Uzročnici zaraznih bolesti su sićušna, prostim okom nevidljiva živa bića, koja nazivamo zaraznim klicama. Neke od njih velike su tek hiljaditi deo od jednog milimetra, a ima ih još mnogo manjih. I pored sve svoje sićušnosti, zarazne klice se znatno razlikuju jedne od drugih. Jedna te ista vrsta klica izaziva uvek jednu te istu vrstu bolesti.
Klice crnog prišta, ako dospeju u telo životinje, mogu izazvati samo crni prišt i nikakvu drugu bolest i obrnuto, crnog prišta ne može da bude tamo, gde nema klica crnog prišta. To isto vredi i za druge zaravne bolesti: besnilo mogu izazvati jedino uzročnici besnila, svinjsku kugu jedino uzročnici svinjske kuge itd.
Zahvaljujući napretku nauke mi smo danas u stanju da zarazne klice tačno razlikujemo jedne od drugih, možemo i veštački da ih odgajamo. Poznato nam je kako se množe, kako se prenose s jelne životinje na drugu, pod kakvim uslovima najbolje uspevaju i kako se najsigurnije uništavaju.
Zaraze klice množe se vrlo brzo i uspevaju najbolje u telu životiie. Ali većina njih mogu da žive duže ili kraće vreme i van tela, samo gko imaju dovoljno vlage i ako nisu izložene sunčanim zracima. Najotporniji među njima su uzročnici crnog prišta, koji u zaraženoj zemlji mogu da žive mnogo godina.
Prenošenje zaraza od bolesnih na zdrave životinje vrši se ili neposrednim dodirom ili putem zaražene hrane i drugih predmeta. Tako na pr. prasad, koja boluju od gripa, izbacuju kašljem milione zaraznih klica u vazduh. Druga prasad koja se nalaze u neposrednoj blizini, udišu te klice i zaraze se. Besan pas sadrži u pljuvačci klice besnoće i prenosi zarazu na taj način što ujedom istodobno unosi i svoju pluvačku u telo ugriženog čoveka ili životinja.
Kod slinavke i šapa uzročnik je sadržan u slini i u plikovima bolesnih životinja. Bolesna grla zaraze svojom slinom hranu, vodu, prostirku, sudove i druge predmete koji se nalaze u njihovoj blizini. I osoblje zaposleno kod takvih životinja zaprlja se zaraznim klicama i može da ih raznese obućom i odelom na veliku udaljenost. Psi i druge životinje mogu također da budu raznosioci zaraze. Na sličan način prenose se i svinjska kuga, crveni vetar i mnoge druge bolesti, s tom razlikom, što kod njih bolesna grla ne izlučuju zarazne klice slinom, nego izmetinama i mokraćom.
Neke zarazne klice mogu da izazovu obolenja kod više vrsta ži votinja, dok su druge opasne samo za jednu vrstu. Od crnog prišta i besnila mogu da obole ljudi i sve domaće žnvotinje, od svinjsks kuge samo svinje. od gripa prasadi samo prasad itd.
Kod zarazne klice dospeju u telo zdrave životinje, ona ne oboli odmah. Klice truju telo svojim otrovima, a telo se brani i nastoji da ih uništi pomoću protuotrova, koje stvara u svojoj krvi i u sokovima. Ako je životinja dovoljno otporna ili ako je samo mali broj klica dos peo u telo, može se desiti da se bolest i ne pojavi. Ako su klice us pele da pobede odbranu tela i namnožile se, tek onda. se pojavl.uju znaci bolesti.
Vreme koje protiče od časa kad se životinja zarazila pa do pojave prvih znakova bolesti, zove se vreme klijanja bolesti ili inku bacija. To vreme klijanja je kod zaraznih bolestn različito, na pr. kod svinjske kuge iznosi 3 do 12 dana, kod prostrela 1 do 14 dana, kod besnila 2 do 8 nedelja itd.
Kod većine zaraznih bolesti životinje koje prebole bolest postaju za kraće ili za duže vreme neosetljive i ne mogu ponovo da obole od te iste bolesti. Ako životinje koje su prebolele izvesnu zaraznu bolest i dalje zaražavamo tim istim klicama bolesti, one neće oboleti, ali će im telo proizvoditi protuotrove u tako velikim količinama, da njihova krv (serum) ubrizgana (ušpricana) drugim životinjama i njih zaštićava za izvesno kratko vreme protiv te bolesti. Na ovom opažanju zasniva se ceo rad na zaštiti životinja protiv zaraznih bolesti putem cepljenja.
Mogu se cepiti zdrave životinje da se zaštite od bolesti, a mogu se cepiti životinje u već zaraženim čoporima. Najsigurnije je tzv. zaštitno cepljenje: zdravim životinjama ubrizgaju se sami uzročnici bolesti, pošto su prethodno na podesan način izmenjeni, oslabeni ili umrtvljeni ili im se istovremeno ubrizgaju uzročnici bolesti i odgovarajući serum. (t.j. krv, koja sadrži protuotrove protiv te bolesti). Pri tom uzročnici bolesti imaju zadaću da telo »potstaknu na stvaranje protuotrova, dok serum ima zadaću da zaštiti telo od obolenja, koje bi moglo nastupiti, kad bi se ubrizgali sami uzročnici bolesti.
Zaraznim bolestima koje se pojavljuju kod svinja, obuhvaćene su kod nas zakonom: slinavka i šap, prostrel, besnnlo, svinjska kuga, crveni vetar i zarazna uzetost svinja. Pored pomenutih zaraza postoJe i druge zarazne bolesti svinja, čije suzbijanje još nije zakonom propisano premda i one, ako se ne bi suzbijale, mogu da nam nanesu veliku štetu. Ovamo spadaju u prvom redu zarazno zapaljenje želudca i creva, tuberkuloza kod svinja i uzgojne bolesti, o kojima je već bilo govora u drugim tekstovima na sajtu.