Matičnjak – lekovita nezahtevna biljka

0

Matičnjak, latinski naziv (Melissa officinalis), familija (Lamiaceae) je lekovita višegodišnja biljka poreklom iz Evrope i Azije. Ime biljke potiče od grčke reči – melissa , što znači med, jer je jako bogata cvetnim nektarom.

Izgled biljke

Matičnjak je visine 60-80 cm, ima dobro razvijen koren sa većim brojem uspravnih stabljika. Lišće je prosto, jajasto a biljka je obrasla sitnim, nežnim maljama. Cvetovi matičnjaka su sitni i beli, plavičastobeli, bledoroze ili žućkastobeli rasporedjeni u grupicama.
Lokalni nazivi matičnjaka prisutni u našim krajevima su: pčelinja trava, medenka, limun trava, limunada, maternjak, matičja trava, metvica, matočina, medeni list, medoper, melisa, pčelarica, pčelina ljubica, pčelinjak, celinska ljubica…

Uzgoj

Matičnjak može da uspeva u različitim klimatskim uslovima. Ipak, za uspešno gajenje je najbolje da raste u uslovima gde je godišnja količina padavina više 600 mm.

Matičnjaku odgovara umereno vlažno i rastresito zemljište, neutralne do slabo kisele reakcije. Kod nas, preporučuje se černozem, plodna gajnjača i aluvijalni nanosi, meliorisane ritske crnice. Matičnjaku neće odgovarati teška i vrlo vlažna zemljišta.

Maticnjak gajenje

Na matičnjak se ne primenjuje plodored, jer je višegodišnja biljka koja na istoj zemlji može da opstane čak 6 do 8 godina. Na isto zemljište matičnjak se može gajiti nakon 4-5 godina, kažu iskusni uzgajivači. Predusevi matičnjaka mogu biti strna žita, okopavine i industrijske biljke. U našoj zemlji može se gajiti u svim krajevima izuzev planinskih. Uzuzetno je zdrava biljka, nije sklona bolestima, i jedino je može napasti buhač.

Setva – priprema

Priprema zemlje najpre podrazumeva uništavanje korovskih biljaka, pošto matičnjak ostaje više godina na istoj parceli.  Nakon što se skine prethodni usev, zemljište se u jesen duboko poore, što je moguće ranije. Ako je u planu jesenja sadnja, poorano zemljište odmah treba pripremiti. Ako je u pitanju pak prolećna sadnja, poorano zemljište se ostavlja sa otvorenim brazdama na prezimljavanja pa se priprema tek pred samu sadnju.

Organsko đubrivo ( 25-30 t/ha ) nanosi se u zemlju tokom jesenje glavne obrade. Za mineralna đubriva, potrebno je prosečno od 80 do 100 kg/ha azota, oko 60 do 80 kg/ha fosfora i 90 kg/ha kalijuma. Đubriva se nanose pre oranja.

Prihrana matičnjaka se obavlja azotnim đubrivima. Prvo prihranjivanje potrebno je s početkom proleća i to sa oko 30 kg/ha azota, pre prvog okopavanja. Drugo prihranjivanje u istoj količini hraniva azota, obično je posle prve žetve. Uobičajena mera u starijim zasadima matičnjaka je đubrenje u jesen ili proleće kombinovanim đubrivima, i to u količini od oko 400 kg/ha i dublje kultiviranje. Za bolji prinos, dobro je i folijarno prihranjivanje koje se obavlja dve do 3 sedmice pre žetve sa 4 do 6 litara za hektar – vuksala ili folifertila.


Razmnožavanje

Matičnjak se može razmnožiti direktnom setvom semena i deljenjem starijih bokora. Za setvu se koristiti obavezno zdravo seme zato što se setvom zaraženog semena povećava koncentracija odredjenih gljivica u zemlji koje su štetne za kvalitet biljke. Seme matičnjaka se direktno seje u jesen ili u proleće. Jesenja setva je krajem oktobra – početkom novembra. Razmak između redova treba da bude 60 cm, dubina setve od pola do jednog cm. Za hektar parcele, za sejanje je potrebno 8-10 kg semena. Seme niče tek na proleće a samo nicanje je prilično sporadično, razvoj biljaka dosta je spor, što značu da se uništavanju korova mora posvetiti velika pažnja.

Ako se setva vrši u proleće, seje se na razmaku 40 cm između redova, a potrebno je 10–12 kg semena za hektar. Kad završite setvu, posejano zemljište treba valjati lakim valjkom. Očekujte da seme nikne za oko mesec dana.

Matičnjak se sadi u jesen ili rano u proleće, na rastojanju 50 cm između redova i 30 cm u redu. Za jedan hektar, treba oko 60.000 sadnica. Posle sadnje, obavezno je zalivanje, posebno u proleće.

Berba i sušenje

Berba matičnjaka vrši se kosidbom u tri etape. Vreme berbe koja je prva – je pred cvetanje i to po lepom i suvom vremenu. Košenje se obavlja na visinu 3-4 cm iznad zemlje. Odmah nakon kosidbe, otkidaju se lišće i vršni delovi biljke, a zatim se suši. Listovi se morju kidaju bez peteljki, i ne smeju se gnječiti, kako se ne bi oštetila i boja, što proizvodu daje manju vrednost.

Sušenje se odvija u zasenjenim prostorijama za dobrom cirkulacijom vazduha ili u sušionicama na temperaturo 30-40 C. Osušeni delovi biljke pakuje se u paprine vreće, bez gnječenja, i odlaže u suve, mračne i hladne prostorije. Matičnjak se suši na temperature od 30 stepeni u sušarama ili na vetrovitim lokacijama. Osušeni listovi se posle kidanja pakuju u papirne kese.

Prinos po hektaru: Oko tona i po lišća matičnjaka.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!