Grahorica – krmno bilje koje obogaćuje zemljište

0

Grahorica, latinski naziv (Vicia sativa), porodica – Fabaceae ili Leguminosae, je ozima biljka koja može dati visokokvalitetnu hranu za životinje. Primenjuje se u svežem obliku, kao seno ili silaža. Seme grahorice se može koristiti kao komponenta u proizvodnju koncentrivanih hraniva. Posebno je vredna biljka jer se može primenjivati i za zelenu gnojidbu jer daje vrlo veliku biljnu masu. Grahorica poseduje vrlo dobro razvijen korenov sistem koji “popravlja” zemljište jer živi u simbiozi sa bakterijama (Rhisobium species) pa tako obogaćuje tlo azotom. Upravo iz tog razloga, ovo krmno bilje je dobra pretkultura za većinu drugih kultura.

Izgled biljke

Koren grahorice je vretenastog oblika i prodire duboko u zemlju. Stabljika je visoka oko 50 cm i više, ali je tanka pa tako poleže i završava se viticom. List je složene građe, ima osnovnu peteljku, koja se završava viticom i male listiće sa posebnim peteljčicama kojih može biti od tri do 7 pari.

Cvetovi grahorice se razvijaju u lisnom pazuhu biljke. Vicia je uglavnom samooplodna biljka. Njen plod je mahuna, a semenke su okrugle, nežno spljoštene, ljubičasto – smeđe obojene.

Grahorica 2

Uzgoj, setva, sadnja…

Grahorici najviše prijaju tla slabo kisele reakcije. U plodoredu može biti posle različitih kultura. Obrada zemlje za ozimu grahoricu vrši se prema sastavu obrade zemljišta za ozime kulture. Kosidba se obavlja u vreme kada se grahorica dovoljno razvije, a žitarice još nisu otvrdnule.

Pošto grahorica ima stabljiku sklonu poleganju, to otežava njen rast, razvoj i kosudbu, a može uzrokivati i gubitke. To je razlog što se ne seje u čistoj kulturi, već u smesi sa raži, pšenicom, zobi ili ječmom, koji koj služe za oslonac i podršku.

Seje se oko 130 kg po hektaru i 30 – 40 kg po hektaru raži ili ječma, odnosno oko 50 kg/ha pšenice ili 70 kg/ha zobi.

Najranije za berbu stiže mešavina grahorice i raži, a najkasnije grahorice i zobi. Vreme setve je rano u jesen (početkom septembra), da bi se do početka zime biljka dobro razvila i pripremila za hladno vreme. Takodje, ranija setva omogućava i bolje korišćenje zimske vlage.


Gnojidba

Gnojidbom treba dodati oko 50 kg/ha dušika, oko 80 – 100 kg/ha fosfora i oko 120 – 130 kg/ha kalija. Polovica fosfornih i kalijevih gnojiva daje se u osnovnoj obradi tla, a druga polovica u pripremi tla za sjetvu kada se dodaje i cjelokupna količina dušika.

Jara grahorica

Optimalni rok za setvu jare grahorice je krajem februara i do polovine marta meseca. Seje u smeši sa jarim ovsom, zbog poleganja. Potrebna količina semena za setvu je 120 kg/ha i 30 kg/ha ovsa.

Prvo se seje grahorica a popreko  na redove ovas.   Seje se gusto sa razmakom od 14 do 16 cm i na dubini od 4 do 6 cm. Nakon setve zemlja se obavezno povalja, kako bi seme brže isklijalo. Grahorice se inače brzo razvijaju i uspešno guše korove tako da ta vrsta zaštite nije neophodna.

Primena grahorice

Grahorica se uglavnom koristi kao zelena masa u ishrani stoke – za ovce, u ishrani konja, golubova, goveda i svinja. Može se i silirati, gde je u smesi sa ovasom izuzetno kvalitetno hranivo. Za siliranje je optimalno grahoricu kositi kada ima dosta mahuna.

Prinos

Prinosi za ozime sorte grahorice kreću se od 35 t/ha pa do 45 t/ha zelene krme. To he od 7 t/ha do 9 t/ha sena, koje ima ima preko 21% sirovih proteina u suvoj materiji.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!