Započeta u SAD (1943. G.) , intenzivna proizvodnja jaja za notrošnju na industrijskim principima je odigrala u čitavom svetu veliku ulogu u poboljšanju ishrane ljudi kvalitetnom i jeftinom životnom namirnicom. Preneta u Evropu posle 2. Svetskog rata, i zahvaljujući brzom razvoju nauke i tehnike, intenzivna proizvodnja jaja za potrošnju, doživela je gotovo raketni uspon.
Odjednom dostupna svima, jaja za potrošnju su polako zasitila tržište, te je proizvodnja počela da stagnira da bi poslednjih godina bila u okvirima realne potrošnje. U našoj zemlji intenzivno živinarstvo (time i proizvodnja jaja za potrošnju) započinje 1962 – 1965, u okvirima zadruga i PIK – ova, uvozom hibrida i tehnologije bez okvirnih programa razvoja.
Razumljivo je što je prisutnost samo nekih faza u proizvodnji jaja za potrošnju, bez organizacijskog jedinstva i dovoljno stručnjaka, dovela do zastoja u razvoju. Taj zastoj, ali i sticanje iskustva, prevaziđen je tek 1975. I on je koren osobenosti stanja našeg industrijskog živinarstva: njegov sezonski i regionalan karakter, što, sa aspekta principa industrijskog živinarstva i ekonomike proizvodnje i danas čini velike teškoće.
Donošenjem Programa razvoja živinarstva u našoj zemlji od 1975. Do 1985, godine, kojim je pokušano da se otklone nedostaci i da se živinarstvo uskladi sa osnovama intenzivne proizvodnje na industrijskim osnovama, proizvodnja jaja za potrošnju je počela da se razvija. Rezultati realizacije Programa su se ogledali u izgradnji reprodukcijskih centara i fiialnih faznih pogona, tehnološkoj povezanosti i ekonomskoj isnlativosti.
Osećajući značaj proizvodnje jaja za potrošnju za stanovništvo, državni organi tog vremena su finansijskom pomoći u godinama 1982 – 1985. Bitno uticali da se postigne onaj stepen razvijenosti (koji je Srbija i SR Jugoslavija i imala do 1990. Godine. Nastankom jugoslovenske krize, stanje se u intenzivnoj proizvodnji jaja za potrošnju u SR Jugoslaviji naglo pogoršalo usled posledica uvedenih sankcija. Prestao je uvoz reprodukcijskog hibridnog materijala i rad dedovskog centra lakog tipa koji je snabdevao naše reprodukcijske farme. Istovremeno su iskrsli problemi oko uvoza lekova, komponenata i aditiva za stočnu hranu, i ono važno, prekinule su se organizacijske niti tehnološke povezanosti.
Posle značajnog pada od 1988. Do 1994, proizvodnja jaja za potrošnju je počela da raste. Taj rast bi svakako bio i brži i veći da nije bilo raskoraka između proizvodne i prodajne cene uslovljenog stalnim povećanjem cena energenata, stočne hrane i drugih elemenata. Bez obzira na događaje iz 1999. I druge teškoće, očekuje se da će rast proizvodnje jaja za potrošnju biti intenzivniji i da će preći 2, 3 milijarde jaja godišnje, uz porast i potrošnje koja bi trebalo da stigne onu iz 1987. Godine.
Proizvodnja jaja za potrošnju ima perspektivu, jer se širi asortiman proizvedenih jaja i produkata od jaja (rezanci, makaroni, špageti, majonezi, kremovi i dr.). Sve govori da će u budućnosti biti veoma tražena jaja za potrošnju sa specijalnim biološkim kvalitetima, proizvedena na pašnjacima.