Marakuja, (latinski naziv – Passiflora edulis, u prevodu – gospodinova krunica) je biljka iz porodice Pasifloracae. Potiče iz Latinske Amerike (Paragvaja, Brazila i Argentine).
Ovo egzotično voće se komercijalno uzgaja zbog ploda. Njeno gajenje je moguće u predelima gde nema mrazeva: Najuspešniji uzgoj i najveći prinos, ostvaruju se u sledećim zemljama: Indija, Šri Lanka, Novi Zeland, Kolumbija, Ekvador, Indonezija, Australija, Peru, Kalifornija, Haiti, Havaji, istočna Afrika, Meksiko, Karibi, Brazil, Izrael, Kostarika i Južna Afrika.
Plod marakuje
Oblik ploda marakuje je okrugao ili ovalan a boja varira od žute pa do tamnoljubičaste kad sazri.
I čvrstina ploda se razlikuje pa tako plod može biti i mek i tvrd. Centralni deo ploda je sočan i pun brojnih semenki. Upotreba ploda je raznovrsna: može se jesti svež a i koristiti za pripremu sokova. Kada se plod jede svež, preporučuje se da se posle branja ostavi par dana da odstoji kako bi se povećala njegova slatkoća i ukus bio bolji. Vitamini su jako zastupljeni u plodu marakuje tako da je jasna njena lekovitost u slučajevima protiv prehlada, gripa, pada imuniteta… Tu je i zdrav voćni šećer kao i važni minerali uz antioksidantna svojstva. Sveža marakuja bogata je vitaminom A, kalijumom i dijetalnim vlaknima. Njen sok je pun C vitamina.
Zlatna i tamnoljubičasta marakuja
Dva oblika marakuje razlikuju se po izgledu. Svetložuta voćka je poznata kao zlatna marakuja i raste do veličine koja je karakteristična za citrusno voće, kora ploda je glatka i sjajna i najviše se gaji u Australiji.
Tamnoljubičasta marakuja ima plod manji od limuna, slabije je kisela u odnosu na žutu marakuju ii ma bogatiji miris i aromu. Ljubičasta marakuja se uglavnom uzgaja u Africi i Indiji.
Uslovi za gajenje
Južno i suptropsko voće sve više je popularno na domaćem tržištu. Posebno su egzotične vrste poput marakuje interesantnije kupcima. Ipak, visoka cena takvog voća rezultat je troškova transporta a drugi nedostatak je smanjena svežina voća jer dugo putuje u zemlju odrednicu.
Zato je u našim kontinentanim uslovima, uzgajivačima pravi izazov gajiti i marakuju, za šta je potreban niz obezbedjenih uslova.
Zimzelena penjačica – marakuja, naravno zahteva mnogo svetlosti, a tokom leta, potrebno je intenzivno zalivanje svakog drugog dana. Zalivanje zimi, tokom mirovanja biljke na oko 5°C, dovoljno je na 7 do 10 dana. Ako biljku oprašuju pčele, očekujte ukusne jestive plodove sa finom aromom.
Idealna temperatura za marakuju je od 20 do 28°C, a relativna vlažnost vazduha treba da bude od 60 do 70 odsto). U tim uslovima, biljka može da za godinu dana poraste i do devet metara. Može da izdrži temperature i do minus 2°C, ali ako je temperatura niža duže vreme, lišće biljke sigurno otpada.
Ipak, na proleće, biljka će se obnoviti a potrebno je da smrznute delove orežete pa će onda marakuje pustiti mladice iz korena.
U uslovima naše umereno-kontinentalne klime moguće je gajenje marakuje ali samo u stakleniku ili staklenoj verandi, gde se može obezbediti adekvatna neophodna vlažnost vazduha. Sadnja marakuje se obavlja u velike saksije sa prečnikom od 35 cm. Treba koristiti zemlju koja sadrži dosta organske materije i azota. Biljka zahteva uvek mnogo svetla kako bi procvetala. Kod nas se može gajiti u u plastenicima tako što biljka svojim velikim zelenim listovnim pokrije površinu od 6 do 9 metara kvadrata uz stotine prelepih cvetova i jako ukusnih plodova. Dvogodišnje sadnice sade se na sunčanu lokaciju uz odgovarajuću konstrukciju kao za vinovu lozu. Uz povoljnu negu, daće solidan prinos.
Orezivanje
Na proleće se orezuju glavni izdanci na trećinu njihove dužine. Bočni izdanci se ne orezuju pošto se na njima stvaraju plodovi, tako da ih ostavite da vise.
Cvetovi marakuje kratko traju – do 24 sata.
Razmnožavanje
Marakuja se najčešće razmnožava reznicama i iz semena. Seme pasiflore najpre treba 12 sati držati u toploj vodi, pa tek posle položiti u zemlju. Najbolji period za to su zima ili rano proleće.
Ako marakuju gajite u bašti, krajem jeseni potrebno je malčiranje kako bi se biljka zaštitila od mraza. Najbolje je pasifloru saditi uz zid koji se nalazi na južnoj ili zapadnoj strani, zbog svetla.