Sorte pšenice, biljke koja se uzgaja širom sveta

0

Pšenica je jedna od najznačajnijih biljnih vrsti koje se gaje na svetu. Odmah iza pirinča, nalazi se pšenica koja se najviše koristi u našoj ishrani. Više od 80 % ljudi hrani se pšeničnim hlebom. On je idealna hrana za naš organizam, jer u endospremu zrna ima rezerva proteina. Ona sadrži visok nivo celuloze, masti, vitamina i minerala. Osim hleba takođe šta često koristimo u našoj ishranij jeste testenina dobijena od durum pšenice. Pšenica se koristi i u konvencionalnoj proizvodnji i nešto manje u ogranskoj proizvodnji žitarica.

Da bi proizvodnja bila uspešna i rentabilna moramo dobro odabrati sortu pšenice. Pri izboru semena prednost uvek imaju autohtone sorte pšenice, jer je njihova specifičnost više nego zadivljujuća. One imaju neverovatnu mogućnost da uspeju na svim zemljištima i da se prilagode svim klimatskim uslovima staništa. Takođe moramo obratiti pažnju isto da to budu sorte koje će nam pružiti stabilan i visok prinos.

Pšenica može biti prolećna , takozvana letnja ili jara ili zimska tj. ozima. Prolećnu sejemo u rano proleće, a ozima pšenica se seje na jesen. Jara pšenica se više uzgaja u Evropi, gde žetva ne bude pre kraja leta. Jara onda ima nizak prinos, pa samim tim i veći sadržaj proteina. Sorte se takođe razlikuju i po boji, neke su crvene neke u bele boje. Postoje čak i ljubičaste i crne vrste pšenica, ali one se uzgajaju u Kini.

Sorte psenice

Najtraženije domaće sorte pšenice

Simonida – Sorta koja spada u srednje ranu vrtu pšenice. 1000 njenih zrna iznosi težinu od 42 do 47 grama. Simonidina hektolitarska masa je od 83 do 87 kg. Što se tiče njene otpornosti tu joj možemo pripisati mnoštvo pluseva. Odličnu otpornost ima na zimu, vrlo dobro se brani od pepelnice i rđe listova, a takođe je dobra njena otpornost i na poleganje. Kada je sadržaj simonida pšenice na redu tu se može pohvaliti sa sadržajem proteina od 12 do 14 % i sadržajem vlažnog lepka od 30 do 32 %. Od ove sorte pšenice dobija se odlično brašno i neodoljiva peciva. Ostvaruje zaista stabilne i poprilično visoke prinose od 680 do 720 klasova po m2 na sklopu. Ovaj prinos očekujemo ako smo prethodno posejali od 550 do 600 zrna po m2.

NS 40S – Domaća, nova vrsta pšenice čije vreme sazrevanja je srednje rano. Njena masa po hektolitru iznosi i do 82 kg. Ovo je visokorodna sorta, koja ima nenadmašan potencijal. Jaka i otporna neće dozvoliti da je zima ošteti, niti će da polegne jer ima odličnu otpornost na isto. Neće je ni suša ometati u njenom razvoju, kao i pepelnica, niti lisna rđa. U sebi ima oko 13 % proteina i pripada izuzetno kvalitetnoj klasi B1-B2. Ako smo u mogućnosti da joj obezbedimo dobru agrotehniku možemo biti sigurni u velike prinose preko 9 tona po jednom hektaru zemlje.

Pobeda – Sazreva srednje kasno. Pobeda spada u stare sorte, traje već više od dve decenije. Zimski dani ne treba da nas plaše, jer ima vrlo dobru otpornost na zimu. Otpornos na poleganje nije baš najsjajnije ali dosta dobro za ovu sortu. Takođe dobru otpornost gaji i prema pepelnici. Od 80 do 87kg iznosi hektolitarska težina ove vrste pšenice. U njen sastav ulazi od 12 do 15 % proteina i vlažnog glutena oko 32 posto. Nije zahtevna, a ujedno i vrlo kvalitetna klasa B1-A1.

Zvezdana – Domaća sorta pšenice, čije vreme sazrevanja je srednje rano. Zvezdanina hektolitarska težina iznosi od 83 do 87 kg. Takođe važi za jednu otpornu sortu koja neće sigurno pokleknuti kod poleganja, jer na njega ima odličnu otpornost, ne manjka joj dobre otpornosti i prema lisnoj rđi i pepelnici. Kada se preradi ova sorta, bogata proteinom 15% i vlažnim lepkom 34%, dobija se odlično brašno, hleb i razna peciva. Prinosi koje ova sorta daje su stabilni i poprilično visoki. Pri slkopu bude i do 750 klasova po m2, sa tim da je posejano do 650 klijavih zrna po m2.

Ljiljana – Ovo je srednje rana domaća sorta. 1000 zrna ove vrste teško je oko 44 g, a hektolitarska težina ljiljane je oko 86 kg. Što se tiče bolesti, može da se izbori sa lisnom rđom i pepelnicom, a i dobru otpornost gaji prema zimskim periodima. U svom sastavu čuva od 13 do 16 % proteina i od 32 do 37 % vlažnog lepka. Nije mnogo zahtevna sorta, pa će s toga u različitim uslovima proizvodnje da nam pruži stabilne i visoke prinose. Čak joj ni suša neće smetati da nas obraduje zadovoljavajućim prinosima.

Katarina – Spada u srednje rane sorte kada je vreme sazrevanja u pitanju. Katarina je visokorodna sorta pšenice, a njenih 1000 zrna teško je oko 37 grama. Ovo je jedan jako kvalitetna sorta najvažnije žitarice. Ona će dobro podneti polegnuća, a neće joj smetati ni veoma niske temperature. Dosta je tolerantna sorta i na razne bolesti koje mogu zadesiti našu pšenicu. Najbolje je sejati od 500 do 600 klijavih zrna po m2, i samo posle očekivati prinos za ponos koji bude veći i od 11 tona po hektaru zemlje.

Balaton – Pšenica dobijena iz programa Delta semena. Balaton spada u nove sorte pšenice. Ova sorta ima dobru otpornost na povijanje, razne štetočine koje mogu prouzrokovati mnoge bolesti. Kada je u pitanju sadnja ove vrste idealna koliina je od 170 do 200 kg semena po jednom hektaru zemljišta. Ovo je jedna veoma kvalitetna sorta, koja će nas oduševiti sa svojom visinom ostvarenih prinosa.

vrste psenice

Vulkan – Ovo je srednje rana sorta po vremenu njenog sazrevanja. 1000 zrna ove sorte teško je 37 grama. Ne poseduje baš najbolju otpornost prema poleganju, ali zato je veoma vešta u borbi sa raznim bolestima i jakim mrazevima. Ova vrsta pšenice je ozima. Dužina njene stabljike je oko 87 cm. Vulkan je visokorodna pšenica i ostvaruje prinos od 11 tona po jednom hektru tla.

Matea – Sorta pšenice zaista visokog kvaliteta. Matea pripada grupi A1 i stručnjaci je ubrajaju u poboljšivače. Ovo je ozima pšenica, čije sazrevanje je srednje rano. Poprilično je otporna na poleganje, kao i na razne bolesti koje mogu zadesiti jednu pšenicu. 1000 zrna ove sorte teško je oko 45 cm. Najidealnije bi bilo posejati od 500 do 550 klijavih zrna po jednom m2. Kada pominjemo visokorodne pšenice ne možemo, a da ne spomenemo Mateu čiji prinos je obilan i redovan, iznosi 12 tona po jednom hektaru zemlje.

Najpoznatije francuske sorte pšenice

Apache – Takođe sorta koja spada u novije vrste i koja je pokrenula male izmene što se proizvodnje pšenice tiče. Apache spada takođe u niske vrste pšenice i poseduje izuzetnu otpornost na poleganje. Za to je takođe zaslužno i njeno veoma čvrsto stablo. Kvalitet njenog zrna je neprkosoven, važi za najkvalitetnije seme kada je reč o njenom prinosu i kvalitetu. Za njen fenomenalan prinos dovoljno je 180 kg semena po jednom hektaru.

Nikol – Ova sorta pšenice pripada srednje ranoj pšenici. Nije probirljiva kada su proizvodni uslovi u pitanju. Veoma je opaka u odnosu sa bolestima koje joj prete. Veoma visoka tolerancija na rđu i plemenjaču joj pomaže u tome. Ne bi bilo loše preventivno uraditi joj tretnam protiv pegavosti lišća. Negova hektolitarska masa broji od 76 do 77,4 kg. Što se tiče pekarskih osobina, moramo još pomenuti i njen sadržaj od 13,5 % proteina i vlažnog glutena do 32 %. Sorta nikol beleži samo visoke prinose, od 200 kg po jednom hektaru tla.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!