Besnilo je zarazna bolest koja se pojavljuje kod svih životinja i kod čoveka. Prenosi se jedino ujedom besne životinje, obično psa. Kod svinje se pojavi prosečno posle tri nedelje, ali nekad i pre ili znatno kasnije.
Znaci bolesti. Svinje postanu nemirne, rokću promuklim glasom, iz usta im curi penušava slina, riju zemlju i češu ranu, koja je obično već zarasla. Naskoro počnu da grizu. Grizu sve predmete pa i svinje i čoveka. Ne jedu ništa, ne mogu da gutaju, zanose se, a konačno ne mogu uopšte da se dignu zadnjim delom tela. Brzo mršave, uginu posle tri do četiri dana.
Postupak sa besnim životinjama. Kad se već pojavi, besnoća je neizlečiva. Besne svinje je najbolje pobiti. Leševi uginulih svinja moraju se propisno zakopati ili spaliti. Ne sme se jesti meso od bolesnih životinja.
Postupak sa ugriženim životinjama. Pre svega treba ranu što bolje isprati necim desinfekcionim sredstvom napr. hipermanganom ili kreolinom, ili ju sažeći. Svinje koje su s besnim životinjama dolazile u dodir moraju se odeliti od drugih životinja i držati pod veterinarskim nadzorom najmanje tri meseca. — Nagrižene svinje, kao i druga stoka mogu se cepljenjem zaštititi da ne obole.
Predohrana i suzbijanje besnila sastoji se u glavnom u uništavanju bolesnih životinja.i sprečavanju ujeda. Glavni deo borbe protiv besnila svodi se na mere predostrožnosti u držanju pasa i mačaka. Po zakonu o suzbijanju i ugušivanju stočnlh zaraza imaju se pobiti svi psi i mačke, koji su bili ujedeni od besnih životinja ili su s njima došli u dodir. Najviše doprinose širenju besnila psi lutalice, koji nemaju gospodara i skitajući se dolaze u priliku da se kolju s besnim psima. Zato psima ne treba dozvoliti da se skitaju, a pse lutalice treba tamaniti.
Desinfekciona sredstva: Krecno mleko, hlorno krečno mleko, 2%-tni rastvor kreolina.