Crna ribizla je biljka koja pripada rodu bibičastog voća. Njen latinski naziv je Ribes nigrum, a familija kojoj pripada je Saxifragaceae. Njen grm ima glatke razgranate grane, na kojima stoje plodovi u obliku grozdova. Veličina jedne bobice iz grozda je jednaka veličini zrna graška. Crna ribizla je dosta bogata vitaminom C, ali je pretežno gorkog ukusa.
Gajenje i uzgoj crne ribizle
U svetu se crna ribizla mnogo više uzgaja, ceni i poštuje nego kod nas. Crna ribizla sadrži dosta vitamina i minerala, koji su preko potrebni čovekom organizmu, pa samim tim je i svetska proizvodnja na zavidnom nivou. Napravljene su mnoge kvalitetne sorte koje mogu da imaju prinos po hektaru i do 20 tona.
U Srbiji proizvodnja ovog zdravog bobičastog voća gotovo da ni ne postoji, jer proizvođači ne mogu da računaju na njenu isplativost. Ona je bila popularna kod nas, tačnije na prostorima eEx-Yu, pre skoro tri decenije. Međutim što se sadašnje proizvodnje crne ribizle kod nas tiče, ona ne zadovoljava potrebe domaćeg tržišta. Ranije se uzgajala najviše za pravljenje sokova, džemova i drugih stvari u prehrambenoj industriji.
Crna ribizla je jako važna u čovekovoj izhrani, jer vitamina C ima u izobilju. Sadrži i dosta belančevina i šećera. Ova voćka može se koristiti u svežem stanju ili se prerađivati. Veoma je ukusan i voćni jogurt od crne ribizle. Stručnjaci savetuju da bismo je trebali svakodnevno koristiti u svojoj ishrani.
Uzgajanje crne ribizle bitno je i za farmaceutsku industriju. Za farmaceute najbitniji je plod i list ove čudnovate bobičaste voćke. Njeni plodovi pomažu u regulisanju krvnog pritiska. Jednako je dobar i u popravljanju celokupne krvne slike, najviše za malokrvnost. Takođe crna ribizla jako povoljno utiče na žene u toku ciklusa.
Sadnja crne ribizle
S obzirom da crna ribizla boravi na jednom mestu i do dve decenije potrebno je povrh svega najpre dobro pripremiti zemljište za sadnju. Crna ribizla ime veoma razvijen koren i zbog toga oranje zemlje treba da bude duboko sa velikim nagibom. Zbog tog velikog nagiba može da se desi da nam se voda zadržava, bilo bi poželjno da se oranje obavi ukoso. Što se tiče kvaliteta zemlje crna ribizla je jedna od najzahtevnijih bobičastih biljki. Najviše joj odgovara duboka, humusna, umereno teška, srednje vlažna i sveža zemlja. Na sve ove osobine ova biljka takođe priželjkuje i dobru drenažu zemljišta. Najbolje bi bilo uraditi analize zemljišta pre sadnje crne ribizle.
Najbolje vreme za obavljenje sadnje crne ribizle je od jeseni do proleća. Prvenstveno ćemo iskopati rupe veličine 40 x 40 cm. Sadnju ćemo obaviti u redove. Nema potrebe postavljati naslone, jer je dovoljno čvrsta. Između redova bilo bi poželjno ostaviti barem 2,5 m prostora, dok je rastojanje između biljaka u redu 1 m. Pre polaganja sadnica u zemlju odstranićemo višak polomljenih i oštećenih grančica. Nakon toga, kada sadnicu postavimo u njenu rupu, potrudićemo se da zemlja padne oko njenih žila. Tu zemlju fino utabamo i dodamo ostatak zemlje kako bi naša sadnica stajala uspravno.
Razmnožavanje crne ribizle
Razmnožiti crnu ribizlu nije ni malo komplikovan posao. Najbrži i najbolji način razmnožavanja je reznicama. Reznice ćemo uzeti sa jednogodišnjih biljaka pred kraj njihovog vegetacionog perioda. Najidealnije vreme za uzivanje reznica je u oktobru ili u novembru. Te reznice jesenje mnogo bolje ožiljavaju i daju kvalitetnije sadnice, od reznica uzetih na proleće.
Orezivanje crne ribizle
Ukoliko je u pitanju razbujala jednogodišnja biljka crne ribizle, rezidba će nam dati i najveći prinos. Stručnjaci preporučuju da rezidbu radimo na 2 do 3 pupoljka. Time postižemo ojačavanje korena, a i obradovaće nas od 6 do 8 novih mladih izdanaka. Na jednom žbunu bilo bi poželjno da bude isti broj jednogodišnjih, dvogodišnjih i trogodišnjih grana. Jednostavno pravimo, da nam jednogodišnje grane zamene dvogodišnj, a dvogodišnje menjaju trogodišnje.
Nega i zaštita
Na gajenje crne ribizle dosta utiču i klimatski faktori i faktori koji je okružuju. Nadmorska visina koja joj najviše odgovara za dobar razvoj je od 600 do 800m. Potrebna joj je visoka vlažnost vaduha. Crna ribizla poseduje veliku otpornost na hladnoću. Može izdržati temeprature i do – 30 stepeni. Pored njene otpornosti, ona zahteva zaštitu od vetra. Nije sposobna odbaniti se ili ostati imuna na snage jakih vetrova.
Jako je osetljiva na velike letnje vrućine. Ne podnosi sušne periode, i tada postoji mogućnost opadanja njenih listova. Njoj je najidealnija temperatura na kojoj će se najbolje razviti od 17 do 18 stepeni. Što se tiče zalivanja isto je malo zahtevnija. Njoj bi bila odgovarajuća kolilina padavina od minimun 800 mm godišnje.
Crna ribizla zahteva i zaštitu od raznih bolesti i štetočina koja ju mogu napasti. Za to je potrebno nabaviti preparate u poljoprivrednim apotekama kao što su Mankogal, Bakrocid, Benomil, Tionex, Fenotrotion, Bakrocid, Nisuron, i još mnogi drugi i po uputstvima tretirati svoje biljke.
Sorte crne ribizle:
- Čačanska crna – Odlikuje se razgranatim bujnim grmom. Cvetanje i sazrevanje ove sorte je srednje rano. Njeni grozdovi koje oblikuje, su poprilično dugi. Sadrže oko 8 bobica, koje su takođe krupne. Težina bobice je oko 0,85 g. Veoma je lako odvojiti bobice od petiljke, jer ne otpadaju same. Berba ove sorte najbolje je da se obavi mašinski. Čačanska crna je otporna na štetočine koji prouzrokuju antraknozu.
- Black Reward – Gmoliki žbun dosta ide u širinu. Vreme njenog cvetanja i sazrvanje ne kasno. Njen rod je veoma obilan i reedovan. Ova sorta može se pohvaliti takođe krupnim bobicama, čija je težina oko 0,89 g. Bobice su joj tamne i dosta čvrste. Jedina mana ove vrste crne ribizle , što od nje ne možemo dobiti sok u potpunosti obojen, pa smo prinuđeni mešati ga sa drugim sokovima. Nije otporna sorta, jako je osetljiva na zimske mrazeve i pepelnicu.
- Ben Nevis – Sorta čiji je žbun uspravnog oblika i ne preterane bujnosti. Spada u rednje ranu sortu crne ribizle. Bobice koje se nižu na njegovom grmu su srednje veličine, loptastog oblika i tamno mrke boje su. Bobice se mogu istaći velikim kvalitetom. Od ove vrste prave se izvaredni džemovi i sokovi. Ben Nevis otpornost prema hladnoćama i pepelnici. Ovde je reč o samoplodnoj crnoj ribizli, koja veoma obilno rađa.
- Ben Lomond – Grane njegovog žbuna su blago razgrnute, a kompletan žbun je osrednje bujan. Vreme sazrevanja ove sorte je srednje rano. Ben Lomond je kvalitetna samoplodna vrsta, koja je samim tim veoma rodna. Možemo je okarakterisati kao dosta otpornu sortu, kako na pepelnicu, tako i na hladne zimske dane i mrazeve.