Povrtarstvo — 14 February 2013

Paprika je jednogodišnja vrsta, jedna od najrentabilnijih kultura pri proizvodnji u plastenicima. Paprika sadrži biološki važne materije a naročito vitamina C. Paprika ima dugu vegetaciju, pa se gajenjem u plastenicima ostvaruje visok prinos.

U početku vegetacije koren je vretenast, sa manjim brojem bočnih korenčića, a zatim se grana i dostiže dubinu do 100 cm. Pri proizvodnji iz rasada koren je plitak i najveća masa je na dubini do 30 cm. Paprika ima zeljasto, granato stablo, najčešće visine do 100 cm, iako ima sorti čije je stablo visoko i do 200 cm. Starenjem donji deo stabla odrveni. Stablo je bez malja, zelene boje sa ljubičasto obojenim kolencima. Grananje stabla je različito, tako da dobija čašolik, razgranat ili buketni oblik. Paprika niče sa 2 lancetasta zelena glatka klicina listića. Prvi list je prost, lancetast, jajolik ili ovalan.

Sorte sa sitnim plodovima uvek imaju i sitniji list. List je zelen a izuzetno i ljubičast. Sorte sa tamnozelenom bojom lista imaju i tamnu boju ploda. Kod paprike cvet je pojedinačan i najčešće se javlja 1 do 3 cveta na mestu grananja stabla. Kod bucetnih sorti na vrhu stabla obrazuje se 10 do 15 cvetova. Cvet je dvopolan, sa 5-7 zelenih u osnovi sraslih čašičnih listića koji ne opadaju po procvetavanju, već cine karakterističnu čašicu ploda. Krunica se sastoji od 5 do 7 belih, svetložutih i rede ljubičastih latica. Stranooplodnja je češća kod sitno- plodnih sorti.

Plod je šuplja bobica, okruglog, prizmatičnog, kupastog i izduženog oblika sa jednim ili više vrhova različite veličine. Na plodu se razlikuje meso ploda (perikarp), centralna placenta koja nosi seme i bočne placente ili žile gde je smešten kapsicin, a ređe seme. Površina ploda je glatka, slabije ili jače naborana. Plod ima kraću ili dužu plodnu dršku, sa slabije ili jače razvijenom čašicom. Na biljci plod može imati uspravan ili viseći položaj. U tehnološkoj zrelosti plod može biti bele, žute, narandžaste, svetlo do tamnozelene i ljubičaste boje, a u botaničkoj zrelosti žute, narandžaste, crvene i ljubičaste boje. Plod može biti ljut, poluljut i sladak. Seme je pljosnato, tanko, bubrežastog oblika, glatke površine, bledožute boje. Apsolutna masa semena je 5 do 7 grama.

U plastenicima gaje se sorte sitnijih i ljutih plodova tipa šipke, zatim sorte krupnoplodnih paprika tipa babure, roge i kapije (visoke 80-100 cm) i niske tipa buketnih sorti. Od sorti tipa šipke gaji se veliki broj domaćih populacija i sorti, kao što su niška i leskovačka šipka i slatke šipke Amadeus i Pinokio, za- tim kobra i romana ili tip holandeske sorte Janka ili PP-146. Od paprika tipa babura gaje se sorte Delta,

Kelvin, Istra, Boni, Apolo, Anita i Atina. Od sorti tipa dugih gaje se Zlatna medalja, Zupska rana, Duga bela, Una, Orijaš, Verde, Balcan, Ciklon i dr.
Paprika vodi poreklo iz tropskih predela Amerike, pa je zbog toga tipična toploljubiva kultura. Pored visokih potreba za toplotom vazduha, isto tako ima velike potrebe i za toplotom zemljišta.

Niske temperature (ispod 15°C) naročito ako su praćene nedostatkom svetlosti izazivaju opadanje cvetova.Paprika pripada grupi heliofilnih biljaka. Optimaha osvetljenost u vreme oplodnje i obrazovanja plodova je 20.000, a minimalna oko 5.000 luksa. Zato gajenje u zaštićenom prostoru treba podesiti tako da proizvodnja rasada i plodonošenje ne budu u vreme niske osvetljenosti (novembar-januar), ili rasad treba dopunski osvetljavati.

Paprika ima relativno slabo razvijen korenov sistem u odnosu na nadzemni deo koji intenzivno transpiriše, pa joj treba mnogo vode. Optimalna vlažnost zemljišta treba da je oko 80% PVK. Zalivanje paprike u zaštićenoj bašti može se obezbediti na više načina a najbolje je sistemom kap po kap i fino orošavanje. Temperatura vode je veoma bitna i najbolja je oko 20-25°C. Neophodno je stalno održavanje optimalne vlažnosti što se postiže zalivanjem u početnim fazama rasta, sa oko 15 do 20 1 po nr, a u vreme cvetanja i plodonošenja sa oko 20-30 1 po m2, uz zalivanje svakih 7-10 dana.

Paprika se đubri organskim i mineralnim đubrivima. Paprika zahteva plodno zemljište, bogato organskom materijom. Zato se unosi 5-10 kg/m2 stajnjaka ili komposta. Na zemljište teškog mehaničkog sastava unosi se 3-4 kg treseta po m2. Uz organska đubriva, đubri se i kompleksnim NPK mineralnim đubrivima (80- 100 g/m2) sa odnosom 1: 0,8: 1. Mineralna đubriva se unose pre osnovne obrade i prihranjivanjem. Do zasađivanja treba uneti 2/3 fosfomih i kalijevih i 1/3 azotnih đubriva. Prihranjivanjem treba uneti 2/3 azotnih i 1/3 fosfomih i kalijevih đubriva.

Za priozvodnju paprike u plastenicima treba koristiti visokokoncentrovana, lakotopiva i đubriva koja osim makro imaju i mikroelemente (cropcare).

Plastenička proizvodnja paprike

Proizvodnja paprike u plastenicima obavlja se pikiranim rasadom. U zavisnosti od zahteva tržišta i mogućnosti zagrevanja moguće je organizovanje proizvodnje u različitim rokovima. Rokovi proizvodnje su uslovljeni pre svega vrstom zaštićenog prostora i mogućnostima zagrevanja.

Setva može biti gusta, u sandučiće, a pikira se u hranljive kocke, razne vrste saksija, plastične vrećice ili kontejnere. Setva je često direktno u kontejnere ili u hranljive kocke, plastične vreće ili saksije. Još uvek je najčešća setva u sandučiće (holandeze) dimenzija 50x35x5 cm. Za pravilan rast biljaka najpovoljnija je setva sa razmakom između redova 5 cm.Setva je gusta ako se seje 20-30 g semena/m2. Za jedan ha krupnoplodnih sorti potrebno je oko 1 kg semena, a za sorte sa sitnim plodovima 1,5-2 kg. Posle setve seme se prekrije slojem komposta ili treseta (0,5- 1 cm), pa se zemljište blago povalja ili sabije, a zatim zaliva. To doprinosi bržem i ujednačenijem nicanju. Radi brzog nicanja temperatura treba da bude 28-30°C. Pri setvi u sandučiće, radi smanjenja troškova grejanja, visoka temperatura potrebna za nicanje postiže se prekrivanjem sandučića plastičnom folijom. Folija se postavlja u vidu niskog tunela na lučno savijenu konstrukciju iznad sandučića. Pod folijom se održava temperatura od 25°C. U ovakvim uslovima seme nikne za 10-12 dana. Sa pojavom ponika temperaturu treba smanjiti na 18°C uz održavanje relativne vlage vazduha na oko 60-65%. Tako se sprečava neželjeno izduživanje biljaka. Ovako snižena temperatura održava se 8—10 dana, a potom se opet povećava na 22—25 C danju i 18-20°C noću i kad je oblačno. Nega do pikiranja sastoji se u redovnom zalivanju, provetravanju i ođržavanju potrebne temperature.

Pikiranje – Biljke se pikiraju kada imaju formirane kotiledone listiće i začetke prva dva stalna lista. To je obično oko 12 dana od nicanja. U ovoj fazi rasta je najmanje oštećenje biljaka i najbolje primanje. Pre čupanja biljke treba zaliti. Biljke se pikiraju u presovane hranljive kocke, u razne saksije, plastične vrećice ili kontejnere. Obično se koriste saksije prečnika 8-10 cm, a kontejneri ne bi trebalo da su manji od oko 30-40 cm3. Zemljišna smeša za pikiranje paprike značajna je za dobijanje zdravog i dobro razvijenog rasada. Taj supstrat se uglavnom sastoji od treseta, zgorelog stajnjaka, peska i zemlje. Ima poroznu strukturu i lako se ocedi i prosuši.

Saksije i hranljive kocke s rasadom postavljaju se na stelaže ili na sto u zaštićenom prostoru, preko plastične folije.

Nega pikiranog rasada sastoji se u obezbeđenju što povoljnije temperature, vlage i svetlosti u priliranjivanju i zaštiti od bolesti.

Optimalne temperature u vreme gajenja rasada u direktnoj su vezi sa intenzitetom svetlosti. U toku sunčanih dana treba održavati temperatum od 22-28°C, a 18-20°C ako je oblačno vreme. Noćne temperature u zaštićenom prostoru treba da su niže za najmanje 4—5°C. Relativna vlažnost vazduha treba da je 55-60%. Ne sme se dozvoliti kondenzovanje vode sa unutrašnje strane plastenika jer kapi povređuju rasad. Vlažnost vazduha se reguliše redovnim provetravanjem. Rasad se zaliva prema potrebi, mlakom vodom. Učestalost zalivanja i količina vode zavise od vremenskih prilika.

Ne treba dozvoliti da biljke pate zbog nedostatka vode, a isto tako niti da budu u suvišnoj vlazi.

Prihranjivanje – Po potrebi rasad treba prihraniti. Za brzu intervenciju rasad se može prihraniti raznim tečnim đubrivima namenjenim folijamoj prihrani. Ovim đubrivima rasad se prihranjuje 2-4 puta u toku vegetacije. Prvo prihranjivanje je kada paprika ima 4 stalna lista. Rasad se može prihranjivati tečnim đubrivom tipa fertikare ili rastvorom kompleksnih NPK đubriva u količini 2-5 g na 10 1 vode, ili čak do 10 g/10 1 vode. Posle toga biljke zaliti vodom preko lista u cilju sprečavanja pojave ožegotina, ali uz ispiranje biljaka čistom vodom. U fazi 4-6 listova, u periodu kaljenja, rasad se prihranjuje i 0,5% rastvorom kalijum sulfata, čime se postiže veća čvrstina stabla, razvija bolji koren i povećava opšta otpomost prema niskim temperaturama.

Rasadjivanje – Rasad dospeva za rasađivanje za 50-80 dana posle setve. Tada biljke treba da imaju 8-10 stalnih listova, debelo stabio visine oko 20 cm, dobro razvijen korenov sistem i formirane pupoljke i cvetove.

Rasaduje se kada je temperatura zemljišta 22-23°C jer u hladnijem zemljištu zaostaje u porastu.

Biljke se sade samo 1-2 cm dublje nego što su rasle kao rasad. Nakon sadnje neophodno je usev obilno zaliti, a zatim se obavljaju redovne mera nege.
Posle sadnje (6-7 dana) kada počne intenzivno ukorenjavanje treba usev prihraniti sa oko 20-30 g/m2 NPK đubriva uz prvo okopavanje. Okopavanje veoma pogoduje jer paprika izuzetno dobro reaguje na povoljan vazdušni režim u zemljištu. Zbog velike osetljivosti korenovog sistema ponekad više reaguje na okopavđnje nego na navodnjavanje. Okopava se najmanje 3-4 puta tokom vegetacije, odnosno sve dotle dok biljke ne sklope redove.
Malčovanje (nastiranje) paprike pri gajenju u plastenicima daje izuzetno dobre rezultate: Za malčovanje se mogu koristiti različiti materijali kao što su slama, malč papir, agrotekstil i cma folija.

Malčovanjem se stvaraju dobri toplotni uslovi, nema okopavanja, sprečava se porast korova i smanjuje se zalivanje. Zaštita od bolesti i štetočina je ređovna.

Zbog velike bujnosti nekih sorti paprike pri gajenju u plastenicima neophodne su potpore. Potpora može biti u obliku špalira od manile ili se vodeće grane vezuju za krovnu (stalnu ili povremenu) noseću konstrukciju. Radi usmeravanja (regulisanja) porasta, skidaju se slabe, besplodne 1 suvišne grane i orezuju se vrhovi bujno rastućih grana na kojima se plodovi slabo zameću. Za oprašivanje se koriste bumbari.

Okopavanje – Korovi se pri proizvodnji paprike u plastenicima najčešće suzbijaju okopavanjem ali se može koristiti i herbicid treflan u količini 2 1/ha uz inkorporaciju pre sadnje na oko nedelju dana.

Berba plodova ljutih papričica počinje 40-50 dana po rasađivanju a sorti sa krupnim plodovima 60-70 dana od rasađivanja. Plodovi su pogodni za berbu kada dostignu oblik, krupnoću i masu karakterističnu za sortu kao i odgovarajuću čvrstinu mesa ploda. Plod ljute papričice bere se svakih 3-4 dana a sorti sa krupnim plodovima svakih 5-6 dana. Plodove treba pažljivo otkidati sa drškama (da se ne lome grane i ne čupaju biljke). Prosečan prinos ljutih sorti kreće se oko 4—5 kg/m2 ili oko 120 plodova po biljci, a kod sorti sa krupnim plodovima 6-10 kg/ m2 ili 20-30 plodova po biljci.


Share

About Author

admin

(0) Readers Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>