Saveti za uzgoj suncokreta

0

Suncokret je biljka koja je, osim u intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji, u našim krajevima česta i u baštama kao ukrasna biljka. Kao ratarska kultura , uzgoj suncokreta je prvenstveno zasnovan na tome što je u pitanju izdašna uljarica (sadrži i do 50 odsto ulja u semenkama), ali se sve više popularizuje i kao zdrava hrana usled visokog udela vitamina E i selena. Godine 1840, prvi put je dobijeno ulje iz suncokreta. Od njega se proizvode margarin, majonez, stearin, brojni farmaceutski proizvodi, boje, lakovi… Pošto glave suncokreta imaju puno hranjivih materija, koriste se za ishranu domaćih životinja.

Suncokret je jednogodišnja biljka iz roda glavočika i poreklo vodi iz Meksika i Perua odakle je početkom 16. veka došla u Evropu, nakon čega kreće njegova intenzivna proizvodnja. Kultivari suncokreta se razlikuju po visini biljke, veličini cveta, veličini i boji semenki al ii prema sadržaju ulja u semenkama. Postoji i višegodišnji suncokret, ali nije pogodan za gajenje zbog izboja i jer traži da se svake godine presađuje.

uzgoj suncokreta

Domaći suncokret

Obični domaći suncokret ( Heliantus annuus ) može da u visinu naraste 2-3 metra. Ima stabiljku koja je uspravna, hrapava, sa velikim srcolikim listovima. Cvet je žute, narandžaste ili crvenkasto smeđe boje s tamnom – crnom ili sivozelenom bojom po centru. Razlikujemo jednostavan ili dupli, puni cvet.

Cveta od početka jula pa do septembra u zavisnosti od podneblju u kojme se gaji. Cvet suncokreta se koristi i u cvećarstvu kao rezana biljka, za aranžiranje buketa, ikebana, prostorija… Sami cvetovi mogu imati 40 cm u prečniku i sadrže od 100 do čak 8 000 semenki.

Zanimljivost: Zabluda je da se suncokret tokom dana stalno okreće za suncem. To je tačno jedino u fazi pupova i to kod potpuno mlade biljke. Odrasli, otvoreni cvetovi su inače tokom celog dana okrenuti na jednu stranu, većinom prema istoku.

Setva suncokreta

Suncokret traži duboko obrađenu plodnu zemlju. Razmnožava se semenom koje se seje na otvorenom  početkom aprila u toplijim krajevima a krajem aprila ili u maju u nešto hladnijim oblastima. Najbolje rezultate suncokret će dati na dubokim, plodnim i strukturnim tlima, slabo kisele i neutralne reakcije. Ako želite dasuncokret gajite u vrtu kao ukrasnu biljku, preporučuje se sadnja uz neke vlažne zidove ili na području pored neke vodene površine.

Seju se po tri semenke u kućice. Za visoke oblike razmak kućica treba da bude 50cm sa 60 cm, a za patuljaste 30cm puta 30 cm. Najčešće je potrebno od 4 – 6 kg semena po hektaru.

Kada biljčice niknu, iščupajte dve slabije, a onu najsnažniju ostavite da dalje raste. Dubina setve je 5cm do 8 cm. Minimalna temperatura klijanja je 3 °C, a optimalna 28 °C. Osetljiv je na uzgoj u monokulturi a na isto mesto može se vratiti pose 5 do 6 godina. Kao pretkulture ne smeju se sejati sve one koje imaju zajedničke bolesti i štetočine sa suncokretom. Najbolje pretkulture su mu strne žitarice.

Nega i održavanje

U početku rasta suncokreta, neophodno je dosta vlage, dakle, redovno navodnjavanje kao i djubrenje-uglavnom jednom nedeljno. Suncokret voli sunčane pozicije.

Biljci koja se dobro razvija neće biti neophodna potpora bez obzira na visinu. Temperature niže od 15 °C i više od 25 °C smanjuju količinu ulja u semenu iako biljke mogu izdržati i do -6 °C.

Zaštita suncokreta od korova se zasniva na mehaničkim i hemijskim metodama. Kombinuju se sredstva za širokolisne korove sa sredstvima za uskolisne korove (obično to bude flukloridon kombinovan sa nekim od graminicida).

Zalivanje

Suncokret stvara veliku vegetativnu masu, i tražu dosta vode. Na nedostatak vode je najosetljiviji tokom oblikovanja glavica i nalivanja semena. Koren suncokreta dost je razvijen i prodire duboko u zemlju pa crpi vodu iz dubljih slojeva, što znai da je suncokret ipak otporan na sušu.

gajenje suncokreta

Gnojidba

Suncokretu treba osigurati dovoljno azota. Pošto sam crpi dovoljno kalijuma iz zemlje, uglavnom je najvažnije djubrenje fosfornim gnojivima. Količine hraniva zuavise od plodnosti tla i planiranom prinosu. U proseku, na srednje plodnim zemljištima treba osigurati oko 100 kg/ha azota, 120 kg/ha fosfora i oko 140 kg/ha kalijuma. Na siromašnijim tlima treba smanjiti količine. Kod dubokog jesenjeg oranja, unosi se polovina fosfornih i kalijumovih gnojiva i oko 1/5 azotnnih gnojiva, dok se ostatak unosi pri pripremi tla za setvu.

Osim klasičnog prihranjivanja, često se primenjuje folijarna prihrana suncokreta različitim rastvorima koji u sebi sadrže važne mikroelemente. Najčešće se tom prilikom, đubriva kombinuju sa sredstvima za zaštitu biljaka, pa se u jednoj proceduri izvrši i zaštita i prihrana.

Berba suncokreta

Suncokret sazreva krajem avgusta i početkom septembra. Sazrevanje je sporo, glavice ostaju manje ili više zelene, a seme ima povećan sadržaj vode pa iz glavice ispada seme koje prvo sazri.

Ako se žetva vrši kombajnom, treba je obaviti pre osipanja semena, odnosno kada donji deo glavice posmeđi. Ručna žetva obavlja se sečom glava, koje se mogu sušiti i na vlastitoj stabljici. Seme suncokreta se suši na manje od 10 % vlage.

Prinos po hektaru je od 2 – 3 tone, ali je moguće ostvariti znatno veće prihode i jaču isplativost.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!