Saveti za uzgoj breskve

0

Breskva, latinski naziv (Prunus persica), porodica ruža (rosaceae) je jedna od najpopularnijih voćnih vrsta u svetu. Potiče iz Kine, a u Evropu stiže iz Persije. Evropa je najveći proizvođjač breskve na planeti, posebno Italija.

Stabla breskve dostižu punu produktivnost u petoj i šestoj godini po sadnji i obilno i redovno rađaju. Prinos po hektaru je od 30 do 40 tona a eksploatacija traje od 12 do 15 godina.

Opis biljke

Drvo breskve može da poraste 2 do 5, izuzetno 9 metara visoko, dok prečnik krune dostiže 3 do 7m. Poznate su sorte sa okruglom, široko okruglom, pljosnatom, kupastom i piramidalnom krunom.

uzgoj breskve

Listovi se na kratkim peteljkama, spiralno razvijaju na mladarima, na kolencima. Rastu u dužinu 4 do 7 cm, a u širinu 2 – 3 cm, imaju nazubljen ili naboran obod.

Iz pupoljka se najčešće razvija jedan, retko dva cveta. Ima sorti sa zvonastim i ružastim cvetovima.

Svaka sorta bresaka ima specifičan oblik i veličinu ploda. Breskve uglavnom imaju okrugle, izdužene ili izdužene plodove povijenog vrha. Neke retke sorte imaju pljosnate plodove.

Razne sorte bresaka imaju plodove različite veličine – sitne 60 do 70 grama težine, srednje krupne 70 – 90g, krupne 100 – 190g, i vrlo krupne sa više od 200 grama.

Pokožica je krem boje kod belomesnatih, a kod žutomesnatih breskvi je žute, narandžaste ili bledožute boje sa crvenim prelivom.

Meso ploda može biti krem boje, žute, zlatnožute ili narandžaste boje protkano crvenim ili roze žilicama, rumeno oko koštice. Mesko je kod nekih sorti čvrsto, a kod ećine je zapravo često mekano i slatko.

Koštica se kod većine sorti lako odvaja od mesa, a kod drugih može biti srasla s mesom – (cepače i gloduše).

Koren breskve je razgranat, mesnat i žut sa jakom moći apsorpcije. Raste pretežno u površinskim slojevima zemlje na dubini 20 – 60 cm.

Većina sorti bresaka su samooplodne. Ipak, razvijaju se veći i lepše obojeni plodovi nakon oprašivanja cvetova sa drugim sortama, koji prenose insekti.

Sadnja

Na podizanje zasada breskve se gleda kao na skupu i dugoročnu investiciju pa treba voditi računa o brojnim faktorima kako bi uzgoj breskve bio isplativ.

Za zasad breskve birajte parcel koja ne sme da bude na mestu izloženom jakim mrazevima jer je breskva osetljiva.

Ipak, tokom faze mirovanja, stabla breskve mogu da podnesu teperature i do -26,6C bez ozbiljnijih oštećenja. Pupoljci koji su u početnoj fazi bubrenja će lakše podneti niže temperature nego oni koji su u fazi intenzivnog cvetanja.

Većina sorti bresaka su osetjive na sušu, posebno nove žuto mesnate američke sorte.

Prosečan godišnji nivo padavina su od 550 mm do 720 mm su dovoljne za održavanje produktivnost zasada ali, dodatno navodnjavanje može biti neophodno, posebno u najkritičnijim fazama rasta i razvoja ploda. Norma vode se kreće od 350—500 m3 po hektaru ili 500-1000 1itara za jedno stablo.

Rodnost breskve i prinosi

Drvo breskve prvi put rodi u 3 do 4. godini nakon sadnje. Jedno drvo breskve daje 30 do 60 kg kvalitetnih plodova a naročito razvijena stabla semena rode i po 200-300 kg plodova za industrijsku preradu.

Rezidba

Jači prirast mladara se javlja od druge do pete godine nakon sadnje breskve. Zato je u tim godinama orezivanje važno i treba posevetiti veću pažnju formiranju krune stabla. Breskve se režu na formiranje oblika krune, u rodu, na podmladjivanje, a retko nakon jačeg smrzavanja pupoljaka. Kod nas se breskve najviše gaje u obliku vaze, a nešto ređe u vidu palmete.

Kalemljenje: Idealni period za kalemljenje breskve sistemom “pod koru” ili “na procep” je od početka marta do početka aprila.

Nega i održavanje nasada

Drvo breskve sa opadanjem listova ulazi u zimski odmor koji traje do kraja druge dekade februara, ili do kraja marta.

sadnja breskve

Djubrenje azotnim đubrivima se obavlja na mesec dana pre početka cvetanja breske. Gnojidba treba da zadovolji potrebe breskve koja traži dosta azota, fosfora, kalijuma, magnezijuma. Azotna đubriva se dodaju još pred junsko otpadanje i na mesec dana pred početak obrazovanja cvetnih začetaka. Breskvik treba redovno đubriti stajnjakom i meniralnim đubrivima, u zavisnosti od plodnosti zemljišta, sorte, starosti voćnjaka…

Do rodnosti se rastura od 15 do 20 tona zgorelog stajnika i po 300 kg 20-postotnog azotnog, 200 kg fosfornog i 150 kilograma kalijumovog đubriva po hektaru.

Bolesti i štetočine

Obradom zemljišta se rešavamo ostataka korenovih sistema ranijih zasada, pa tako smanjujemo mogućnost zastupljenosti izazivača zaraze. Fumigacija zemljišta, kao mera obrade zemljišta pre sadnje je efikasna zaštita u suzbijanju nematoda, korova i štetnih insekata.

U mladim breskvicima se izbegava prskanje herbicida sa trajnim delovanjem.

Berba

Berba breskvi je jedan od najkritičnijih faza proizvodnog procesa. Berba zavisi od sorte, namene i tipa otkupa. Berba breskvi se obavlja ručno.Berba može biti i mehanizovana, ali samo ako se breskva proizvodi za dalju industrijsku preradu.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!