Još jedna poljoprivredna sezona počinje. U poslednje vreme sve više ljudi razmatra da se vrati na selo i nastavi i oživi poljoprivredni proces koji naši stari nisu prekidali.
Ovaj članak je pomalo motivišući, a posvećen je novajlijama i zanesenjacima koji uživaju da nešto gaje i gledaju to nešto kako raste.
Kako je nekad bilo
Bavljenje poljoprivredom nikada nije bilo, kako se to vrlo često pogrešno smatra, čisto fizička aktivnost koja podrazumeva rad od jutra do sutra. Da se poore, izrilja, izdrlja, zasadi, okopa, požanje, obere… da se stoka nahrani, odvede na pašu, vrati u očišćenu štalu ili obor. Svako ko se ikada i ikako bavio poljoprivredom i zemljoradnjom morao je da poseduje osnovna znanja- ako ne drugo, kalendar setve i žetve, gde zasaditi voćnjak i gde posejati žito, kada okopavati kukuruz, kada i čime prihraniti voćku, žito, kukuruz, šta preduzimati u slučaju suše.
Da li je danas lakše zakoračiti u svet poljoprivrede?
Današnjim početnicima u ovoj oblasti daleko je lakše nego svim njihovim prethodnicima, koji su se oslanjali mahom na upijanje tuđih informacija i saveta, na izgrađivanje sopstvene baze znanja na osnovu skupo plaćenog iskustva i, eventualno, na manje ili više dostupnu stručnu literaturu.
– Nekad je postojala samo štampana literatura… “Poljoprivredna tehnika”, “Povrtarski glasnik”, “Voćarski glasnik”, “Poljoprivredni list”, Revija “Selo”, “Agrar”, “Dobro jutro”… iz koje su svi zanteresovani dobijali informacije, znanja i savete vezane za bavljenje poljoprivredom, ali i da se obrate s određenim pitanjima na koja su odgovarali stručnjaci za pojedine oblasti.
– Danas većina opštinskih uprava za poljoprivredu povremeno organizuju seminare za određenu oblast poljoprivrede, na kojima su predavači profesori poljoprivrednih fakulteta.
– Aktivni poljoprivrednici, kao i hobisti i početnici u ovoj oblasti, vrlo često se oslanjaju u na televizijske emisije koje se bave poljoprivredom, kao što je na primer emisija Svet poljoprivrede koja uz aktuelne informacije i vesti pruža i blagovremene savete, od kalendara setve pojedinih kultura i ostalih poljoprivrednih radova, do preporuka određenih sredstava za uzgoj i negu poljoprivrednih kultura i preventivnih mera zaštite.
– Tehnologija ulazi u sve pore društva pa samim tim i poljoprivredu. Pojavljuju se specijalizovani sajtovi, poput ovog na kome se sada nalazite, na kojima se nesebično deli znanje. Takođe, pokrenuti su online portali za prodaju polovnih mašina, za prodaju dobara, stoke. Lako je danas pratiti stanje na berzi. Ali i to nije sve. Autoriteti iz sveta poljoprivrede dostupni su na socijlanim mrežama i dešava se da moderni mladi poljoprivrednik bukvalno ima mogućnost da tokom oranja na traktoru preko mobilnog telefona komunicira sa stručnjacima iz ove oblasti ili pokrene temu na nekom od foruma ili diskusionih grupa i dobije savet u realnom vremenu. Trend primene ovih stvari je spor, ali postoji.
– A za ozbiljne profesionalce tu su instituti. Modernim poljoprivrednicima pružena je prilika i da eventualne iskustvene greške prethodnika-zemljoradnika, voćara i povrtara, isprave: dovoljno je odneti uzorke zemljišta u najbliži poljoprivredni institut i otkriti da, recimo, tu ipak nije najisplativije gajiti kukuruz, nego jagode. Ili da zemljište na kojem su planirali da zasade plantažu lešnika daleko više pogoduje uzgoju kupina. Da se neće ovajditi ako zasade pasulj na parceli koja će dati daleko veći rod lubenica.
A izazovi su ostali oni stari
Oni koji su imali nekakav dodir sa selom, poljoprivredom, zemljom, obično znaju bar to koji su osnovni poslovi u kojoj oblasti- kada se i kako priprema zemljište za setvu žita ili kukuruza, za zasad malinjaka ili kupinjaka i za sadnju jagoda, za papriku, paradajz, zelenu salatu, kupus…
I oni i sasvim neuki, apsolutni početnici u poljoprivredi, ovo mogu saznati i naučiti od suseda, rođaka, roditelja…
Malo je teže, komplikovanije i zahteva mnogo više angažovanja, truda i istraživanja, kada je u pitanju izbor odgovarajuće kulture za određeni tip zemljišta. Doduše, narod je kroz viševekovno iskustvo otkrio na kojoj njivi uspevaju kukuruz i pšenica, gde je najbolje saditi povrtarske kulture a koje njive pretvoriti u livade ili na njima posejati detelinu. Zna se gde dobro uspeva voće („Lepo drvo“ nije samo naziv određene lokacije u nekom selu, na primer, već i odrednica mesta na kojem odlično rađaju šljive), gde je najbolje ostaviti pašnjak za ovce ili krave.
Poljoprivreda je, dakle, i te kako i umni rad, uz sve fizičko angažovanje koje zahtevaju obrada zemljišta i gajenje poljoprivrednih kultura. Veliki deo fizičkih poslova može se smanjiti angažovanjem mašina, od motokultivatora i sistema za navodnjavanje kap po kap, sistema za prskanje, preko sejalica, kosilica, kosačica, sakupljača sena, kombajna, berača kukuruza ili višanja, mašina za baliranje sena, pa sve do traktora sa svim njihovim priključcima.
Danas ljudi na selu i te kako muče muku sa radnom snagom, tamo gde je ljudsku ruku nemoguće zameniti mašinama i eto mogućnosti za prostu razmenu usluga. Ionako su u mnogim srpskim selima traktori nedovoljno upošljeni i retko koji njihov vlasnik će odbiti da pruži traženu uslugu ne samo uz dinarsko, već i uz plaćanje određenim brojem časova rada na njegovom imanju. I eto računice- ukoliko vam je za obradu zemlje potrebno 30 časova rada, a vlasniku traktora koji je taj posao uradio umesto vas „platite“ svojim radom u trajanju od desetak časova.
Ono što se ne može naučiti iz literature i za šta je neophodno direktno angažovanje i vežba, najpre je praktičan rad na zemljištu. Kako ga pripremiti za ratarske ili povrtarske kulture, kako za jagodičasto voće, a kako za višnje, šljive ili jabuke. Kako napraviti redove, kako zabosti sadilicu u zemlju i postići da zasađena biljka (koju početnici mahom kupuju od proizvođača sadnica) ostane uspravno. Kako da njeni listovi ne dotiču zemlju da se ne bi osušili i pre nego što se ona „primi“ i počne da raste. Kako i kada i koliko zalivati. Kada ne zalivati. Šta posaditi oko povrtnjaka radi zaštite od štetočina. Kako i odakle spremiti vodu za slučaj suše. Kako se boriti protiv „slepog kučeta“ i ostalih podzemnih štetočina, a kako protiv onih nad zemljom. Kako odstraniti višak izrastaka, grana ili plodova. Kako orezati jabuku, malinu ili višnju. Kada obrati orah. Kako braniti rod od grabljivica. Kako se braniti od lopova. Kada izvaditi luk i krompir.
Izbor sredstava za negu i prihranjivanje biljaka takođe je veoma važno pitanje za one koji tek počinju da se bave poljoprivredom. Da li se prikloniti organskoj proizvodnji i ima li uopšte uslova za nju, koristiti stajnjak ili veštačka đubriva i koja, sve su ovo pitanja čiji odgovori zavise od opredeljenja i izbora svakoga pojedinačno. Nekima će biti lako i jednostavno da nabave stajnjak, neki ga neće naći ni u tri sela okolo, iako su zainteresovani za njega. Neki se neće opredeliti za stajnjak sve i da ga mogu nabaviti preko plota. Neki će se naježiti na pomen veštačkog đubriva, drugi će se u startu opredeliti za njega.
Razlozi povratka poljoprivredi
Sve su to pitanja izbora i nisu od presudnog uticaja za dugoročni uspeh u bavljenju poljoprivredom.
Retko ko se danas odlučuje za kupovinu seoskog imanja, i pored toga što deklarativno mnogi radije biraju seosku idilu uz čeprkanje po svom zamišljenom povrtnjaku umesto šetnje po vrelom velegradskom asfaltu.
Najčešći početnici-poljoprivrednici su oni koji su nasledili imanje na selu i na svojoj okućnici okušavaju se u sadnji bašte za svoje potrebe, uz koju turu pilića u kokošinjcu. Eventualno i uz nekoliko košnica. Mahom su iz zdravstvenih razloga izabrali da menjaju grad za selo. Ili ih je besparica naterala da se sete sela.
Sa druge strane, moderni nomadi, oni koji tek otrkivaju sve čari ishrane hranom uzgojenom svojom rukom, u svom povrtnjaku, u svom oboru i u svom voćnjaku, su nova generacija poljoprivrednika u nastajanju.