Uzgoj nektarina, sočnog i zdravog voća

0

Nektarina, latinski naziv Prunus persica, je blizak potomak breskve. Početkom 17. veka ova zdrava voćka pojavila se u Engleskoj, a u Evropu je stigla tek 60tih godina prošlog veka. One imaju dosta osobina breskvi, razlika je prvenstveno ta da nektarina nije prekrivena dlačicama kao breskva. Poreklo njenog naziva je od grčkog boga Nektara, čak ćemo čuti da sok od ovog voća zovu i sok Bogova.

Nektarina je voće čiji plod je veličine ploda breskve i veoma specifičnog, lepog i osvežavajućeg ukusa. Boja njenog ploda pretežno je crvena. Ranije je nektarina važila za drvo malih plodova, ali do dana današnjeg kalemljenjem različitih sorti dobile su se fantastične vrste ovog voća. Postoji jako mnogo sorti koje se razlikuju i po ukusu, boji mesa, veličini ploda i mnogim drugim osobinama.

Ukoliko uđemo u radnju sa namerom da pazarimo nektarine, trebali bi obratiti pažnju da uzimamo najpre plodove koji su sjajni i čvrsti, one koji nemaju nikakva oštećenja na sebi. Preporuka je izbegavati omanje i mekanije nektarine koje su verovatno i oštećene. Najbolje bi bilo da ih čuvamo u frižideru u plastičnim kutijama ili kesama.

Uzgoj nektarine

Uzgoj nektarine

Nekatrini bi za uzgoj trebalo obezbediti krajeve, gde zime nisu preoštre, jer ne podnosi najbolje veliku hladnoću. Temperature bi trebale da budu iznad – 10 stepeni, nikako ispod, jer bi to baš bilo kobno za našu voćku. Kod uzgoja nektarina takođe moramo obratiti pažnju na količinu vode koja joj je potrebna. Kada završi sa svojim cvetanjem, nakon 10 dana od tad trebalo bi je navodnjavati. U toku najvećih vrućina obaviti drugo navodnjavanje u vreme kada se formiraju pupoljci za sledeću godinu. Najpododnije je navodnjavanje obavljati sistemom kap po kap.

Nektarine se uzgajaju pored industrijske namene i u zdravstvene svrhe. Ovo ukusno voće u sebi sadrži pregršt vitamina i minerala. Nektarina deluje na organizam kao antioksidant, a i veliki je borac protiv gojaznosti i sprecava pojavu raka. Ojačava imuni sistem i deluje blagotvorno na naš mladalački izgled. Ova lepa voćka takođe poboljšava kardiovaskularni sistem i digestivno zdravlje.

Naravno nektarinu uzgajamo i iz hranljivih razloga. Ona je niskokalorično voće koja unosi jako puno zdravlja u našu ishranu. Na raspolaganju nam je širok spektar moćnih antioksidanta, kao i dijetskih vlakana. Ekstremno visok sadržaj vitamina predstavlja pravo malo bogatstvo za naše zdravlje. Isto tako veliki izvor kalijuma , fosfora, kalcijuma i magnezijuma naći ćemo u ovoj čudnovatoj voćki.

Sadnja nektarine

Idealno vreme za sadnju nektarina je jesen. Pre sadnje potrebno je dobro pripremiti zemljište, između ostalog i unošenjem veštačkog đubriva u nju. Podrazumeva se naravno da smo pre toga nabvili fino razvijenu sadnicu iz rasadnika. Od same sorte voćke zavisi i razmak u njenoj sadnji. Rupe u koju ćemo posaditi naše sadnice nema potrebe da bude mnogo velika, tek toliko dovoljno da se koren lepo može raširiti po zemlji. Zatim sadnicu oko korena prekrivamo zemljom i dobro je utabamo, kako bi sadnica stajala čvrsto. Na površinu zemlje stavimo još malo đubriva, nakon čega ćemo zaliti našu lepu mladu sadnicu. Pored nje treba da smo zaboli neki oslonac koji će pomoći nektarini te prve godine u razvoju. Posle te godine, već dobijamo mogućnost formiranja prvih bočnih grana mlade voćke.

Orezivannje nektarine

Drvo nektarine spremno je za rezidbu ukoliko njegove grane nisu izrasle do potrebne visine. Tada je potrebno skratiti vrh sadnice, da bi omogućili rađanje novih pupa, iz kojih ćemo dobiti primarne grane, a ubrzo nakon njih, obradovaće nas i sekundarne. Postoje i grane koje su zaista prenisko na stablu i njih slobodno možemo orezati do kraja. To je letnja rezidba i tada rezemo ostale grane na dva pupa. U zavisnosti koju sortu smo posadili zavisi i oblik krošnje, koju ćemo početi sa formiranjem u drugoj ili trećoj godini njene vegetacije.

Postoji i rezidba koju obavljamo u toku zime, najbolje u periodu od opadanja listova pa do proleća. U koliko imamo mnogo sadnica rezidbu svakako vršimo čim se krošnja oslobodi svog lišća. Ovo orezivanje u stanju mirovanja voćke nikako se ne vrši dok su veliki mrazevi ili temperatura ispod nule. U slučaju da posedujemo manje sadnica možemo pomeriti orezivanje i dok ne prođu svi mrazevi.

Uzgoj nektarina

Bolesti i zaštitita nektarina

Kada je došlo vreme porasta ploda tada se bliži i zrioba. Ukoliko su vremenski uslovi nepogodni moramo uložiti pažnje i brige kako bi zaštitili plod. Ukoliko su kiše obilnije, postoji veća mogućnost za razvijanje pepelnice, a takođe može doći i do truljenja i do oštećenja ploda. Postoje naravno i razne šteočine koje mogu naškoditi našoj sadnici. Najčešće bolesti nektarine su:

  • Trulež plodova, a krivci za ovu pojavu su gljivice Monilina fructigena i Monalina laxa. Kada prenosimo plodove ili dok ih držimo skladištene negde s drugim plodovima oni se mogu zaraziti ovim gljivicama. Prvo što ćemo primetiti od simptoma je okrugla mrka pega koja je obavila veliki deo samog ploda.
  • Kovrdžavost lista, stvara gljivica Taphrina deformans. Najčešće se ovo dešava kada su kišni prolećni dani. Ukoliko primetimo da je mlado lišće na krošnji kovrdža, požuti i otpadne znaćemo da je reč o ovoj gljivici. Ukoliko se ne odreaguje na vreme, biće kasno kada već svo stablo voćke postane crvene boje.

Od štetočina treba se pripaziti od breskvinog moljca i breskvinog savijača. Kako bi se rešili ovih štetočina trebamo brzo nabaviti Affirm u poljoprivednoj apoteci. To je veoma dobar insektocid i poželjno je koristiti ga do 350 g na 100 l. Insektocid Actara bi trebali koristiti 20 g na 100 l ukoliko bismo primetili da se listovi naše biljke uvijaju, tačnije da se prave takozvane lisne uši.

Prskanje nektarine

U toku godine moramo da bismo dobili bitku sa biljnim bolestima koji prete nektarini, moramo koristiti bakarne fungocide. To su sve sredstva u osnovi od bakra ili nek kombinacija sa bakrom, pa se koriste u stanju mirovanja. Ukoliko je zimsko prskanje u pitanju trebamo napraviti dva put koncentrovaniji rastvor od onog na uputstvu.

Prskanje bi bilo idealno uraditi krajem jeseni i krajem zime, u vreme kada krenu novi pupovi da niču. Ovim načinom pokušavamo da suzbijemo potencijal bolesti koje zimu žele da prezime na našem stablu. Kraj zime može i da nas prevari, pa je najbolje uraditi barem dva prskanja, bez obzira na niske temperature.

Kada smo završili sa bakarnim fungocidima, vreme je da pređemo na organske fungocide kao što su Delan 700 WDG, Dodine S-65, Chromodin WP ili Daconil 720 SC. Moramo obratiti pažnju da ih koristimo pre kišnih dana koji dolaze i obavezno u razmacima od 10 do 14 dana. Ovo prskanje vršimo 1 do 3 puta prema priloženom voćarskom uputstvu koje ćemo dobiti u poljoprivrednim apotekama ili poljoprivrednim zadrugama.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!