Povrtarstvo — 21 February 2013

U ishrani se koristi nerazvijena cvast kao salata, zatim kao glavno jelo (variva, pohovan) ili se dodaje hrani da bi joj poboljšao ukus. Osim toga, cvast karfiola se kiseli, marinira, zamrzava i suši. Visoke je energetske vrednosti (1704 džula). Sadrži 7,0-8,5% suve materije, 1,5-2,3% sirovih proteina, 2,3% šećera, 40-77 mg/100g vitamina C i veotna nizak sadržaj nitrata (30,9 mg/kg) i nitrita (1,14 mg/kg ), što karftol svrstava u veoma cenjeno povrće. Često se preporučuje kao dijetalna hrana za bolesnike, starije osobe i decu.

Korenov sistem je žiličast, forme kao kod kupusa. Stablo mlade biljke je zeljasto, a odrasle u donjem delu odrvenjava, čvrsto je i debelo, visine 20-30 cm (izuzetno, u povoljnitn uslovima i do 80 cm). Listovi su sakupljeni u lisnu rozetu, ovalno izduženog su oblika. Na vrhu stabla se obrazuje cvast ili ruža (konzumni deo) sastavljena od mnogobrojnih mesnatih cvetnih drški snežno bele boje. Cvast obuhvataju listovi lisne rozete i štite je od direktnog sunčevog zračenja. Cvast je različite krupnoće (0,5-2,0 kg) okrugle ili pljosnate forme. Karfiol ima visoke potrebe prema vodi, svetlosti i hranivima.

Uslovi za gajenje karfiola

Optimalna temperatura za rast karfiola je 15—18°C u toku dana i 12-15°C noću, a u odnosu na kupus i kelj on je osetljiviji prema niskim temperaturama. Karfiol se uzgaja u tunelima, slično kupusu, najčešće sukcesivno kao prethodna jesenja, zimska ili zimsko-prolećna kultura.

Za gajenje su pogodna srednje teška i plodna zemljišta sa dovoljno vlage (oko 80% PVK). Zbog velikih potreba karfiola za hranljivim materijama djubrenjem se unosi 50-80 kg stajnjaka na 10m2 i 120-150 g NPK hraniva. Za zimsku potrošnju karfiol se sadi krajem jula (rasad se sadi u starosti od 30-35 dana) na rastojanju 50-60×30 cm. Početkom oktobra tuneli se pokrivaju plastikom ili agrotekstilom. U zavisnosti od sorte, karfiol dospeva tokom oktobra, novembra i decembra. U plasteniku se uspešno gaje sorte brzog rasta (opal, merano. Uz sukcesivnu setvu i izbor hibrida prema dužini vegetacije omogućuje se dug period berbe i ustaljeno snabdevanje tržišta.

Za prolećnu potrošnju seje se u septembru u kontejnere ili saksije, a sadi krajem oktobra i početkom novembra na rastojanju 60×30 cm. U ovom periodu karfiol se uzgaja u objektima sa grejanjem, što omogućuje dobijanje cvasti u toku zime (februar), a iz zimske setve (januar) i sadnje kontejnerskog rasada (februar) karfiol dospeva u aprilu. Pod agrotekstilom može se saditi u martu aprilu (kontejnerski rasad) i tada dospeva za potrošnju u maju i junu. Prinos karfiola kreće se od 1,5-3 kg/m2.

Za jesenje-zimsku potrošnju mogu se gajiti sorte (hibridi) fargo, talbot, belot i dr., a za zimsko-prolećnu (u objektu sa grejanjem) bardot i mirade, a za ranu prolećnu dilan, fargo, gudmen, firstman i dr.

Nega karfiola u plasteniku sastoji se u okopavanju, u 1-2 prihranjivanja tečnim kompleksnim dubrivom (karfiol je osetljiv na nedostatak bora) i redovnom zalivanju (svakih 5-7 dana sa 20 mm vode) i neophodnoj zaštiti (slično kupusu).

Prostor zaštićen plastikom može se uspešno koristiti i za dorastanje karfiola. Naime, karfiol koji se seje krajem juna, a sadi krajem jula na otvorenom prostoru počinje sa formiranjem cvasti krajem septembra. Kada cvasti dostignu prečnik od 3 cm, vade se cele bljke i unose u zaštićen prostor. Biljke se sade gusto jedna do druge, 30-40 biljaka po m2(najbolje je iskopati kanal dubine 20 cm u koji se sade biljke), zatim se usev dobro zalije. Nega se sastoji u reovnom zalivanju i provetravanju. U toku dorastanja, koje traje 30-45 dana, hraniva iz listova prelaze u cvast, koja se razvija. Na 1 m2 može se dobiti 3-7 kg karfiola.

Osim karfiola uspešno dorastaju brokola i kelj pupčar.


Share

About Author

admin

(0) Readers Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>