, tamnozeleni i blago nazubljeni listovi po ivicama, naizmenično su raspoređeni i jednostavni dok su cvetovi veličine od 3 do 5 cm u prečniku, imaju pet latica i obično su obojeno narandžasto-crvenim nijansama, dok su redje one sa cvetovima bele i bledo ružičaste boje. Noviji kultivari imaju duple cvetove i prijatan nežan miris.

Cvetanje japanske dunje je krajem zime ili početkom proleća (u martu ili aprilu) i najpre se javljaju cvetovi pa tek onda i listovi.

Plodovi japanske dunje: Plod sazreva kasno na jesen i sličan je nama poznatoj dunji ali dosta je sitniji (dunjica ima prečnik 10 do 15 cm. i jestiva je) . Ima miris koji liči na mirise jabuke i klasične dunje. Pošto su plodovi japanske dunje ipak prilično opori, ne treba ih jesti kao sirove. Koriste se kao dodatak džemovima i kompotima zbog jačanja arome, ali i kod likera. Plod je bogat C vitaminom.

Japanska dunja uzgoj

Razmnožavanje japanske dunje

U sredini ploda japanske dunje, nalazi se seme rasporedjeno u pet pregrada. Ako dunju razmnožavate semenom, potrebno je da se seme izvadi iz plodova, opera i malo prosuši. U decembru posejte seme u treset. Niče već za oko 4 sedmice i u prohladnim prostorijama. Sačekajte potom lepše dane za presadjivanje nove biljke u vrt. Ima jaku sposobnost klijanja.

Može se razmnožavati i drvenastim i poludrvenastim reznicama s kraja leta ili početkom jeseni kao i odvajanjem izbojaka koji izlaze iz korenovih pupoljaka.

Uzgoj i nega

Japanska dunja nije zahtevna za uzgoj. Traži malo svežije, plodno i drenirano zemljište i sunčani položaj. Voli direktno sunce i ne treba je često zalivati. Podnosi skoro svaki tip zemljišta.

Biljka može da podnese i sušu, a otporna je i na niske temperature. Pošto joj ne smetaju ni dim i prašina, idealna je za živu ogradu pored prometnih ulica.

Orezivanje jako dobro podnosi i lako je možete oblikovati po želji. Orezivanje podstiče cvetanje dunje. Orezivanje se obavlja redovno i to posle svakog cvetanja. Grane se obično orezuju na 2 do 3 pupa, a one preguste se proredjuju uz oblikovanje grma, da bi se videli dunjini cvetovi.

Prihranjivanje: Japansku dunju treba prihraniti svakog proleća najbolje sporootapajućim đubrivima pre nego krene “buđenje biljke”.

Sadnja japanske dunje može biti u grupama i pojedinačno.

Savet: Ako i tokom zimskih dana hoćemo da uživamo u cvatu japanske dunje, odrežite nekoliko grančica s pupovima, unesite u toplu sobu i stavite u posudu s vodom. Grančica će brzo početi da cveta!

Problemi

Japanska dunja rano cveta, ali se može desiti da rani prolećni mrazevi unište pupoljke i tako dolazi do izostanka cvetanja.

Ako dodje do opadanja listova, a uslovi gajenja su ispoštovani, moguće je daje u pitanju napad gljivica, pa je tada neophodno tretiranje fungicidom.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!