Futoški kupus je autohtona bijka i kao takav je zaštićen proizvod. Koliko je vredna sorta u pitanju, pokazuje i turski popis iz 16. veka u kome se futoški kupus posebno pominje. Gajenje kupusa u Futogu se podiže na viši nivo u 18. veku, a sa razvojem trgovine, futoški kupus stiže do Bačke, Srema, Slavonije, dvora u Pešti i Beču.
Futoški kupus kao poznat proizvod zauzimao je a i danas ima važno mesto u asortimanu poljoprivrednih proizvoda sa domaćeg podneblja, pa je i danas prisutan na tržištu Evrope.
Originalni uslovi za uzgoj futoškog kupusa podrazumevaju odredjen geografski položaj, klima i sastav zemljišta, kako bi se očuvale sve karakteristike čuvene sorte kupusa. Iako je kroz vekove, trpeo neke promene uslovljene klimatskim i ljudskim faktorima, kvalitetna svojstva zadržao je do danas.
Kako se prepoznaje futoški kupus? To je bela vrsta kupusa, srednje kasna i kasna sorta. Koristi se za kišeljenje i kao svež proizvod. Vegetacija je duga od 110 do 140 dana od dana rasađivanja.
Listovi rozete i spoljni listovi glavice su zelene boje sa blago naglašenom nervaturom. Glavica je blago spljoštena i ovalna a njena prosečna težina je od 1,5 do 3,5 kilograma.Ima specifične i vrlo tanke, elastične listove a pošto ima više šećera, fermentacija je brža, odnosno kišeljenje kupusa. Potrebno je od 25 do 30 dana. Stablo futiškog kupusa je jako kratko.
Futoški kupus je bogat brojnim vitaminima ( C, A, B1, B2, B6, B12, PP, P, K ) a ima slabu kalorijsku vrednost: 25 kilokalorija na 100 g svežeg kupusa, ili 22 kilokalorije na 100 g kiselog futoškog kupusa. Bogat je mineralnim materijama i esencijalnim amino kiselinama kao što su lizin, metionin i cistidin.
Sastav: Futoški kupus sadrži 90% vode, 1-7% šećera,0,6 do 7% belančevina,0,4 do 3,5% celuloze. Od mineral sadrži kalijum, mangan, bakar, gvoždje, selen, magnezijum kao i brasicin koji sprečava pojavu čira.
Sadnja
Futoški kupus se ne sadi svake godine, neophodan mu je plodored i može se kombinovati sa drugim kulturama. Sazreva polovinom oktobra. Iako je dosta zahtevniji u pogledu gajenja od hibridnih sorti, to nadoknađuju njegove izvanredne karakteristike. Za rasadjivanje je najbolji period od prvog jula do dvadesetog jula.
Setva
Da bi se postigao što bolji kvalitet i zdrav proizvod, u proizvodnji futoškog kupusa neophodno je proizvesti zdravo seme, zdrav rasad i obaviti odredjen agrothničke mere.
U proizvodnji semena prvi korak je odabir pravih glavica. Pre trapljenja glavica, preporučuje se njihova dezinfekcija ali i zemljišta gde će se one trapiti. Glavice dobro zatrpati zbog zaštite od smrzavanja tokom zime. Odgrću se u aprilu mesecu, kad prođu jaki mrazevi. Ubrzo kreće cvetonosno stablo, u maju a završava se sledećeg meseca. Ovo je period kada je potrebno obezbediti uslove za dobro oprašivanje i sprečiti napade insekata, gljivica i bakterija. Pošto je futoški kupus podložan ukrštanju sa drugim vrstama kupusa i kupusnjačama, preporuka je proizvodnju semena u izolovanom prostoru.
Uobičajena su tri načina proizvodnje rasada: na otvorenim lejama, kontejnerska proizvodnja i proizvodnja u zatvorenom prostoru, gde je pojava zaraza najmanja.
Plodored je bitan preduslov za dobru proizvodnju. Futoški kupus može biti postrni usev (nakon mahunjača, krastavca, mladog krompira, trava i strnih žita) i glavni usev bez pretkulture.
Ne treba da se gaji na istom zemljištu tri godine a kod pojave bolesti minimum 4 do 5 godina. Ako se gaji u intezivnom plodoredu ili samo sa jednom godinom razmaka, obavezno je unošenje i zaoravanje stajskog đubriva. Preporučuje se zimsko oranje na dubinu od 25 do 30 cm ili letnje oranje na dubinu od 20 do 25 cm.
Za vreme đubrenja zemljišta, dobro je uraditi analizu zemljišta kako bi se odredile tačne količine hraniva za postizanje što većeg prinosa.
Paraziti i bolesti
Futoški kupus nije mnogo otporan na parazitne gljive i bakterije a često ga ne zaobilaze ni brojni štetni insekti. Za zaštitu je dobro primeniti biološke preparate uz dodatak 5% insekticida – piretroida. Za suzbijanje biljnih bolesti, morate se držati određenih agrotehničkih i higijenskih mera. Konsultujte stručnjake iz poljoprivrednih službi.
Lekovitost futoškog kupusa
Futoški kupus je dobar za prevenciju prehlade i gripa jer jača imunitet organizma. Leči kašalj i prehladu a blagotvoran je za rad želuca i peristaltiku creva. Sprečava mogućnost obolevanja od raka na želucu i dvanestopalačnom crevu dok minerali ubrzavaju metabolizam ćelija i cirkulaciju krvi što smanjuje krvni pritisak i mogućnost arterioskleroze. Smanjuje holesterol u krvi, jača krvnu sliku, dobar u borbi protiv osteosporoze i kamena u bubregu. Sok od futoškog kupusa pomešan sa cveklinim sokom čisti krv i smanjuje masnoću kože, blagotvoran je za borbu sa aknama i bubuljicama a rasol futoškog kupusa čisti jetru od otrova i alkohola i leči mamurluk.