Lavanda je višegodišnja žbunasta biljka čiji grm može da poraste u visinu od 60 cm do jednog metra. Razmnožava se vegetativno ili semenom u slučaju da nije reč o sterilnom hibridu.
Osim u svom prirodnom staništu, a to je mediteransko područje, ova lekovita biljka se može uspešno gajiti i u našim – kontinentalnim krajevima na Balkanu, i to najbolje na na nadmorskim visinama do 1 200 metara. Dobro podnosi niske temperature čak i do –20°C dok neki hibridi neće pretrpeti štetu ni na temperaturi od –30°C. Zbog relativne prilagodljivosti, lavanda se tako uspešno gaju u Srbiji, (na planinskim predelima ali i u Vojvodini) U BiH, Makedoniji i u Hrvatskoj i to ne samo profesionalno na plantažama već i u stanu ili u kući odnosno u privatnim vrtovima za sopstvene potrebe.
Uzgoj lavande
Lavanda se sadi u redovima i to u pravcu sever-jug. Rastojanje izmedju redova treba da bude oko jedan metar a izmedju biljaka oko pola metra. Po hektaru je u proseku potrebno 20 000 biljaka lavande. Hibridna lavanda je veća pa zato razmak izmedju redova treba da bude i dva metra a po hektaru je potrebno obično 10 000 sadnica.
Lavanda ima dobro razvijen koren, dobro podnosi sušne periode i prava je ekološka biljka jer ne zahteva mineralna gnojiva ni neku posebnu hemijsku zaštitu.
Prijaju joj zemljišta slabije plodnosti ali je potrebno da je tlo fino drenirano jer tlo koje leži na vodi lavandi neće odgovarati. PH vrednost zemlje koja joj odgovara je izmedju 6,5 i 7,5, dok kisela zemljišta nisu pogodna za njeno održavanje.
Lavanda, osim što je lekovita biljka , može biti i vrlo dekorativna a pritom je i mirisna biljka, pa nije retkost da je ljudi gaje u stanu u saksijama ili u teglama.
Prinos cveta lavande
Prinos lavandinog cveta u prvoj godini je skroman i zanemariv. Puni rod i pravaisplativost nastupa tek u trećoj godini. Pravilno održavanje tada podrazumeva negu u smislu otklanjanja korovskih biljaka i oblikovanje grmova. Eksploatacija plantaže lavande u proseku traje deset godina.
Lavanda je zbog svoje lekovitostu vrlo tražena biljka na domaćem tržištu pa se njenim uzgojem može ostvariti više nego solidna zarada. Potražuju je kozmetička i farmaceutska industrija, koje lavandu koriste u izradi krema, lekovitih preparata za umirenje i protiv nesanice,za izradu ulja za aromaterapiju i masažu, a posebno zbog njenog protivupalnog dejstva za proizvode koji su namenjni koži sa opekotinama i drugim problemima.
U Srbiji je jedan od povoljnijih krajeva za uzgoj lavande – jugoistočni predeo i to na obroncima planina koji imaju specifičnu klimu sličnu mediteranskoj, gde se lavanda već uspešno gaji ali i izvozi u inostranstvo.
Razmnožavanje
Lavanda se razmnožava iz semena i reznica.
Za razmnožavanje reznicama potrebna Vam je zemlja od 3 dela treseta i jednog dela peska koja je drenažna kojaće korenu omogućiti prijem kiseonika. Reznice mogu da se seku sve dok biljka raste, a najbolje u proleće pre cvetanja ili u jesen kada se odstrani cvet.
Potrebno je oko 6 sedmica da se mlada biljka lavande razvije koju treba štititi od jakog sunca, pljuskova i vetrova. Onda ih počnite potepeno izlagati vremenskim uslovima u kojima će biljka dalje rasti.
Odsecite grančice sa donje polovine odrasle, zdrave biljke lavande u dužini od 7,5 do 13 santimetra, otkinite donja dva lista i taj deo grančice uronite u stimulator rasta korena a zatim ih zabodite u unapred pripremljeno zemljište u dubinu od oko 3 cm. Dobro zalijte i vodite računa da prvih nedelja zemlja bide stalno vlažna, a onda proredite zalivanje.
Nakon 6 sedmica, presadite lavandu u veće saksije ili u zemlju ali na koren dodajte malo stimulansa rasta.
Isplativost
Od jednog grma razvijene lavande se dobija od 1 do1.5 kg cveta. Najisplativije je prodavati ulje lavande čija je cena na svetskom tržištu oko 90 evra po litru.