Suprasnost (bremenitost) krmača i postupak sa njima
Od vremena oplođenja krmače pa do prašenja protekne 16—17 nedelja ili kako se to obično računa suprasnost traje tri meseca, tri nedelje i tri dana ili prosečno 114 dana. Prva dva meseda suprasnost se kod krmača teško može ustanoviti. Tek početkom trećeg meseca trbuh se počinje osetno povećavati na osnovu čega se može zaključiti da je krmača suprasna. Na oko 15 dana pred prašenje sise postaju debele (nabubre), dobiju crvenu boju. a stidnica natekne i počinje da luči sluz.
Ako krmača prilikom bukarenja ostane suprasna ona postaje mirna, voli samoću, počinje bolje da jede i više ne traži nerasta, jer se polni žar ne pojavljuje, sem u slučaju nekog poremećaja.
Sa suprasnim krmačama treba blago i pažljivo postupati. Ne smeju se juriti, niti gađati i udarati. Na nekoliko dana pred prasenje treba ih odvojiti od ostalih krmača u poseban boks u koji treba staviti dovoljno čiste i suve prostirke.
Dešava se često da krmača pobaci tj. da oprasi mrtvu prasad. To može da nastupi usled različitih uzroka ali najčešće usled pogrešne ishrane i nege suprasnih krmača. Krmača može pobaciti ako se slabo hrani ili ako se hrani pokvarenom hranom; ako se zimi hrani ili poji suviše hladnom hranom ili vodom; ako. joj se daje u hrani ili da pije sapunjavu vodu; ako joj se daje u hrani veća količina glavničave raži; ako se juri ili udari; ako se za vreme suprasnosti dovoljno ne kreće ili ako leži na betonu bez dovoljno prostirke. Pobačaj može nastupiti i kad suprasna krmača pojede dosta zelenog ili kvarnog žira, kao i usled drugih nespomenutih uzroka, među koje spada i opasna zarazna pobačajna bolest poznata pod imenom bangova bolest (bruceloza). Usled navedenih uzroka može nastupiti i prerano- prasenje tj. prašenje pre nego što su se prasad dovoljno razvila. Ovako prerano oprašena prasad ili uginu ili u koliko ostanu u životu sporo rastu i obično nikad ne: stignu u porastu normalno oprašenu prasad.
Prašenje i postupak sa oprašenim krmačama i prasićima
Približan dan kad će se krmača oprasiti može se ustanoviti po sledećim znacima: trbuh se jako spušta;. usmine polnog organa jako nateknu, postaju crvenkaste a iz usmine se cedi sluz; vime i sise nabreknu i sise postaju crvenkaste; krmača postaje pažljiva, nosi u ustima ili gura njuškom slamu ka mestu gde će da se oprasi i često leže. Čim se primete navedeni znaci, a to obično biva oko 15 dana pred prašenje, treba krmači posvetiti potrebnu pažnju. Pre svega treba je uveče kad se vrati sa paše odvojiti u poseban boks (stajalište) u kome će da se oprasi. U boks treba staviti suve i čiste slame, pleve ili strugotine. Slama treba da bude kratka 15—20 sm. da se prasad ne bi zaplela. Leti se može upotrebiti i suv i čist rečni pesak. Na nekoliko dana pred prašenje krmaču ne treba terati na pašu već je hraniti u hodniku svinjca ili ispustu. Ako se krmača prasi u toku zime, što treba izbegavati, onda se treba postarati da u svinjcu bude umereno toplo (najmanje +12′ C).
Kad je napolju suviše hladno onda svinjac treba zagrejati ili krmaču smestiti u neko manje odeljenje koje se može lako zagrejati, jer je hladnoća opasna za novorođenčad. Prašenje obično nastupa 24 časa po dolasku mleka u sise. Ono se većinom svršava bez teškoća. Prasići izlaze sa glavom ili zadnjim delom napred jedno za drugim u razmaku 5—10 minuta. Neki put prašenje traje duže i može trajati čak i do 6 časova. Novorođenčad nekoliko minuta leže mirno a onda se počnu prevrtati pokušavajući da stanu na noge. U tom prevrtanju se prekine pupčana vrpca i prasad počinju da dišu svojim plućima, ustaju polako i počnu da traže sisu. Ako neko slabije prase nije u mogućnosti da samo nađe sisu treba ga prineti krmači i staviti mu sisu u usta.
Pri normalnom pracenju obično nikakva druga pomoć od strane čoveka nije potrebna. Nego oko jednog sata iza prašenja poslednjeg praseta krmača izbacuje posteljicu ili kako se to kaže čisti se. Posteljicu treba odmah ukloniti iz svinjca .da je krmača ne bi pojela jer se na taj način lako može navići da jede i prasad. Najbove je zakopati je dalje od svinjca da je ne bi svinje izrijale ili psi izvadili i pojeli. Na isti način treba postupiti sa mrtvim prasićima.
Dešava se da kod prasenja nastupe nepredviđene teškoće. U takvim slučajevima treba preduzeti potrebne ;mere da se te teškoće otklone. Tako se na primer za vreme prašenja pojave kadkada kod krmače veliki bolovi. Usled tih bolova krmača rokće i prašenje ide sporo. Katkada se desi da prvopraskinja neće da legne za vreme prasenja već zadnjicu prislanja uz zid ili da za vreme prašenja naglo ustaje i opet leže. Češanjem po trbuhu i vimenu ovakve krmače se lako privole da legnu i da miruju za vreme prašenja. Ima slučajeva da kod naglog prašenja sva prasad izađu skoro u isto vreme i zavijena u opni. U tom slučaju treba odmah opnu prstom pažljivo rascepati kod prasećih gubica, jer ako se to blagovremeno ne učini prasad se mogu ugušiti.
Ako se pupčana vrpca sama ne prekine prilikom prertanja praseta onda je treba pažljivo otkinuti na 4—5 sm. od pupka. Na isti način treba postupiti ako se je vrpca sama otkinula i ostala duža od 4—5 sm. Tom prilikom treba .paziti da se pupak ne povredi, jer ako se to desi mogu ;nastupiti velike komplikacije. Prekinutu vrpcu treba namazati jodom ili ljutom rakijom (prepečenicom). Razumljivo je da se pri obavljanju ovih poslova mora obratiti najveća pažnja na čistoću radi čega prethodno treba ruke dobro oprati sapunom.
Ima slučajeva da neka krmača odmah iza prapenja pojede prasad. Na takve krmače se mora za vreme prapenja obratiti naročita pažnja. Da se to spreči najbolje je prasad odmah čim se oprase odvojiti od krmače i prvih 5—6 dana držati ih odvojeno u podesnoj utopljenoj korpi ili sanduku i krmači ih doneti samo onda kad treba da podoje i pri tom stajati kod njih i paziti da ih krmača ne pojede. Ovako treba postupati i kad je krmača suviše nepažljiva te zbog toga postoji opasnost da ugnjavi prasad. Kad su prasad stara oko nedelju dana obično više ne postoji opasnost da ih krmača pojede ili ugnjavi.
Ako se desi da neka krmača hoće da jede i stariju prasad onda je treba ugojiti i zaklati. Na žderanje prasadi krmača se obično navikne kad pojede posteljicu ili kad jede, meso. Stoga treba paziti da do toga ne dođe. Da se spreči kod težih i nepažljivih krmača gnjavljenje prasića preporučuje se da se prasad u prvo vreme odvajaju od krmače i da se upotrebljava takva prostirka koja neće smetati prasićima da se blagovremeno sklone kad. krmača leže. Obično se dešava da krmača pritisne prase uz zid i ugnjavi ga. To se može izbeći ako se na oko 20 sm.. od zida, odnosno ograde boksa postave jake motke na kočićima visokim oko 20 sm. Kad krmača legne onda prase može da se skloni između motke i zida, odnosno ograde boksa.
Kad krmača oprasi veći broj prasića nego što može da othrani, odnosno više nego što ima pravilno razvijenih. sisa, onda je najbolje višak prasića odvojiti i podmetnuti. pod drugu krmaču sa manjim brojem prasića ako se u isto. vreme prasi više krmača. Kad se vode matične knjige ovako podmetnutu prasad treba zabeležiti. Ako među oprašenim prasićima ima takvih koja su mnogo zaostalo iza ostalih ili su bolesna onda je najbolje, naročito ako je krmača oprasila veći broj prasadi nego što može pravilno da; othrani, odvojiti ova zakržljala i bolesna i ostaviti ih dok uginu pa ih zatim zakopati. Ovako treba postupati. radi toga što će ova zakržljala i bolesna prasad i ovako pre ili kasnije uginuti a to je veća šteta jer.će ona posisati i jedan deo mleka koje može korisno poslužiti ostalim pravilno razvijenim prasićima da se što bolje razvijaju. Treba imati u vidu da je bolje odgajiti i manji broj; ali dobrih prasića nego veći broj loših. Kad ima mogućnosti treba prasad odmah iza prašenja izmeriti pojedinačno« da bi se mogao dalje kontrolisati njihov porast.
Obično se prasići oprase sa oštrim zubima sa kojima prilikom sisanja pričinjavaju krmači bol i ranjave sise. Da. bi se to sprečilo treba nekoliko dana iza prasenja pregledati zube i iseći ih sa specijalnim kleštima za tu svrhu ili sa voćarskim makazama. Ovo je potrebno radi toga što se obično kasno primeti da prasići imaju oštre zube i da, ranjave sise. Nekad se desi da prvopraskinja ne dozvoljava prasićima da sisaju. Ovo se dešava usled različitih uzroka najčešće usled toga što vime i sise usled navale mleka postaju osetljive i čim ih prasići dodirnu to draži krmaču i pričinjava joj bolove. Isti slučaj nastupa ako mleko još nije stiglo u vime i u sise. Ovo se dešava obično onda kad je prašenje nastupilo nekoliko dana pre roka. Kad se to desi treba sa krmacom blago postupati u prvom slučaju treba je češati po trbuhu dok ne legne a zatim rukom iz musti svaku sisu pomalo i pustiti prasad da doje, a u drugom treba odvojiti prasad, krmaču dobro nahraniti retkom i mlakom kašom od mekinja ili prekrupe ovsa i kravljeg mleka, pažljivo izmasirati vime i sise a potom pustiti prasad da doje.
Ako se desi da tek oprasena krmača ne luči dovoljno mleka što se odmah može opaziti na samim prasićima, jer naglo zaostaju u porastu, onda je tome uzrok slaba ishrana krmače ili je pak slaba mlečnost njeno urođeno svojstvo, koje je nasledila od svojih roditelja. U prvom slučaju ako se poboljša ishrana i krmača počne pravilno hraniti, mlečnost će se za kratko vreme povećati što će se opaziti na samim prasićima. U drugom slučaju obično nema mleka. Takvu krmaču možemo jedino ugojiti i zaklati. Ovo nam dokazuje koliko veliku ulogu u svinjarstvu igra selekcija, tj. pravilno odabiranje grla za priplod. Kad se desi da se jedna ili više sisa zapuše i mleko ne može da izlazi onda treba uzeti neko tvrdo drvo i odeljati ga da liči na iglu za štrikanje, namazati uljem i pažljivo nekoliko puta uvuća u sisu.
Krmača luči 3-5 litara mleka dnevno. Mlečnost se povećava prvih 3—4 nedelje iza prašenja a zatim opada. Mleko krmače je masnije nego kravlje i po hranljivosti 1 litar krmačinog mleka vredi koliko približno 2 litra kravljeg. Iz ovoga se vidi da krmače treba dobro hraniti i da im treba dati dovoljno belančevinastih hraniva koja su neopdodna za stvaranje mleka. Podešavanje ishrane krmača posle prašenja neobično je važno jer od toga zavisi kako će se prasad razviti i kakve ćemo koristi imati kasnije od njih. Da bi prase povećalo živu meru za 1 kg. potrebno je da posisa oko 3 litra mleka krmače.