Povrtarstvo — 13 February 2013

Paradajz je jednogodišnja vrsta i najčešće gajeno povrće u svim vrstama zaštićenog prostora. Bogat je mineralnim materijama i vitaminom C i zato pri gajenju u zaštićenom prostoru omogućuje pravilniju ishranu u zimskom i ranom prolećnom periodu. Istovremeno, to je vrsta čijom se proizvodnjom ostvaruje visoka dobit.

Koren mlade biljke je vretenast a sa starenjem se brzo razgranava i prodire do dubine 1,5 m ali se glavna masa nalazi na dubini do 40 cm. Paradajz ima sposobnost formiranja adventivnih korenova iz stabla, tako da se može razmnožavati i vegetativnim putem. Stablo je zeljasto i sočno. Pri slobodnom rastu stablo je jako razgranato. Grane (zaperci) izrastu iz pazuha listova. Stablo, kao i svi vegetativi delovi, pokriveno je maljama.

Prema visini stabla sve sorte paradajza se dele u tri grupe: visoke ili indeterminantne, niske ili determinantne i štambove ili žbunaste. List paradajza je složen, nepamo perast.

Razlikuju se dva tipa lista: paradajz tip lista i krompirov tip. Cvet je dvopolan i petodelan, krunični listići su žute boje. Cvetovi su sakupljeni u grozdaste cvasti i javljaju se po etažama. Plod je sočna bobica različitog oblika, boje, veličine, krupnoće, najčešće mase 60-120 g, crvene, žute lli narandžaste boje. Seme je pljosnato bubrežastog oblika, obraslo srebmasto belim dlačicama.

Poreklo - Paradajz vodi poreklo iz toplih predela Južne Amerike i stoga su njegove potrebe prema toploti veoma izražene. U našim uslovima najkritičniji period za gajenje, zbog visoke oblačnosti i niskih temperatura, jeste od novembra do januara.

Nicanje paradajza manifestuje se pojavom kotiledona što u optimalnim uslovima traje 3-4 dana. Od nicanja do pojave prvog lista protekne 3-5 dana. Od nicanja do obrazovanja pupoljaka protekne od 20-30 dana u zavisnosti od sorte. Početak cvetanja se manifestuje otvaranjem prvog cveta na prvoj cvasti i to 50-75 dana posle nicanja. Od cvetanja do zrelog ploda kod paradajza protekne od 40-50 dana.

Niče pri temperaturi od 14—16°C. Optimalna temperatura za nicanje je 23- 25°C i tada niče za 3-5 dana. Za rast vegetativnih organa optimalna temperatura je oko 22°C. Kritična maksimalna temperatura je oko 32°C. Za rast i razvoj paradajza značajna je i temperatura zemljišta, a optimalna je 20-25°C.
Niže temperature kao i temperature preko 32°C i nedostatak svetlosti izazivaju opadanje cvetova. Za uspešno gajenje treba obaviti gasovanje sa C02, održavajući koncentraciju od 0,1-0,2%, od rasađivanja.

Svetlost – Paradajz je biljka sa izrazitim potrebama za svetlošću. Za neprekidan razvoj i plodonošenje neophodna je minimalna osvetljenost od 5.000-10.000 luksa, a optimalna oko 35.000 luksa, što zavisi i od sorte. Pri većem intenzitetu osvetljenosti, bez obzira na dužinu dana, cvetanje je ranije. Velika potreba za intenzivnom osvetljenošču podrazumeva stvaranje optimalnih uslova, posebno u fazi rasada. Nedovoljna osvetljenost, uz gust sklop biljaka, dovodi do pojave izduživanja biljke i do poremećaja u rastu i razvoju.

Prema građi vegetativnih organa paradajz pripada biljkama relativno otpomim na nedostatak vode. Veoma uspešno koristi vodu iz većih dubina. Kritičan period je u vreme cvetanja, kada nedovoljna vlažnost može izazvati opadanje cvetova. Do perioda cvetanja zalivanjem treba održavati vlažnost do 70% PVK a u vreme plodonošenja oko 80%PVK.

Za uspešan rast i razvoj neophodna je relativno niska vlažnost vazduha. Optimalna relativna vlažnost vazduha je od 45-60%. Visoka relativna vlaga smanjuje oplodnju i transpiraciju a time izaziva poremećaje u ishrani biljke.

Zalivanje paradajza – Za navodnjavanje paradajza najbolje je koristiti sistem kapanja ili brazde, s obzirom da kišenje povećava relativnu vlažnost vazduha i kvasi biljke, što pogoduje razvoju bolesti. Zalivanje (najbolje vodom temperature 20—25°C) treba obavljati sunčanih dana, u prepodnevnim časovima a posle svakog zalivanja objekat se mora dobro provetriti. U početnim fazama rasta zaliva se sa 15-20 1/m2 a u vreme plodonošenja 30-40 1/m2, uz zalivanje svakih 7-10 dana. Primena sistema kapanja doprinosi manjoj potrošnji vode, boljem zdravstvenom stanju biljaka i slabijoj zakorovljenosti.

Paradajz je kultura sa visokim potrebama za hranivima, kako u pogledu makro tako i mikroelemenata. Mladoj biljci je potrebno tri do pet puta više hraniva, posebno fosfora (na jedinicu mase) u odnosu na odraslu biljku. Prinos je u direktnoj zavisnosti od sadržaja lakopristupačnih hraniva (N, P, K) u zemljištu. Paradajz je posebno osetljiv na nedostatak fosfora u prvim fazama rasta i razvića. Obrazovanje i zrenje plodova ide na račun hraniva nakupljenih u vegetativnim delovima. Zbog toga je za paradajz od posebnog značaja obezbeđenje hraniva u prvoj polovini vegetacije. Paradajz sa 10 t prinosa iznosi 30-40 kg azota, 10 kg P205 i 40 kg K20.

Djubrenje – Poseban značaj u dubrenju paradajza ima primena organskih đubriva pri čemu je najbolje koristiti zgoreli stajnjak u količini 6-10 kg/m2, a u novim objektima i do 20 kg/m2. Osim toga koriste se i mineralna dubriva (u zavisnosti od plodnosti zemljišta), a u proseku 80-100 g/m2 NPK pri čemu se do sadnje unosi 1/2 NPK đubriva a ostatak u vidu 2-3 prihranjivanja. Pri proizvodnji paradajza u zaštićenom prostoru treba koristiti kvalitetna mineralna đubriva koja pored makro sadrže i mi kroelemente (npr. cropcare) za odredenu fazu rasta i razvića.

Pri gajenju paradajza u prostoru zaštićenom plastikom veoma je bitan pravilan izbor sorti i hibrida. U plastenicima prednost treba dati visokim sortama, (indeterminantnim sortama), dok pri gajenju paradajza u tunelima prednost treba dati determinantnim i poludeterminantnim sortama. U niskim tunelima mogu se saditi bilo koje sorte jer su one pokrivene u tunelu samo u prvom delu vegetacije, a kasnije se tunel otkriva tako da biljke mogu da nastave svoj rast. Veliki je broj sorti (hibrida) za plasteničku proizvodnju i zato navodimo samo neke. Od visokih indeterminantnih to su Arleta, NS-2, NS-6, Danubius, Mi-10, Mi-13, Kazanova, Jeremi Petula, Suso, Luci, Pando, Shance Karmelo, Nendo, Lido, Luna i Adria; od niskih l Plahus, Luka, Balkan, Balka, Baja, Priska; od trešnjolikih Cherilino, Favorit. Osim mesta, načina i vremena proizvodnje, na izbor sorte utiče tržište. Prema krupnoći ploda irna sorti mase ploda od 200 g do sitnih trešnjolikih mase 10—15 g, i boje od ljubičaste, preko crvene i narandžaste do žute.

Plastenička proizvodnja paradajza

Za uspeh proizvodnje u plastenicima od presudnog značaja je korišćenje dobro odnegovanog kvalitetnog rasada. Rokovi sadnje uslovljeni su vrstom zaštićenog prostora i mogućnostima zagrevanja.

Rokovi proizvodnje u plastičnim tunelima su kao i kod proizvodnje u plastenicima bez grejanja, s tim što je dobro da se za letnji rok proizvodnje skine folija ili obezbedi dobra ventilacija, po mogućnosti čeona i bočna uz postavljanje zaštitne mreže.

Rokovi se mogu tačno planirati u odnosu na specifične zahteve tržišta a u zavisnosti od biologije paradajza. Kod paradajza od nicanja do početka cvetanja protekne 50-75 dana, od masovnog cvetanja do obrazovanja plodova 5-6 dana a od cvetanja do zrenja 40-50 dana, a već za 4—6 dana nastupa masovno zrenje plodova. To znači da od nicanja do prve berbe protekne 110—130 dana.

Paradajz se pri proizvodnji u prostoru zaštićenom plastikom proizvodi iz rasada. Za proizvodnju rasada u zaštićenom prostom vreme setve se određuje prema vremenu proizvodnje, odnosno prema terminu rasađivanja, s tim što je sadnja najčešća kada je rasad star 50-80 dana. Za plasteničku proizvodnju najbolje je koristiti kvalitetan pikirani rasad paradajza. Rasad se seje u sandučiće “za setvu” ili gusto, na leje sa oko 8-10 g semena/m2. U fazi dobro razvijenih kotiledonih listića rasad se pikira u kontejnerske,hranljive kocke ili plastične vrećice. Vegetacioni prostor za jednu biljku treba da bude 8×8 ili 10×10 cm. Veoma je važno u proizvodnji rasada koristiti kvalitetan hranljivi supstrat. U toku proizvodnje rasada treba primeniti sve uobičajene mere nege kako bi se dobio rasad potrebnog kvaliteta. Kvalitetan rasad paradajza u momentu sadnje treba da ima sledeće karakteristike: stablo visine 25-30 cm i debjjine 8-10 mm; 6-8 krupnih tamnozelenih listova; nadzemnu masu od 6-8 g sa formiranim pupoljcima ili cvetovima u prvoj cvasti i suvom materijom nadzemnih delova od 11-13%.

Vreme rasadjivanje – Paradajz se može rasadivati pri starosti rasada od 30-80 dana. Rasad visokih sorti rasađuje se na razmak 80×40 cm a niskih na 60-70×30 cm. S obzirom da se u ovoj proizvodnji najčešće koristi saksijski rasad, sadnja treba da je nešto dublja jer se time forsira rast adventivnih korenova, a time i intenzivnija dopunska ishrana. Odmah nakon sadnje svaku biljku treba dobro zaliti sa 2-3 litre vode.

Posle sadnje (7-10 dana), kada počne intenzivno ukorenjavanje, prihranjuje se (20-30 g/m2 NPK đubriva) i okopava. U fazi obrazovanja plodova prihranjuje se po drugi put, a zatim se posle svake berbe, folijamo prihranjuje vuksalom, fertikarom i sl., a po potrebi i 1% rastvorom magnezijuma (ako se jave bele pruge duž nerava na listu).

Okopavanje veoma pogoduje paradajzu, kako zbog očuvanja zemljišne vlage, tako i zbog aeracije zemljišta, i zato se obavlja 3-4 puta u toku vegetacije. Pored toga, prilikom okopavanja paradajz se i ogrće (1-2 puta) što podstiče razvoj bočnih korenčića i bolju ishranu biljaka.

Malčovanje paradajza u zaštićenom prostoru daje veoma dobre rezultate. U tu svrhu koriste se klasični načini prekrivanja slamom ili plevom, odnosno cmom polietilenskom folijom, a u skorije vreme primenjuje se specijalna malč hartija ili agrotekstil. Zemljište je toplije, pa je bolji porast biljaka, nema okopavanja, a sprečava se rast korova i smanjuje broj zalivanja.

Zakidanje zaperaka je kod visokih sorti obavezna mera od momenta sadnje. Visoke sorte se gaje na jedno stablo čime se postižu najranije dozrevanje i krupniji plodovi, ili na dva stabla kada je dozrevanje nešto kasnije, plodovi nešto sitniji ali je ukupan prinos veći. Zaperke (bočne grane) treba odstranjivati blagovremeno, čim dostignu dužinu 4-5 cm.
Ukoliko se želi usmeravanje rasta paradajza na dva stabla, onda se za drugo stablo ostavlja prvi zaperak, ispod prve cvasti, a ako se želi porast na tri stabla onda se kao treće stablo ostavlja prvi zaperak, iznad prve cvasti.

Vezivanje paradajza primenjuje se kod visokih i poluvisokih sorti i najbolje je biljku obaviti uz kanap. Donji deo stabla se veže za kanap (fiksiran u zemljištu) a koji je vezan za konstrukciju objekta. Tokom vegetacije biljka se obmotava oko kanapa, po pravilu uvek ispod cvasti kako bi se izbeglo njeno oštećenje ili opadanje cvetova.

Pri gajenju paradajza u plastičnim tunelima pored vezivanja uz pomoć kanapa biljke se mogu vezivati za kolje, zatim u vidu špalira ili se učvršćuje za bambus trsku u dvoredu i stubovima, na razmacima od 5-10 m.

Zalamanje vrhova (vršikanje) biljke u cilju regulisanja rasta i broja berbi obavlja se u zavisnosti od vremena proizvodnje u različitoj fazi porasta. U zimskoj i ranoj prolećnoj proizvodnji biljke se gaje do vrha konstrukcije objekta. U prolećnoj proizvodnji vrh stabla se zakida polovinom maja (posle 8-10 cvasti) a u jesenjoj početkom oktobra (posle 4-6 cvasti). Zakidanje se po pravilu obavlja tako da iznad poslednje cvasti ostanu 2-3 lista.

Otkidanjc donjih listova obavlja se u drugoj polovini vegetacije kada oni počnu da žute (gube funkciju). Odstranjivanje se vrši svakih 10-15 dana, u zavisnosti od dozrevanja plodova. Odstranjuju se po pravilu listovi ispod zrelih plodova a pri tome se pazi da ne dođe do povređivanja stabla.

Dopunska oplodnja je potrebna u zimskoj proizvodnji u godinama kada ima mnogo oblačnih dana. Ovo se može postići potresanjem biljaka ili primenom specijalnih vibratora, što dovodi do pucanja polenskih kesica i oplodnje tučka. Lošija je primena hemijskih sredstava tomatina ili tomafiksa u koncentraciji 0,6 do 0,8%. Prskanje ovim rastvorom obavlja se u ranim jutamjim časovima. U poslednje vreme u mnogim zemljama za dopunsku oplodnju paradajza pri gajenju u zaštićenom prostom koriste se dresirane pčele ili bumbari koji se u malim košnicama unose u objekat..

Zaštita paradajza od bolesti i štetočina iziskuje posebnu pažnju s obzirom da ovu biljnu vrstu prati veliki broj ekonomski štetnih bolesti i štetočina.

Posebno je značajno koristiti predatore kao što su Encarsia fomiosa protiv bele leptiraste vaši, a protiv crvenog pauka grabežljiva grinja (Phytoseilus persimilis.

Korovi u paradajzu suzbijaju se okopavanjem. Herbicidi se koriste izuzetno i to pre sadnje treflan EC-48 u količini 2 1/ha uz inkorporaciju na dubini od 5-8 cm.

Visoke sorte paradajza sazrevaju postepeno. Zreo plod treba odmah brati da bi se drugi brže razvijali i sazrevali. Berba počinje 60-80 dana posle sadnje. Prinos varira u širokim granicama od 20-100 kg na 10m2. Berba niskih sorti je jednokratna (tada ima do 20 odsto zelenih plodova) ili u 2-3 navrata.

Paradajz se odlikuje dugotrajnim cvetanjem i plodonošenjem, tako da se po pravilu, dešava da u momentu kada se završava proizvodnja, na biljkama ima zelenih i nedozrelih krupnih plodava. Ovi zeleni plodovi mogu se koristiti za turšiju, ali se mogu staviti i na dozrevanje u toku 20-10 dana.

Plodovi namenjeni dozrevanju moraju biti zdravi, i bez ikakvih mehaničkih oštećenja. Dozrevanje je najbrže ako je temperatura 20°C. Između zelenih plodova stavlja se poneki zdrav crveni plod, jer se disanjem zrelog ploda oslobada etilen koji ubrzava zrenje. Plodovi mogu dozrevati u plitkim gajbama, a poslažu se tako da je plodna drška okrenuta naviše. Zrenje počinje posle 3-5 dana. Veća količina plodova se pre dozrevanja potapa u rastvor etrela (0,2%), a zatim se unose u plastenik ili toplu prostoriju gde dozrevaju i dobijaju karakterističnu boju i ukus. Dozrevanjem se produžava period korišćenja paradajza. Zato se on može u tu svrhu gajiti kao kasni (drugi) usev na njivi. To znači da se seje u julu, sadi krajem jula ili po četkom avgusta i poluzreli i zreli plodovi beru u oktobru, pre mraza.


Share

About Author

admin

(0) Readers Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>