Čičoka – lekoviti divlji krompir

0

Čičoka ili topinambur je višegodišnja biljka pozata i kao divlji krompir. Njegova stabljika, list i cvet podsećaju na suncokret. Ovo povrće ima zadebljali koren, gmolj, koji se koristi za ishranu i sličan je krompiru. Čičoka vodi poreklo iz Severne Amerike.

Čičoka raste kao divlja, samonikla vrsta. Nalazi se oko puteva, potoka, pruga i na napuštenim površinama poput šumskih proplanaka i u nizijama. Ipak, divlja čičoka daje male prinose i slab kvalitet ploda pa je najbolje njeno kultivisano gajenje.

Iako se koristiti u ishrani ljudi, čičoka se gaji i kao ukrasna, ali i krmna biljka, za ishranu stoke.

Karakteristike biljke

Čičoka cveta pre nego što počnu jesenji mrazevi i ne daje seme. Stablo može da poraste u visinu i do 2 metra. Cvet je sličan suncokretu a koren biljke je gomoljast, nepravilnog oblika i nepravilne veličine.

cicoka gajenje

Razmnožavanje

Divlji krompir se razmnožava gomoljima, kao i krompir. U zemlji gde je uspevala čičoka uvek ostane dosta sitnih gomolja iz kojih se iduće godine biljka sama obnavlja.

Berba, vadjenje i čuvanje čičoke

Berba čičoke se obavlja tek kad mrazevi unište zelenu masu. Pošto čičoka cveta od jula pa sve do oktobra, krtole sazrevaju u u avgustu a vadjenje ploda se obavljatokom jeseni.Mogu se vaditi i kasnije. Plodovi se mogu čuvati u ftižideru ali sa protokom vremena gube nahranljivosti. Ipak, krtole mogu ostati u zemlji tokom cele zime i one će u aprilu formirati nove biljke.

Uzgoj i sadnja

Čičoka voli hladnije terene i moguća je njena proizvodnja i u Srbiji. Otporna je biljka i ne zahteva neke posebne uslove za uzgoj.

Sadnja: Obavlja se semenskim materijalom a najbolje vreme sadnje je rano proleće.Krtole koje koristimo za sadnju moraju biti zdrave, da nemaju nabore ni oštećenja. Sadi se u redove, 100 x 60-70 cm, po dva u kućice, na 7 do 10 cm dubine.

Čičoka se negde gaji kao stabljika koja pravi živu ogradu, zahvaljujući visini od preko dva metra i cvetu koji traje sve do oktobra.

Lovci je neretko seju po obodima šume i tako privlače divlje svinje koje vole ovu gomoljastu biljku.

Karakteristike ploda

Čičoka je hranljiva ali i dijetalna i lekovita namirnica.

Može se koristiti se kao kuvana, pečena,a nekad kao sveža. Tako sirova ima ukus lešnika, a zrela ima ukus sličan artičoki pa se zato negde naziva i ”Jerusalimska artičoka”.

Čičoka sadrži 13 – do 20 posto ugljenih hidrata koji se u jesen pretvaraju u skrob. Prosečno ima ulja oko 0,17%. Ima visoku energetsku vrednost od 78.5 KCal.

Ovo povrće mogu da koriste dijabetičari – ali jedino u jesen kada je najlekovitija i najhranjljiva. Fruktoza, osnovni sastojak inulina iz čičoke, je jako sladak prirodni šećer, koji je neškodljiv za osobe koje boluju od šećerne bolesti.

cicoka uzgoj

Čičoka je posebna i po tome što je izvor esencijalnih aminokiselina, tj. aminokiselina koje organizam ne može sam da proizvede. Od čičoke se može praviti i rakija.

Mlade stabljike s lišćem mogu se koristiti kao zeleno povrće i varivo.

Inulin kao glavni sastojak čičoke je probiotik koji stimuliše razvoj bifidobakterija i acidofila – bakterija koje  eliminišu štetne mikroorganizme iz crevne flore, sprečavaju crevne infekcije, pomažu kod zatvora i poboljšavaju apsorpciju mineral, jačaju imunitet i pomažu u prevenciji kancera debelog creva.

Plod čičoke sadrži dosta kalcijuma, gvoždja, cinka, vitamina B1 i B2, kalijuma, fosfora, vitamina A, C i D, proteina, masti, celuloze, ugljenih hidrata.

Sirovi plodovi smanjuju mogućnost dobijanja karijesa, a blagotvorni su kod malokrvnih osoba, za alergije na hranu, pomažu kod visokog pritiska i nekih kardiovaskularnih oboljenja.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!