Proizvodnja rotkvice u plastenicima

0

Rotkvica je osvežavajuće povrće ukusnog i zadebljalog korena, okruglog, pljosnatog ili izduženog oblika, ujednačene bele do crvenoljubičaste boje. Meso korena je hrskavo i sočno, sa ili bez ljutine. Kvalitet i ukus se menjaju sa starenjem korena. Rotkvica obrazuje rozetu pa zatim cveta već prve godine, pri višoj temperaturi i dugom danu. Plod je ljuska. Seme je sitno i okruglasto, tamnosmeđe boje sa crvenkastom nijansom. Rotkvica je bogata ugljenim hidratima, vitaminima C, B, i B2, i kalijumom. Karakterističan ukus daju eterična ulja bogata sumporom i jabučna i limunska kiselina. Osim zadebljanog korena u ishrani se za salatu koriste mladi listovi, seme i klijanci, a kao varivo plod (ljuska). Rotkvica je umerenih potreba za toplotom.

Niče na temperaturi od 2-3°C ali je optimalna t° oko 22°C. Optimalna temperatura za rast korena je 16—18°C. Mlade biljke mogu podneti do -3°C, a u tehnološkoj zrelosti i niže temperature (-10HC). Pri visokoj temperaturi (iznad 25°C) i nedostatku vode koren postaje grub i smežuran. Rotkvica je biljka dugog dana. Neophodna je ujednačena vlažnost zemljišta (80% PVK) jer je tada koren sočan. Najbolje uspeva na lakom do srednje teškom zemljištu, odnosno zemljišnoj smeši. Zbog kratke vegetacije rotkvica iznosi malo hraniva. Prinosom od 10 t/ha iznosi samo 25 kg N, 8 kg P205, 45 kg K,0 i 3 kg MgO. Zato se đubri sa 60-80 g N na 10 m2. Velika količina azota izaziva nagomilavanje štetnog NO; u zadebljalom korenu.

Potrebni uslovi za gajenje rotkvice u plastenicima (zatvorenom prostoru)

Rotkvica se u zaštićenom prostoru najčešće gaji u jesen i u proleće, ali je veoma pogodna za kontmuiranu proizvodnju pre svega zbog kratke vegetacije. Međutim, to rnože predstavljati teškoću zbog nagomilavanja patogena u zemljištu. Rotkvica se može gajiti kao glavna kultura, kao prethodna lli naknadna, ili kao mešana kultura (između salate, paradajza, paprike). Pored gajenja u zemljištu objekta, uspešno se gaji na stolovima, u sanducima ili u plastičnim kontejnerima, sa prečnikom saksije 6-8 cm.

Uz gajenje u objektima sa i bez grejanja, rotkvica se uspešno gaji i u lejama, u bašti i na njivi sa neposrednim pokrivanjem agrotekstilom. Na taj način se dobija za 15-30 dana ranija proizvodnja. U zaštićenom prostoru gaje se sorte kratke vegetacije (pre svega okrugle sorte vegetacije 30-45 dana) kao što su domaća sorta verica, zatim sorte tarzan, dijana, boj, oskar i dr. Setva je uvek sukcesivna – svakih 5-10 dana. s tim da se u objektu održava niža temperatura (12-14°C danju i 4-8°C noću).

Sadnja – Seje se u pripremljeno zemljište i to u pantljike od 10—20 redova. Rastojanje između pantljika je 40-50cm, izmedu redova 10-15 cm, a u redu 3-5 cm. Seje se plitko, do 2 cm, najčešće 3-4 g semena na kvadratni metar. U zavisnosti od sorte ostvaruje se 150-300 biljaka po kvadratnom metru. U periodu nicanja potrebna je temperatura oko 18-20()C u vreme sunčanih dana, odnosno oko 12°C u vreme oblačnih dana. Posle nicanja temperatura je niža 5-6°C, a u fazi obrazovanja zadebljalog korena optimum je 12-14°C, a noću 4-8°C.

Medutim, temperatura zavisi od intenziteta svetlosti. Tako u januaru i novembru temperatum treba (provetravanjem, zagrevanjem) održavati na 8—10°C danju, odnosno 4—6 C noću, u martu i septembm 12-18°C danju i 8-10°C noću, a u decembru 6-8(C danju i 4-6°C noću. Rotkvica dobro podnosi nižu temperatum (kratkotrajno čak i mraz do -3°C), ali kratkotrajnu visoku temperatum (do 35°C) može da podnese samo pri intenzivnoj osvetljenosti.

U toku oblačnih zimskih dana ako je u objektu temperatura 20°C neće doći do obrazovanja korena. Rotkvici je potrebno dosta svetlosti.

Zalivanje – Za uspešnu proizvodnju vlažnost zemljišta se održava na oko 70 % PVK. Pri gajenju rotkvice u toku zime potrebna su jedno do dva obilna zalivanja sa 10-30 1/m2 . U proizvodnji u proleće zaliva se svakih 5-7 dana sa 10-20 1/m2. Za uspešan rast korena potrebna je relativna vlažnost vazduha do 80%. Pri visokoj vlažnosti jako se razvija rozeta, a pojavljuju se i oboljenja.

Zemljište – Za uspešnu proizvodnju rotkvice neophodno je strukturno zemljište, a potrebe za hranivima su relativno male. Zato pri gajenju u optimalnom zemljišnom supstratu nema potrebe za dopunskim đubrenjem. Na manje plodno zemljište unosi se 50 g azota, 100 g fosfora, 120 g kalijuma i 50g magnezijuma na m2. Za ostvarivanje visokog prinosa obavlja se jedno prihranjivanje sa 50 g N/m2 u fazi dva do tri prava lista.

Berba rotkvice traje 7-14 dana, pri čemu se nedeljno bere jednom do dva puta. Međutim, najveći značaj ima jednokratna berba, koja se ostvaruje preciznom setvom na naznačenom rastojanju. Rotkvica se ne može čuvati duže od jednog dana. Vreme berbe zavisi od vremena setve, a prinos se kreće od 250-300 komada na m2 (oko 4 kg/m2).


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!